Predmet i problem socijalne psihologije
Socijalna psihologija je postala samostalna empirijska disciplina 20’ godina 20. veka. Pre
toga se proucavao zivot izolovanih pojedinaca. Nastaje u americi a u socijalistickim
zemljama znatno kasnije zbog krute interpretacije marksizma.
Predmet:
drustveno ponasanje
– ponasanje pojedinca u drustvu, drustvenom kontextu ili
drustvenoj situaciji.
Drustvena situacija: ljudi, grupe, ustanove, organizacije, proizvodi drustvenog zivota
(materijalni i nematerijalni).
Odnos pojedinac-socijalna situacija (vrste odnosa):
Interakcija
Komunikacija medju ljudima(verbalna i neverbalna)
Opazanje i ocenjivanje drugih osoba
Interpersonalna privlacnost (naklonost i nenaklonost)
Ponasanje u strukturiranoj grupi
+ menjanje i formiranje stavova putem interakcije
Uticaj soc situacije na ponasanje
Proces socijalnog ucenja
Delovanje drusavenih cinilaca na promene ponasanja
Posledice delovanja na psihicke funkcije i licnost u celini
Socijalna motivacija
Formiranje, menjanje i delovanje socijalnih stavova i vrednosti kao
determinante ponasanja
+ kultura i jezik
Uticaj psihickih karakteristika na soc situaciju
Uticaj individualnih osobina (politicko i izborno ponasanje, delikvencija,
ekonomski zivot, industrija, skola, vojska administracija) – ovim se bavi
primenjena soc psi.
Socijalna psihologija uglavnom obuhvata problem socijalizacije, stavova i grupnih
procesa (u okviru kojih je tesko povuci jasnu granicu koji problem pripadaju kom
dojmu).
DEFINICIJE SOCIJALNE PSIHOLOGIJE
Grana psiholoske nauke koja se bavi proucavanjem ponasanja u
multiindividualnim i kolektivnim situacijama (f.olport)
Izucavanje psihickih aktivnosti ljudi u kolektivu i masi a koje se javljaju na
osnovu medjudejstva licnosti
Proucavanje socijalne prirode coveka (asch)
preusk
neodredjen
10
Proucavanje ponasanja pojedinca u dustvu/drustvenom kontextu (krec i
kracfild, bakman)
Olport:
proucavanje socijalne prirode pojedinca sa glavnim ciljem da se razume i objasni
kako na misao, osecanje i ponasanje pojedinca utice aktuelno, zamisljeno ili implicitno
prisustvo drugih.
Ova def je dobra jer ne ogranicava samo na aktuelnu interakciju.
Serif:
predmet soc psihologije je uticaj neposrednog iskustva i ponasanja ljudi u odnosu na
socijalnu situaciju
neposrednog iskustva
ne samo ponasanje nego i dozivljaj
odnosu na
obuhvata sva tri odnosa gore navedena
socijalnu situaciju
najsire odredjeno, pa moze da obuhvati sve (pojedince, grupe,
materijalna i nematerijalna kultura…)
Socijlna psihologija je naucno proucavanje psihickih pojava i njihovog manifestovanja u
vezi sa soijalnom situacijom.
Karakteristike socijalne psihologije kao
nauke
Tri bitne karakteristike socijalne psihologije kao nauke su:
1. Drustvena/humanisticka nauka (posto psihologija iako je neki smatraju
prirodnom naukom je drustvena jer je psihicki zivot pod jakim uticajem
drustvenih cinilaca, noviji trend je da se izucavaju i bioloski momenti socijalnog
ponasanja pa tako imamo izucavanje genetike i socijalnog ponasanja zivotinja)
2. Psiholoska disciplina jer proucava drustvene pojave s obzirom na psihicke pojave
(proucava kognitivne emotivne i konativne procese, iako se poziva na neka
saznanja do kojih su dosle druge nauke ipak je osnovna problematika psiholoska)
3. Empirijska naucna disciplina (generalizacije izvlaci i na osnovu empirijskih
podataka prikupljenih naucnim putem, ali i teorija ima znacajnu ulogu, ako je
emirijski proverena i zasnovana)
Procesi socijalizacije
10
proucavamo i delovanje pojedinih faktora kulture a ne uvek globalni uticaj jednog
sklopa faktora
pojam kulturalizacija implicira izjednacavanje ljudi, sto se ne desava
socijalizacijom
Problemi socijalizacije
1. proces socijalizacije – vrste i oblici ucenja kojima se ostvaruje socijalizacija
2. izvori i agensi socijalizacije
3. efekti socijalizacije – delovanje socijalizacije na formiranje drustveno relevantnog
ponasanja, stavova i vrednosti…
Ranije su centralna pitanja bila o procesu socijalizacije i ulozi roditelja kao agenasa u
socijalizaciji deteta, pa su se interesovanja sirila…
TEORIJSKA SHVATANJA I PRISTUPI
Socijalno ucenje – ucenje u kom najvazniju ulogu imaju socijalni faktori, pre svega druge
osobe – i ovim ucenjem se ostvaruje proces socijalizacije.
