Socijalizacija

Socijalizacija                   
  II kolokvijum

Milica ela jovana

Socijalizacija i motivacija

Shvatanja o motivima i vrstama motiva

Motivacija – proces pokretanja aktivnosti coveka, usmeravanja na odredjene objekte i 

regulisanja   aktivnosti   radi   postizanja   odredjenih   ciljeva.  

Motivacija   je   najvise   pod 

uticajem   socijalizacije   od   svih   karakteristika   licnosti,   socijalni   faktori   uticu   na   i   na 

nasledjene motive, a jos vise na stecene motive.

Motivi – pokretacke snage koje izazivaju, usmeravaju i upravljaju aktivnost coveka. 

Kod 

problema   socijalizacije,   tacnije   u   vezi   sa   pitanjem   efekata   socijalizacije,   najvise   se 

razmatraju motivi koji su vezani za odnose sa drugim ljudima.

Pokusaju klasifikacije motiva:



Urodjeni

  (najcesce bioloski i fizioloski motivi tipa glad, sex…) i  

steceni

  (tokom 

zivota, tipa motiv za sticanjem)



Primarni

  (najcesce   urodjeni,   ali   neki   ovde   svrstavaju   i   stecene   tipa   motiv   za 

sigurnoscu i drustvom ) i 

sekundarni



Bioloski

  (pocivaju na telesnim potrebama, najcesce urodjeni ali i steceni tipa 

motiv   za   pusenjem)   i  

socijalni

1

  (pocivaju   na   psi   potrebama,   a   za   njihovo 

ostvarenje nam treba kontakt sa drugim ljudima)

Postoje razlicita shvatanja o motivima, ali sva priznaju da postoji vazan uticaj socijalnih 

faktora   na   razvitak   motiva.   I   urodjeni   motivi   se   razvijaju   i   menjaju   pod   uticajem 

socijalnih uslova i faktora, i mogu se razlikovati i kod pripadnika razlicitih kultura i kod 

pripadnika iste kulture, jer svi imamo razl iskustva…

Shvatanja o motivima

:

1. Natvisticko   glediste   –   celokupno   ponasanje   se   objasnjava   ogranicenim   brojem 

organskih   potreba   –   za   hranom,   vodom…(svi   motivi   pocivaju   na   urodjenim   i 

nasledjenim potrebama, ili se mogu svesti na urodjene potrebe – nastaju tako se 

zadovoljenje organskih potreba vrsi pomocu odredjenih objekata ili na odredjeni 

nacin, npr ljubav prema majci kao pokretacka snaga nastaje zato sto nas mama 

hrani)



Instinktivisticko glediste – vid nativistickog shvatanja po kome osim 

urodjenih   potreba   postoje   i   urodjene   tendencije/instinkti   kojima   se 

zadovoljavaju i telesne i psi potrebe. Celokupno ponasanje se objasnjava 

1

 Kod ovih je rot rekao i da su zajednicki vecem broju ljudi, samo ne znam sto nije napomenuo da 

je i vecem broju ljudi zajednicko to sto moraju da kenjaju, pisaju i jebu se....

2

Neke bioloske potrebe zadovoljavamo automatski (potreba za kiseonikom), a za neke 

moramo da pronadjemo objekte i nacin zadovoljavanja, i to su bioloski motivi.

Bioloskih   potreba   ima   puno,   i   one   deluju   i   menjaju   se   tokom   zivota,   pod   uticajem 

socijalnog ucenja – i to se zove socijalizacija bioloskih potreba.

U pocetku dete je nesocijalizovani uzas (Olport), trazi neposredno zadovoljenje potreba. 

Postepeno se povinuje zahtevima sredine (najvise porodice) i uci nacine zadovoljenja 

potreba koji su karakteristicni za njegovu kulturu. 

Primeri socijalizacije bioloskih potreba

3

:

Potreba za hranom

 – malo dete nagonski stavlja sve u usta, a socijalizacijom ono nauci 

da uzima samo ono sto ce mu zadovoljiti glad + formira averziju prema nekim vrstama 

hrane iako one mogu da zadovolje glad. Socijalizacijom se javlja se odvratnost prema 

mesu nekih zivotinja (pas, macka, konj…) i preferencija prema nekim vrstama hrane koje 

su stetne za organizam (masna i zacinjena). Muslimani se gade svinjskog mesa a indijci 

govedjeg, i nece ih jesti ni za zivu glavu, a kinezi kosooki jedu zmije i zivu ribu.

