1
SNOVI I NJIHOVO TUMAČENJE
San je stanje u koje organizam čoveka dolazi postepeno i neprimetno prekidajući pri tome vezu
sa spoljnim svetom. Za vreme sna u organizmu se obavljaju samo najvažnije funkcije,
neophodne za život: disanje, rad srca i maštanje psihe. To je biološka potreba i služi za
odmaranje ljudskog organizma. Za vreme sna psiha čoveka radi i čoveku se pričinjavaju razni
mogući i nemogući doživljaji. Sve ono što čovek doživi na javi, ostaje zapisano u njegovom
mozgu. Za vreme sna psiha čoveka prezentuje i zapisane događaje, malo izmenjene, doterane ili
izmešane, pod određenim uslovima i u određenim momentima. Ali postoje i događaji koji se jave
u snu, a koje čovek nije nikad doživeo i događaji koji nemaju nikakve veze ni sa našom
prošlošću ni sa stvarnim životom. U tim nestvarnim, nikad doživljenim, fizički, psihički i
tehnički nemogućim događajima i doživljajima koje čovek proživi u snu leži tajanstvenost
čovekovih snova. Ti misteriozni, nemogući i na javi nikada nedoživljeni snovi dali su čoveku
povoda da se pozabavi snovima i da ih pokuša odgonetnuti.
Snovi nam najpotpunije pomažu u proučavanju nesvesnog i spoznavanju samog sebe. Većina
ljudi odrasta u pogrešnom uverenju da su snovi nevažni i sporedni u životu, ali to je netačno. U
snu mi nemamo kontrolu nad događajima, kao dok smo budni. Sve dok smo budni kontrolišemo
stvari i utičemo na njih, ali u snu mi nismo gospodari događanja u vlastitom životu. San prelazi
granicu naše moći i naše svesti, i mi, dotadašnji život koji smo čvrsto držali u rukama,
prepuštamo nesvesnom da ga vodi i proživi po svojoj volji. Svaka misao koja zakorači u svesno
automatski prestaje da bude san. San po scenariju nije moguć. Svaki san je u početku nepoznat;
nepoznavanje sna vodi nemiru. San kome ne možemo dati objašnjenje i koji ne razumemo, stvara
duboki nemir. Nemir je tačka s koje se polazi u traženje značenja sna. San čoveka vodi u
istraživanje.....
Mnogi istraživači ljudske duše posvetili su svoje vreme snovima, u nadi da će otkriti smisao i
značaj snova. Neki od njih su ostavili veliki trag u istoriji proučavanja snova, poput Frojda i
Junga, i došli do zaključka da značenje sna treba najpre tražiti u životu onoga koji sanja. San je
pojava koja je posebna za svakog čoveka, u kojoj se samo ponekad sreću elementi iz kolektivne
svesti. Da bi sanjao čovek mora da živi, da aktivno posmatra svet oko sebe, a san je taj koji će
čoveka staviti pred vlastiti život, oči u oči sa njegovom istinskom stvarnošću.
2
ISTORIJA SNOVA
«
Mi smo predivo od kojeg se snovi tkaju,i naš život malen uokviren je snom”
Snovi su uvek opčinjavali ljude. Još od najstarijih vremena, sve dokle dopiru tragovi istorije,
čovek je svojim snovima pridavao nekad veći, a nekad manji značaj. Snove je delio na dobre, zle
i neutralne. Od snova je zavisilo da li će se prihvatiti nekog posla ili ne. Na osnovu nekog sna
čovek je protumačio da li će mu se život poboljšati ili će biti još teži. Za veliki deo onoga što ga
je pritiskalo ili što mu je bilo nepoznato, čovek je tražio razrešenje u snovima.
Na sociokulturnoj mapi drevnih civilizacija, snovi su imali povlašćen status. Kult sna i njegovo
tumačenje bili su ugrađeni u sve važne forme privatnog i javnog života. Tumačenje snova bilo je
namenjeno samo odabranima. Tokom istorije civilizacije u mnogim društvima snove su koristili
vračevi da bi postavili dijagnozu neke bolesti ili ušli u spiritualni svet. Najznačajnija misija sna
bila je spoznavanje budućnosti, u čovekovoj težnji da rastumači sopstvenu i sudbinu sveta u
kome živi.
Stari Egipćani i Grci su verovali da su to poruke od Bogova, stari Rimljani su im se obraćali
kako bi od njih dobili savet ili proročanstvo, a i danas je u brojnim, civilizacijom neiskvarenim,
kulturama praćenje i tumačenje snova važan deo obrednog i svakodnevnog života. Za budiste su
snovi znakovi koji presecaju putanje mišljenja i pred sanjača izranjavaju maglovito poput odraza
u ogledalu, dok su kineski mudraci držali da su snovi događaji onda kad se duša, hun,
privremeno odvoji od tela i tada može razgovarati sa duhovima, dušama mrtvih ili sa bogovima.
I stari i novi zavet puni su snova koje šalje Bog da bi na taj način preneo svoje poruke i naredbe.