Dve velike grupe teorija socijalizacije:
1. Bihejvioristicke – ucenje je stvaranje S-R veza, za osnovne mehanizme se uzimaju
ucenje uslovljavanjem (Pavlov)
instrumentalno uslovljavanje (Hal, teorija uslovljavanja putem
potkrepljenja, redukcija nagona sto mu dodje pokretac ucenja iliti
potkrepljenje, a onda su bihejvioristi poceli malo da ubacuju i
mentalisticke pojmove tipa nade i ocekivanja, kao medijacione varijable)
opservaciono uslovljavanje (Bandura – ucimo i bez vezbanja i
nagradjivanja)
2. Kognitivno razvojne – znacaj maturacije, razvitka, razvojnih stadijuma (nije
ucenje univerzalno za sve stadijume)
Pijaze, Kolberg – kognitivne sposobnosti, adolescenti (kriticki odnos prema
roditeljima), moralna svest
Problem za razvojne teorije je sto ne objasnjavaju kako ljudi interakcijom
sa soc sredinom sticu nove oblike ponasanja
SOCIJALNO UCENJE
Vrste:
Klasicno uslovljavanje
Votson – S-R – senzomotorne asocijacije po dodiru. Po Olportu, dete tako uci da prica.
Ovim principom ucenja se objasnjava i ucenja suzdrzavanja od nepozeljnog ponasanja
(kazna, neprijatnost) – e sad pristalice KU kazu da to nije isto sto i zakon efekta zato sto je
uzrok suzdrzavanja od nepozeljnog ponasanja stvaranje veze izmedju autonomne
reakcije koja izaziva neprijatnost i nezeljenog ponasanja.
10
Ajzenk cak smatra da se i moralna svest stice KU, i poziva se na exp Solomona i Vajna sa
kucicima – udaraju ih po ledjima kad pridju omiljenoj hrani i moraju da jedu manje
omiljenu hranu. U drugom delu stave im nedovoljno hrane koje smeju da jedu i gledaju
koliko ce im vremena trebati da pridju omiljenoj hrani, trebalo im je od 6 min do 16
dana. Zakljucak je da su stvorili kod zivotinja osecanje krivice i to – kad ih udare odmah
kad pridju hrani, stvara se jaca otpornost iskusenju, a kad ih udare nakon sto vec pocnu
da jedu, javlja se izrazito emocionalno reagovanje i jace osecanje nelagodnosti. I tako su
oni zakljucili da je savest uslovljavanjem steceno ponasanje. Kod coveka je taj proces jos
brzi zbog nase sposobnosti generalizovanja i koriscenja govora.
Instrumentalno ucenje
Ucenje kao sredstvo, instrument da se postigne neki cilj. (exp Skiner sa pacovom, uci da
povuce polugu tako sto postepeno smanjuje br slucajnih pokreta). Torndajk – organizam
brze uci one reakcije koje dovode do zadovoljenja potreba, ali postoje uslovi:
Da budemo motivisani i aktivni
Da slucajna reakcija moze da dovede do nagrade
Da se nagradjivanje odgovarajuce reakcije dovoljno puta ponovi
Nagrada je sve sto dovodi do zadovoljstva. Kod nas je bitan i transfer – reakcija se javlja i
kod slicnih drazi. Ovako se uce i negativne reakcije, u slucaju da su nagradjene, makar i
nesvesno.