Sexualni nagon

  – antropoloski podaci o socijalno uslovljenim razlikama u razlicitim 

kuturama u tome:

1. Sta osobu suprotnog pola cini privlacnom (negde vole debele a negde mrsave, 

negde moraju da budu izbrazdani po licu)

2. Koji objekti sluze za zadovoljenje nagona (negde je pederisanje legitimno, kao npr 

u nerazvijenim plemenima i u staroj grckoj)

3. Sa kojim clanovima drustva smemo da se jebemo (negde je incest zabranjen samo 

kod najblizih srodnika, negde i kod vrlo dalekih, a peruanski indijanci i stari 

egipcani su zahtevali da se braca i sestre iz kraljevskih porodica pare medjusobno)

4. Koji oblici seksualnog ponasanja su prihvatljivi (inicijativu negde imaju muskarci, 

negde zene)

5. Da   li   se   osudjuju   predbracni   odnosi   (negde   su   najstoze   zabranjeni,   negde   su 

pozeljni, cak i da devojka rodi dete pre braka da bi se videlo da li je sposobna da 

radja)



 fizioloski mehanizam javljanja sex nagona ne moze u potpunosti da objasne 

javljanje   i   zadovoljavanje   sex   potrebe   kod   coveka   –   sexualni   motiv   kod   ljudi 

nastaje pod uticajem socijalnih, psiholoskih i fizioloskih faktora

Argumenti  za  razmatranje  sexualnog  ponasanja  i  motivacije  u  socijalno  psiholoskim 

pregledima:

1. Sexualno   ponasanje   je   pod   snaznim   uticajem   drustvenih   shvatanja   (sexualna 

revolucija – mnogo se promenilo glediste na sex od 60tih)

2. Sexualno ponasanje je vid socijalnog ponasanja i podstice razne oblike interakcije 

i odnosa: ljubav, vezanost, ljubomoru…

3

 Soc faktori naravno uticu na menjanje nacina zadovoljenja svih zivih bioloskih potreba, npr gde i 

kako cemo pisati i srati i da li cemo se unerediti po drugim ljudima

4

Socijalni motivi

Shvatanja o osnovnim motivima-pokretacima socijalnog ponasanja:

Betam – teznja za zadovoljstvom

Hobs – teznja za moci i egoizam

Mek Dugal – urodjena teznja za drusvom (gregarni motiv, isto je naglasavao i Aristotel)

Smit,   Kropotkin   –   urodjeni   interes   i   simpatija   za   druge   ljude,   urodjena   sklonost   da 

saosecamo sa drugima

Tard   –   imitacija   (urodjena   tendencija   da   se   podrazava   aktivnost   drugih)   i   sugestija 

(spremnost da se prihvati misljenje drugih)

Danas se naglasava da postoje mnogobrojni izvori socijalnog ponasanja (izmedju ostalog, 

i bioloske potrebe koje se mogu zadovoljiti tek interakcijom sa drugima, stavovi, interesi, 

vrednosti, crte licnosti…). Ali danas se nastoji da se utvrde i posebni socijalni motivi, i to 

oni koji najvise uticu na socijalno ponasanje i koji su zajednicki za vecinu ljudi.

Socijalni motivi se nazivaju socijalnim zato sto se mogu zadovoljiti iskljucivo stvaranjem 

odredjenih odnosa medju ljudima i zato sto pokrecu na interakciju.

Karakteristike socijalnih motiva:

1. Mogu se zadovoljiti samo direktnim kontaktom, interakcijom sa drugima

2. Pokrecu na interakciju vise nego drugi motivi

3. Pocivaju na psiholoskim a ne na bioloskim potrebama

4. Razlicito su razvijeni kod razlicitih pojedinaca 

5. Predstavljaju vise ili manje opste pokretacke snage socijalnog ponasanja

Socijalni   motivi   ne   moraju   uvek   da   doprinose   razvijanju   skladnih   odnosa   medju 

clanovima   drustva   i   napretku   drustva,   oni   mogu   i   da   dovedu   do   sporova   i   sukoba. 

Razlikujemo prosocijalne (pozitivne socijalne) i socijalne motive koji otezavaju drustveni 

zivot.

