SMETNJE INICIJATIVE I RANE
SOCIJALIZACIJE
•
Od trenutka kada dođe na svet, čovek je izložen novoj okolini
kojoj se prilagođuje. Prve mesece i godine čovek je okružen
svojom porodicom (barem većina ljudi) u kojoj prima prve
nadražaje i prve životne lekcije. Iz porodičnog okruženja –
porodičnog mikrosveta – dete polako otkriva i šire okruženje –
makrosvet društvene zajednice.
•
Čovek kao društveno biće koje zavisi o drugim ljudima, prima
razne utiske iz sveta koji ga okružuje. Ti utisci mogu na dete
da deluju vrlo pozitivno, ako su oni u funkciji napretka čoveka
kao individue, ali ponekad ti utisci mogu imati suprotan efekat
i na dete delovati razarajuće. Dete izrasta u osobu koja nije
pripremljena ili više nije sposobna delovati kao osoba sa
stabilnom strukturom ličnosti i normalno funkcionisati u svojoj
okolini. Može se reći da se u negativnoj okolini razvija osoba
koja je isto tako negativna.
•
Ponekad se takve promene ponašanja, u negativnom
kontekstu, mogu razviti u vrlo ozbiljne poremećaje koji mogu
zavladati osobom u potpunosti i učiniti ga nesposobnim za
normalan društveno – socijalni život, kako i priliči normalnom
čoveku. Takva osoba neće moći pozitivno pridoneti društvenoj
zajednici i postaće teret, kako svoj tako i njegove okoline.
•
Glavni mehanizmi odbrane jesu potiskivanje, negiranje,
pretvaranje u suprotnost, projekcija i pomeranje. Te
tendencije koje naše “ja” odbacuje kao na socijalno
neprihvatljive, delimo na agresivne i neurotične. Ako se
pojavi neka podsvesna agresivna tendencija protiv nama
bliske osobe, onda mehanizam odbrane može da je
obradi na sledeće načine:
•
Potiskivanjem ( da ništa o tome ne zna i da izvesne misli
koje se na tu agresivnost odnose a pojave u svesti
prosto zaborave)
•
Negiranjem ( ja nemam ništa protiv svog brata)
•
Pretvaranjem u suprotno (da izražava i ispoljava naročitu
ljubav prema osobi prema kojoj postoji agresivna
tendencija)
•
Projekcijom (moj brat mene mrzi, umesto: ja mrzim
njega)
•
Pomeranje (ne mrzim ja njega, nego njegovu ženu)
Smetnja na koju nailazimo pri otkrivanju potisnutog
nazivamo otporom, vezanim za potiskivanje.
Mehanizam odbrane “ja” je pozitivan utoliko koliko
sprečava da usled svojih impulsa odnosno potreba
dođemo u konflikt sa svojom okolinom. Jačanje
mehanizma odbrane u smislu koji vladaju u društvu
u kojem živimo, predstavlja učenje, a rezultat takvog
učenja je SOCIJALIZACIJA. Mehanizam odbrane
čini da našu potrebu za hranom ispoljavamo u
određeno vreme i na kulturan način.
Mi naš mehanizam odbrane ne doživljavamo sve dok
ne dođemo u kontakt sa nekom branom na koju
nismo naučili. Sukob između potrebe i mehanizma
odbrane nazivamo - konfliktom.
