EVROPSKI UNIVERZITET BRCKO
PEDAGOŠKI FAKULTET
VASPITAĈ PREDŠKOLSKIH USTANOVA
PREDMET: PRIRODA I DRUŠTVO
TEMA: SLUŠANJE MUZIKE KAO ODGOJNA VRIJEDNOST UĈENIKA
SEMINARSKI RAD
STUDENT: PROFESOR:
ANDREJA MARKOVIĆ PROF. DR IVAN BALTA
BRĈKO, JANUAR 2015.GODINE
2
Sadržaj
1.UVOD ......................................................................................................................... 3
2.RAZRADA ................................................................................................................. 4
3.ZAKLJUĈAK ...............................................................................................................11
4.LITERATURA ............................................................................................................ 13
4
2.Razrada
Narodi drevnih civilizacija posmatrali su muziku kao moćno sredstvo koje je moglo da
promijeni karakter pojedinca. Ostaci glinenih ploĉica, naĊenih u Maloj Aziji i Sumeriji
govore o mjestu i važnosti koju je muzika imala u tim društvenim zajednicama.
Konfuĉije je vjerovao da muzika ima veliki uticaj na ono što ljudi u životu rade, te da u sebi
sadrži dobro i zlo. On kaže: "Ako želite da znate kakva je država jednog naroda i da li su
njeni zakoni dobri ili loši, ispitajte muziku koja se u toj državi sluša".
U vrijeme Aristotela
1
i Platona
2
muzika je, uz geometriju, astronomiju i matematiku,
posmatrana kao jedan od ĉetiri stuba uĉenja. U periodu renesanse od svakog obrazovanog
ĉovjeka oĉekivalo se da svira neki instrument i da zna da ĉita note. Današnji nauĉnici
razaznaju potencijal koji muzika ima na razvoj ljudskih bića. Skoro svako doba u istoriji
ĉovjeĉanstva priznavalo je muziku kao bitan faktor u procesu uĉenja i formiranja
pojedinca,
te
je
bila
i
sastavni
dio
obrazovanja.
Poznato je da bavljenje muzikom unapreĊuje muziĉki razvoj, tj. razliĉite vidove muziĉkog
razvoja: opažajni pojmovni, afektivni, psihomotorni, vokalni, razvoj sposobnosti i muziĉkog
izvoĊenja. No, ono što je manje poznato jeste da razvijanje muziĉkih sposobnosti (slušanje
muzike, muziĉko opažanje, estetsko procenjivanje, muziĉke preferencije, muziĉki ukus,
sposobnost izvoĊenja muzike) posredno i znaĉajno utiĉe na opšti razvoj. Muziĉkim razvojem
utiĉe se na razvoj kognitivnih sposobnosti: inteligencija, kognitivna kompleksnost, kreativna
sposobnost, jeziĉke sposobnosti, sposobnost ĉitanja, socijalna interakcija idr. Brojni nauĉnici
bavili su se uticajem muzike na razvoj djeteta, a rezultati do kojih su došli, svakako, su
impozantni.
Neposrednost djelovanja, jedna od osnovnih odlika muzike, od najvećeg je znaĉaja baš u
predškolsko doba – doba najburnijeg razvoja liĉnosti. Radost, tuga ili neko drugo raspoloženje
iskazano muzikom doživljavamo i onda kada nismo u stanju da objasnimo na koji naĉin je
muzika podstakla odreĊeno raepoloženje u nama. Dijete, iskreno i otvoreno za nova saznanja,
spontano prihvata ono što mu muzikom nudimo, a to
je od posebnog znaĉaja u periodu kad ono
miijenja sredinu i veći dio dana provodi u vrtiću, posebno u periodu adaptacije i readaptacije.
Osmišljenim izborom i primjenom muzike vedrog karaktera može se ublažiti tuga i nesigurnost
djeteta, koje pati ne samo zbog odvajanja iz porodiĉnog ambijenta, zdravstvenog ili nekog drugog
razloga (ljubomora, teškoće u komunikaciji sa ljudima, nepravilan odnos roditelja prema djetetu,
neadekvatno odevanje i sliĉno).
Moć muzike da probudi u ĉovjeku odreĊeno raspoloženje ima znaĉaja i za rad sa djecom koja su
već prihvatila vrtić kao drugi životni prostor. Muzika doprinosi stvaranju prijatne vaspitne
sredine za igru i rad.
Opušteno, raspoloženo dete sa radošću prima podsticaje bili oni muziĉki ili ne. Mnogobrojne su
igre i sadržaji koji u prepletaju sa muziĉkom graĊom znaĉe za djete radost u igri uz muziku, a
dograĊuju zapoĉete procese razvoja liĉnosti.
1
Aristotel (Stagira u Traciji, 384. pr. Kr. - Halkida, 322. pr. Kr.), starogrĉki filozof i prirodoslovac.
2
Platon izuzetno utjecajan grĉki filozof, idealist, Aristotelov uĉitelj i osnivaĉ Akademije.