Miler i Dolard – teorija imitacije – svode oblike imitacije na ucenje uslovljavanjem:
Imitacija u dijadnoj situaciji – ponasanje jednog pojedinca je draz ili znak za
drugog
Upucivanje i vodjenje ponasanja od strane modela + ponavljanje
u oba slucaja imitiramo zato sto reakcija dovodi do nagrade (primer su dva
decaka kad jedan uci da trci prema tati od drugog zato sto ovaj dobija bombonu)
Antropoloska istrazivanja pokazuju da je ovaj nacin ucenja zastupljen u velikom br
kultura: npr Filipinci nagradjivanjem razvijaju odgovornost (rano im daju poslove za
odrasle i onda ih nagradjuju pohvalom i sl) i kooperativnost (nagradjuju pomaganje
drugima).
Opservaciono/vikarijsko uslovljavanje
Ponasanje koje demonstrira neki model mozemo da ucimo i bez nagrade. Vaznu ulogu
imaju medijacioni procesi (predstave ili implicitne verbalne reprezentacije)
Bandura
Exp 1 – pokazao da postoji razlika izmedju znanja o nekom ponasanju i primene tog
znanja u sopstvenom reagovanju. Ponasacemo se na taj nacin tek kada nas nagrade ili
kada uocimo da mozemo biti nagradjeni.
Exp 2 – pokazao da deca oponasaju i neuobicajene oblike agresivnosti
10
Ako zanemarimo ove gluposti, najbitnije sto je dobijeno da utice na crta licnosti i dalji
razvoj je opsti odnos prema detetu ili opsta atmosfera u porodici (osecanje sigurnosti i
osecanje da ga roditelji vole, pri cemu nisu od presunog zanacaja specificni postupci).
Nebriga se dovodi u vezu sa drustaveno nepozeljnim obrascima ponasanja i osobinama:
agresivnost, neprijateljski stav, povucenost i pasivnost
Najbitnije stvari za socijalizaciju deteta:
1. Srdacan odnos prema detetu(lakse se formira osecanje odgovornosti i osecaj
krivice ako nesto ne urade kako treba), kada postoji srdacan odnos najefikasnije u
socijalizaciji je psiholosko kaznjavanje(povremeno manifestovanje uskracivanja
ljubavi) jer dovodi do osecanja krivice, samokriticnosti i samoosude ako uradi
nesto pogresno, najbolji je kod onih kojima treba podrska i ljubav
2. Omogucavanje slobode aktivnosti- manje ili vise ogranicenje, potpuna
premisivnost ima slabe resultate u socijalizaciji(slaba kontrola impulsa, nisma
aspiracija), veza permisivnosti i ponasanja zavisi od emocionalnog konteksta u
kome se kontrolise aktivnost
U slucaju da su roditelji restriktivni a srdacni imace poslusnu, uctivu i cistu decu koja
nisu kreativna i nezavisna(bljak!). Ako su potpuno permisivni ali nemaju srdacan odnos
deca ce biti antisocijalna. Ako su potpuno permisivni i manifestuju uvek ljubav, dete ce
im biti razmazeno. Kad su roditelji nedosledni prema deci dete ce postati nesigurno i
neuroticno.
Neki autori smtraju da treba puno kontrolisati dete, neki da ga umereno treba
kontrolisati ali se svi slazu da treba biti srdacan i ne treba biti maximalno permisivan.
Odnos medju roditeljima: konflikt se prenosi na dete jer se ono identifikuje delom sa
jednim, delom sa drugim roditeljem. Dete moze da bude zato agresivno, antisocijalno,
ljubomorno, sebicno, strasljivo, svadljivo, emocionalno nestabino i nesigurno
Verovatnoca uspesnog braka korelira sa uspesnoscu braka nasih roditelja
1
(emocionalna
stabilnost je operacionalizacija): Terman
ako su nam roditelji imali dobra brak 66% da
cemo imati i mi, ako im je brak bio katastrofa imamo 28% sanse da nam brak bude
dobar, i 38% da bude izrazito katastrofa. Posebno je vazno sta je bilo sa brakom
muzevljevih roditelja
2
.
Nepotpunost porodice: medju delikventima 2x vise dece iz nepotpunih porodice nego
medju nedelikventima. Najnegativniji uticaj nepotpune porodice izmedju 8 i 10 godina.
Na socijalizaciju utice i neuskladjenost odnosa medju roditeljima onbrazovanost i
zaposlenje majke i jos gomilu varijabli.
1
E pa dodjavola!!!
2
Verovatno zato sto utice na stepen njegovog buzdovanstva