Prorok Muhamed smatrao ih je razgovorom između čoveka i njegovog boga i sa svojim je
učenicima svakodnevno razgovarao o njihovim snovima. Najstariji otkriveni spisi posvećeni
snovima potiču iz drevnog Egipta, u kome su snovi bili tesno povezani sa visokom politikom.
Stari Egipćani su verovali da čovekova duša u snu biva oslobodjena telesnih okova i uranja u
nebeski praokean da bi, nakon buđenja, izronila podmlađena, osvežena i očišćena. Praokean je
simbolizovao carstvo mrtvih. Dijalog smrtnika i bogova kroz san bio je pod nadzorom
sveštenika, posvećenih tumača snova. Verovatno najpoznatiji san bio je san jednog od egipatskih
faraona o kravama i kukuruzu.
4
ANALIZA SNOVA
U knjigama psihologije mnogo se piše o snovima. U njima se pre
svega pričaju i analiziraju snovi bolesnika. Kroz san, osoba priča o prostoru u kojem se nalazi
njena intima; priča o onom sto je proživela, o prošlosti, o onome što oseća, o svojim
očekivanjima, željama, nadanjima, strahovima. San tako otkriva život. Poznavanje sna vodi
poznavanju života. Svrha analize sna, u ovom je slučaju, razumevanje života. Razumevajući
život lakše razumemo i snove; tako se lakše može doznati koju terapiju primeniti u određenom
slučaju. Čini se da je san samo doživljaj u kojem se nalazi ono sto proživimo dok smo budni.
Ipak smo svesni da je san područje koje ne podleže zakonima razuma koje koristimo dok smo
budni. Stoga je nužno pogledati ga iz drugog ugla.
Snovi nam govore u slikama. Te slike imaju neku čudnu povezanost jer se u stvarnosti nikada
nisu pojavile takve niti su se događaji, koji se pojavljuju u slikama, zbivali zajedno. San ima
svoju logiku kojom povezuje događaje; san stvara svoj sled događaja. On uzima delove i
trenutke iz raznih faza života i slaže ih jedne uz druge te tako nastaje nelogičan sled slika koje mi
nazivamo snovima. Te slike, koje u datom trenutku izlaze na površinu kroz san, dolaze iz
područja u kojem su ostale zapisane. Slike su doživljaji iz života. San kao doživljaj više nije
samo ono sto smo videli, proživeli, nego i ono sto smo osetili, ono čega i nismo svesni, ali nam
se urezalo duboko u sećanje. Ono sto je doživljeno ostaje najživlje zapisano u osećajima. Čim
malo zađemo u vlastitu intimu, ona nam ponovno otvara našu podsvest. Ona budi osećaje. Čim
se setimo nekih stvari iz naše prošlosti, sa sećanjem se probude i osećaji. Osećaji su upravo ti
koji najviše i najduže « pamte ». Osećaj ne zaboravlja ono što se događalo. Osećaj ne zaboravlja
kada smo bili povređeni, kada nam je naneseno zlo, ko nam je šta učinio. Osećaj je takav da, i
nakon dugo vremena, vrlo precizno govori o tome šta se događalo s nama i kako smo
proživljavali određene životne trenutke.
5
Osećaji su tako plodovi naše prošlosti. Kroz san upravo govore osećaji kojih često i nismo
svesni. San je i trenutak oslobađanja, jer govori i o onome sto nas pritiska, a da ne znamo pravi
razlog
tog
pritiska
u
samim
snovima.
Osećaji su ti koji stvaraju slike, stvaraju snove. Za razumevanje sna potrebno je razumeti i ono
što nose osećaji. Taj unutrašnji, skriveni svet zapisan u osećajima pomaže nam u razumevanju
snova. Psihologija nastoji otkriti smisao snova da bi pomogla u razumevanju života i
ozdravljenju bolesnog stanja, jer kroz snove upoznaje čovekovo nesvesno i njegovu intimu.
San možemo povezati s našim osećanjima, možemo ga povezati s našim određenim proživljenim
iskustvima, možemo ga povezati i s našom podsvešću, a ipak nismo u stanju jasno reći zašto se
neki san upravo tada pojavljuje. Frojd i Jung su smatrali da se snovi mogu razumeti jedino na
temelju prethodnog poznavanja potpune životne priče čoveka čiji je san, pa uz pomoć budnih
asocijacija pacijenta na zbivanje u snovima.
FROJDOVA TEORIJA SNOVA
«
Snovi su kraljevski put u nesvesno
» Frojd Sigmund
Frojd Sigmund
, austrijski lekar rođen je 1856. u današnjoj Moravskoj, a umro u Londonu, 1939.
godine. Frojd je utemeljivač
psihoanalize
. Nakon njega, svest predstavlja samo deo psihološkog
života, čiji se drugi deo nalazi u nesvesnom. Zasniva novu disciplinu, psihoanalizu i razvija novu
koncepciju o čoveku. U psihijatrijsku službu stupa 1883. godine, ali tek 1895. odustaje
od
hipnoze
u korist metode slobodnih asocijacija. Knjigu «
Tumačenje snova
» objavio je 1900.
godine, godine koja je poznata kao početak psihoanalize. Interesantno je to što je knjiga izdata u
samo jednom primerku, što dokazuje da ljudi još uvek nisu verovali u moć svojih snova.
