Smart kartice
Profesor: Studenti:
Tamara Uroš Dragana Dragojević
Maja Sitarica
Beograd, 2017.
2
Sadržaj:
1.Uvod………………………………………………………………...……………3
2.Istorija pametnih kartica…………………………………………………...……..4
3.Primena pametnih kartica…………………………………………………..…….5
4.Tipovi čip kartica…………………………………………………………..……..7
5.Primena…………………………………………………………………….……11
6.Prenos podataka…………………………………………………………………13
7.Važne činjenice o pametnim karticama…………………………………….…..14
8.Sigurnost platnih kartica………………………………………………………...15
9.Zaključak………………………………………………………………………..16
10.Literatura………………………………………………………………………17
4
2.Istorija pametnih kartica
Koreni današnjih pametnih kartica potiču iz ranih 50-ih kada je Diners Club u SAD-u proizveo
prvu potpuno plastičnu karticu koja se koristila kao sredstvo plaćanja. Korišćen je sintetički PVC
materijal tako da je nastala izdržljiva kartica (dugotrajnija) za razliku od prethodne kartice
bazirane na papiru. U ovom, sistemu kartica vas je identifikovala kao člana izabrane grupe i bila
je prihvaćena od strane izvesnih restorana i hotela koji su respektovali pripadnike ove grupe.
VISA i MasterCard su se pojavile tada na tržištu, ali zbog neovlašćenog mešanja potreba
trgovaca i banaka bilo je neophodno da se napravi kartica koja bi se očitavala pomoću određenog
uređaja. Pojavila se magnetna traka koja je omogućila dalju digitalizaciju podataka koji su bili
sačuvani na kartici u formatu pogodnom za očitavanje putem nekog uređaja. Ovaj tip kartica s
magnetnom trakom je donedavno bio najčešće korišćen metod plaćanja. Tehnologija magnetnih
traka poseduje određene slabosti zbog kojih bilo ko sa pristupom odgovarajućem uređaju može
čitati, upisivati ili brisati podatke. Stoga kartica sa magnetnom trakom je nepogodna za čuvanje
osetljivih podataka i kao takva zahteva centralnu, online, pozadinsku infrastrukturu za
verifikaciju i obradu. Pošto se pojavila, ova kartica sa pozadinskom infrastrukturom je bila
raspoloživa u SAD-u, ali ne i u evropskim zemljama. Kao u bilo kojoj klijent/server arhitekturi
jedno rešenje je trebalo da bude ojačanje pozadinske strane (strane servera), a drugo rešenje je da
osnaži klijentovu stranu prebacujući deo aktivnosti sa servera na klijenta. Čini se da su evropske
zemlje radije koristile pristup vezan za stranu klijenta i napravile ogromna poboljšanja uvodeći u
upotrebu kartice sa integrisanim kolom (
Integrated Circuit
Card
-ICC). Godne 1968. nemački
naučnici Juergen Dethloff i Helmut Groetrupp su prijavili prvi patent povezan sa karticama sa
integrisanim kolom. Slične aplikacije su usledile u Japanu 1970. i Francuskoj 1974. godine.
1984. godine francuski PTT je uspešno izvršio probnu upotrebu telefonskih kartica. Do 1986.
godine više miliona francuskih telefona sa inteligentnim karticama bilo je u upotrebi. Njihov broj
je dostigao blizu 60 miliona u 1990. godini i 150 miliona u 1996. godini. Nakon što je
kriptografija učinila napredak u 60-im i pošto su se bezbednosni mehanizmi mogli dokazati
matematički, pametne kartice su se dokazale kao idealan medijum za sigurno čuvanje
kriptografskih ključeva i algoritama. Francuske banke su bile prvo područje delovanja ovih
kartica u 1984. godini. Nemačke banke su počele sa uvođenjem u upotrebu 1997. godine. Druga
primena pametnih kartica u Nemačkoj uključuje 70 miliona ovih kartica koje u sebi sadrže
informacije o zdravstvenom osiguranju korisnika.
Iako su pametne kartice vrhunac tehnologije, od njihove pojave prošlo je već 30-ak godina. Od
1970. godine do danas vidljiv je stalan napredak u sklopovskim (mikroprocesorskim)
mogućnostima i rastu broja različitih područja njihove primene. Glavni uzroci širenja njihove
primene su sve niža cena (veća dostupnost) i nedovoljna sigurnost kartica s magnetnom trakom.
5
3.Primena pametnih kartica
Pametne kartice imaju sklopove i programe koji se pokreću stavljanjem u čitač. Može se reći da
je operacioni sastav na pametnoj kartici u neku ruku pasivan, jer interpreter samo odgovara na
pre definisane naredbe (veza sa spoljnim svetom je ograničena). Mikroprocesor na pametnoj
kartici može zabraniti (zaključati) pristup svojoj programskoj memoriji, a novije pametne kartice
imaju ugrađene enkripcijske procedure (funkcije). Zbog tih svojstava pametne kartice su
sigurnije (npr. pametna kartica za atelitski resiver, koja selektivno omogućava gledanje
satelitskih programa na koje ste se pretplatili). Naručilac više ne zavisi od programera
proizvođača, kartične aplikacije se razvijaju paralelno sa korisničkom aplikacijom te se tako
izbegavaju nesaglasnosti i nestandardizovanost.
Ako se pojavi greška, brže se otklanja jer se dogodila unutar užeg kruga ljudi. Pojavom
programskih jezika poput
Jave
i
ZBasica (Java Card i BasicCard)
razvoj korisničkih aplikacija i
kartičnih aplikacija je puno brži i jednostavniji.
Danas na tržištu preovlađuju kartice temeljene na Java Card tehnologiji. Visoko su
standardizovane pa korisnik pametnih kartica više nije vezan za jednog proizvođača (može ih
naručiti od različitih proizvođača).
Moguća primena pametnih kartica je vrlo široka. Pametna kartica se može koristiti za čuvanje
svih ličnih identifikacionih podataka kao i ostalih podataka svojstvenih samo korisniku kartice.
Sve usluge kojima korisnik raspolaže biće čuvane na jednom mestu – na jednoj pametnoj kartici.
Osim čuvanja ličnih identifikacionih podataka, moguće je čuvati neke druga dokumenta poput
lekarskih recepata, vozačke dozvole, prevoznih karata i slično. Pametna kartica će se u isto
vreme koristiti kao ključ vrata roditeljske kuće, ključ vrata firme u kojoj ste zaposleni i kao
članska karta u na primer knjižari.
Zbog visokih sigurnosnih zahteva koje pametne kartice moraju zadovoljavati, njihova
„unutrašnjost“ se obično skriva, kako bi se otežali mogući napadi. Uz pojednostavljeno
korišćenje, od pametnih kartica se očekuje brz razvoj i upotreba u svakodnevnom životu – s toga
je potrebno zadovoljiti sledeće zahteve:
1.višeuslužnost,
2.sigurnost podataka,
3.standardizovanost na visokom nivou.
