SN rasklopna postrojenja

Visoka škola tehničkih strukovnih studija Čačak

SADRŽAJ:

1.Uvod _____________________________________________________________

1.1 Osnovno o rasklopnim postrojenjima_____________________________________2
1.2 Tipovi rasklkopnih postrojenja__________________________________________3
1.3 Transformatorska i razvodna postrojenja__________________________________3

Srednjenaponska rasklopna postrojenja

2.1 Osnovno o srednjenaponskim rasklopnim postrojenjima
2.2. Elementi rasklopnih postrojenja___ _____________________________________4
1.Sabirnice i spojni provodnici___ __________________________________________4
2.Oporni i provodni izolator___ ____________________________________________4
3.Prekidači_____________________________________________________________5
4.Rastavljači____________________________________________________________7
5.Rastavne sklopke_______________________________________________________8
6.Osigurači_____________________________________________________________8
7.Ostali elementi razvodnih postrojenja______________________________________ 9

3. Metalom oklopljena i gasom SF6 izolovana SN postrojenja___________________

3.1 Primjer SN gasom SF6 izolovanog razvodnog postrojenja____________________10

4. Zaključak____

_______________________________________________________15

5. Literatura____

______________________________________________________16

Eksploatacija EES student:
Seminarski rad

Visoka škola tehničkih strukovnih studija Čačak

1.UVOD

1.1 OSNOVNO O RASKLOPNIM POSTRJENJIMA

     Stalni porast potrošnje električne energije iziskuje izgradnju novih elektrana i velikih
prenosnih   mreža,   koje   pokrivaju   cijele   države,   povezuju   države   međusobno,razvonih
mreža visokog i niskog napona, koje dolaze i do najmanjih potrošača.
         Budući da se radi o visokim naponima i velikim strujama, nije moguće ostvariti
razgranavanje struje i transformaciju bez posebnih postrojenja.Taj zadatak preuzimaju
rasklopna   postrojenja.U   rasklopnim   postrojenjima   postoje   uređaji   za   uklapanje   i
isklapanje, transformatori, uređaji za zaštitu transformatora i vodova, urđaji za mjerenje
radi   kontrole   pogona   i   mjerenja   potrošnje   električne   energije,uređaji   za   upravljanje
uklopnim aparatima i uređaji za signalizaciju stanja pojedinih aparata.
     Rasklopno postrojenje treba po pravilu da postoji u svakom čvorištu mreže,bez obzira
da   li   u   tom   čvorištu   postoji   transformacija.   Tako   rasklopna   postrojenja   postoje   u
elektranama, u kojima im je zadatak da energiju proizvedenu u generatorima elektrana
raspoijele u vodove koji povezuju elektranu sa mrežom. Među rasklopnim postrojenjima
u mreži razlikujemo transformatorske stanice, ako u rasklopnom postrojenu osim čvorišta
vodova,  postoji i  transformacija,  i  razvodna (razdjelna)  postrojenja,  ako  je  rasklopno
postrojenje   čvorište   vodova   istog   napona.I   kod   većih   potrošača   postoje   rasklopna
postrojenja   za   preuzimanje   energije   iz   mreže,   za   transformaciju   i   razvod   električne
energije.
     Aktivni djelovi rasklopnih postrojenja nalaze se pod naponom i kroz provodnike teku
struje.   Rasklopno   postrojenje   treba   da   bude   tako   izrađeno   da   ne   dođe   do   oštećenja
djelovanjem   napona,   bilo   između   provonika,   bilo   između   provodnika   i   uzemljenih
djelova, kao i prilikom djelovanjavelikih struja koje se pogotovu u slučaju kratkog spoja
mogu javiti u provodnicima.