Nema ni opsteprihvacene teorije ni klasifikacije socijalnih motiva

Ponekad se razlikuju dve grupe soc motiva:

1. Motivi za vezanoscu sa drugima, za drustvom



Gregarni motiv



Motiv za afektivnom vezanoscu



Motiv zavisnosti



Afilijativni motiv

2. Motivi za obezbedjenjem licne egzistencije i afirmacije 



Motiv borbenosti



Motiv sigurnosti



Motiv za sticanjem



Motiv za samopotvrdjivanjem

5

Motiv za sticanjem

 – moze se smatrati urodjenim, jer vec deca i svrake skupljaju razne 

predmete, iako im ne sluze ni za koju drugu potrebu. Urodjenoscu ovog motiva neki 

pokusavaju da objasne nuznost kapitalistickog drustva, jer ako je sticanje deo ljudske 

prirode,   onda   je   i   drustvo   koje   na   tome   pociva   najprirodnije.   Istrazivanja   pokazuju 

drugacije: postoje razliciti uzroci sakupljanja predmeta – kod dece je to da budu aktivna, 

da saznaju, a kod odraslih da bi zadovoljili mnoge druge potrebe. + neka plemena uopste 

nemaju ovaj motiv. Ali ovaj motiv je vazan zato sto nas pokrece na raznovrsne aktivnosti 

i moze da bude izvor drustvenih sukoba. Dzems istice ulogu motiva za sticanjem u 

formiranju i razvoju licnosti – cesto dozivljavamo ono sto posedujemo kao vazan deo 

licnosti   –   materijalno   ja   (pored   psihickog   i   telesnog   ja).   Teznja   za   posedovanjem   i 

sticanjem moze da bude i crta licnosti – ako nas zadovoljava da posedujemo svasta, 

oznaceni smo kao sebicni, gramzivi i lakomi.

Motiv za samopotvrdjivanjem

 – neodredjena, opsta i intenzivna teznja da se potvrdimo 

kao osobe, i da pokazemo sebi i drugima da nase postojanje ima smisao. Proizilazi iz 

svesti o sebi i svom postojanju. Zbog nase razvijene kognicije, stalno procenjujemo sami 

sebe i zelimo da se potvrdimo. Sa ovim se cesto vezuje motiv za licnom afirmacijom, koji 

je slican ovom motivu po izvoru, ali se razlikuju po sadrzaju.

Motiv za priznanjem

 – nastojanje da nas drugi prihvate, odobre nase postupke i tvrdnje. 

Neki   smatraju   da   je   najuniverzalniji,   zato   sto   od   detinjstva   hocemo   da   nas   drugi 

uvazavaju   –   roditelji,   nastavnici,   drugovi.   Od   toga   da   li   nas   drugi   uvazavaju   zavisi 

osecanje sigurnosti. Koristimo ovaj motiv da bismo uticali na druge i manipulisali. Sto 

nam je vise razvijen ovaj motiv, to se vise konformiramo i zavisniji smo od drugih. 

Motiv 

za statusom i prestizom

. Statusje mesto koje zauzima pojedinac i za koje se vezuje manji 

ili veci ugled. Statusi su obicno hijerarhijski uredjeni. Tezi se za sto vecim statusom i 

ugledom   (npr   u   profesiji),   to   je   posebno   izrazeno   u   formalizovanim   organizacijama 

(vojska).   Ostvarenje   ovog   motiva   dovodi   do   osecanja   vrednosti,   a   neostvarenje   do 

povredjenosti i osecaja manje vrednosti. Osnova ovog motiva moze biti uspeh, bogatstvo, 

popularnost. Povezan je sa motivom za sticanjem i motivom moci.

Motiv moci

  – moc znaci potencijalnu mogucnost kontrolisanja i uticaja. Posedovanje 

moci je vazno i kod ljudi i kod zivotinja (hrana, smestaj, izbor partnera…). Moc pociva na 

raznim karakteristikama:

1. Licne karakteristike (energija, odlucnost, kompetentnost, samopouzdanje)

2. Socijalni   faktori   (pripadnost   odredjenim   grupama   i   organizacijama,   poreklo, 

status i polozaj, imovno stanje)

Izvori teznje za moci: mogucnost samopotvrdjivanja, sigurnost, instrumentalna vrednost 

za zadovoljenje razl potreba, autonomija, samostalnost, moc radi moci (neko uziva da 

poseduje   vlast   nad   drugima,   i   ponekad   ne   zeli   da   bude   poznat   javnosti   vec   ostaje 

anoniman). Muldel smatra da tezimo moci radi nje same, jer je eksperimentalno pokazao 

da posedovanje moci pruza zadovoljstvo. Zato oni koji poseduju moc hoce da je zadrze i 

povecaju razliku izmedju sebe i onih koji imaju malo moci. Ovo nastojanje je vece, sto je 

7