Sl.1 Rasklopno postrojenje

Eksploatacija EES student:
Seminarski rad

Visoka škola tehničkih strukovnih studija Čačak

2.2. ELEMENTI RASKLOPNIH POSTROJENJA

1.SABIRNICE I SPOJNI PROVODNICI

       Sabirnice omogućavaju međusobno povezivanje različitih elemenata sistema. Spojni
provodnici   služe   za   povezivanje   generatora   i   transformatora   sa   sabirnicima   ili
međusobno. Sabirnice i spojni provodnici mogu biti izvedeni od krutih provodnika (krute
sabirnice) i užadi (užaste sabirnice). Kruti provodnici se koriste za napone do 35kV.
Provodnici su neizolovani od bakra ili aluminijuma, najčešće su pravougaonog oblika a
mogu biti i cevni, kružni, L-profili i U-profili. Kruti provodnici su najčešće simetrično
raspoređeni u horizontalnoj ili vertikalnoj ravni, a može i u kosoj ravni ili u uglovima
trougla.
Presek krutih provodnika se bira na osnovu zagrevanja u trajnom pogonu. U slučaju kada
su radne strujeveoma velike, faze se izvode iz dva ili više provodnika manjeg preseka i na
taj način se formira paket provodnika po fazi. Minimalno rastojanje između provodnika
unutar paketa jednako je širini jednog provodnika radi boljeg hlađenja a takođe je bolje i
provodnike postavljati u horizontalnoj ravni nego u vertikalnoj. Provodnici se mogu i
obojiti   radi   boljeg   odvođenja   toplote   a   time   se   jasnije   uočavaju   i   razlikuju   faze
provodnika.Užaste sabirnice se izrađuju od aluminijum-čeličnih provodnika (Al/Čel) za
napone do 110kV.Postavljaju se u horizontalnoj ravni. Presek užastih provodnika se bira
na osnovu zagrevanja u trajnom pogonu. U slučaju kada su radne struje veoma velike ili
se   jednim   provodnikom   ne   može   izbeći   korona,   faze   se   izvode   iz   više   provodnika,
odnosno sa provodnicima u snopu. Sabirnice se mogu spajati uzdužno pod nekim uglom
(najčešće pravim) ili u obliku slova T pomoću vijaka, podloški i navrtki.

2.POTPORNI I PROVODNI IZOLATORI

       Potporni izolatori nose sabirnice i ostale neizolovane provodnike u postrojenju. Oni
izoluju   provodnike   od   uzemljenih   delova   i   preuzimaju   na   sebe   sile   koje   deluju   na
sabirnice   pa   se   biraju   na   osnovu   tih   sila   i   na   osnovu   naznačenog   napona   sabirnica.
Oznaka potpornih izolatora se sastoji od četiri simbola:
  1. prvi simbol je slovo S i predstavlja opštu oznaku za potporne izolatore;
2. drugi simbol je slovo A, B ili C i predstavlja prelomnu silu izolatora;
         3.   treći   simbol   predstavlja   oblik   metalnog   postolja   imože   biti   slovo   R-okruglo
postolje, O-ovalno postolje, Q-kvadratno postolje);
4. četvrti simbol je broj i predstavlja napon izolatora u kV.
Ako između treće i četvrte oznake stoji slovo «e» izolator je od epoksida (araldita) a
inače je od porculana.

Eksploatacija EES student:
Seminarski rad

Visoka škola tehničkih strukovnih studija Čačak

Sl.2 Potporni i provodni izolatori

Kod nadzemnih vodova i sabirnica u obliku užadi koriste se viseći izolatori. Mogu da
budu: kapasti (S),masivni ili puni (VK) i štapni (L).

Sl.3 Viseći izolator

Provodni izolatori imaju ulogu da izoluju neizolovane provodnike od zida ili metalanih
delova u postrojenjima. Koriste se pri prolazu provodnika iz jedne prostorije u drugu, iz
jednog dela oklopljenog postrojenja u drugi ili iz postrojenja u slobodan prostor. Mogu
biti za unutrašnju montažu i oni kod kojih je bar jedna polovina napolju. Mogu biti za
okrugle provodnike i za pljosnate provodnike. Oznaka provodnih izolatora se sastoji od
pet simbola:
1. prvi simbol je slovo D i predstavlja opštu oznaku za provodne izolatore;
2. drugi simbol je slovo B ili C i predstavlja prelomnu silu izolatora;
3. treći simbol može biti slovo F i znači da se izolator dovodi uprostoriju spolja;
4. četvrti simbol je broj i predstavlja napon izolatora u kV;
5. peti simbol je broj i predstavlja naznačenu struju u A.

3.PREKIDAČI

Prekidači su sklopni uređaji za uključenje i isključenje električnih kola u svim
mogućim režimima rada. Najveća naprezanja prekidača nastaju tokom prekidanja struja
kratkih spojeva i pojave električnog luka. Prekidač mora vrlo brzo prekinuti struju

Eksploatacija EES student:
Seminarski rad