УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ
УЧИТЕЉСКИ ФАКУЛТЕТ У УЖИЦУ
СОЦИЈАЛИЗАЦИЈА ДЕЦЕ МЛАЂЕГ ОСНОВНОШКОЛСКОГ
УЗРАСТА
-дипломски рад-
Ментор:
Светлана Перовић
Проф. др Војко Радомировић
Ужице, 2013.
Социјализација деце млађег основношколског узраста
УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ
УЧИТЕЉСКИ ФАКУЛТЕТ У УЖИЦУ
КЉУЧНА ДОКУМЕНТАЦИЈСКА ИНФОРМАЦИЈА
Редни број:
РБР
Идентификациони број:
ИБР
Тип документације:
ТД
Тип записа:
ТЗ
Врста рада:
ВР
Аутор:
АУ
Ментор/коментор:
МН
Наслов рада:
НР
Језик публикације:
ЈП
Језик извода:
ЈИ
Земља публиковања_
ЗП
Уже географско подручје:
УГП
Година:
ГО
Издавач:
ИЗ
Социјализација деце млађег основношколског узраста
САДРЖАЈ
Увод
1. Проучавање социјализације и дефиниције социјалног развоја......................................1
1.1. Проблеми проучавања социјализације..........................................................2
2. Теорије социјализације.......................................................................................................3
3. Социјално учење.................................................................................................................4
3.1. Учење условљавањем .....................................................................................4
3.1.1. Класично условљавање....................................................................4
3.1.2. Инструментално условљавање........................................................5
3.1.3. Опсервационо или викаријско условљавање.................................5
3.2. Учење по моделу..............................................................................................6
3.2.1. Учење идентификацијом..................................................................6
3.2.2 Учење имитацијом............................................................................7
3.2.3. Учење учењем улога.........................................................................7
3.3. Учење увиђањем.............................................................................................7
4. Агенси и извори социализације.........................................................................................8
4.1. Породица..........................................................................................................9
4.2. Предшколска установа..................................................................................10
4.3. Утицај школе..................................................................................................10
4.4. Утицај вршњака.............................................................................................11
4.5. Утицај масовних медија................................................................................12
5. Социјални развој................................................................................................................13
5.1.Предсоцијално понашање..............................................................................13
5.2. Почетак социјалног развоја..........................................................................13
5.3. Социјално понашање у раном детињству...................................................14
5.4. Улога учитеља у социјализацији деце млађег основношколског
узраста...................................................................................................................14
5.5. Социјализација деце у средњем детињству- млађи основношколски
узраст.....................................................................................................................15
5.5.1. Дечје представе о другима............................................................16
5.5.2. Другови и дружење..................................................................... ..16
5.5.3. Однос према ауторитету................................................................17
5.5.4. Развој полног идентитета...............................................................18
5.5.5. Комуникација деце на почетку школовања.................................19
5.6. Друштвено понашање и његове одлике у групама....................................19
5.7. Вођство...........................................................................................................21
5.8. Морални развој……………….……………………………...……..............21
5.8.1. Развој моралне свести……………………………………………22
5.8.2. Морални развој деце школског узраст…….……………………22
5.8.3. Пожељни облици понашања………… ………………………….23
5.8.4. Облици негативног понашања…………………………..............23
5.9. Игра..................................................................................................................24
6. Социометријско испитивање............................................................................................26
Закључак
Литература
Социјализација деце млађег основношколског узраста
Увод
„Васпитање деце је посао у коме морамо знати како да трошимо време, да га не
бисмо изгубили“
Ж.Ж. Русо
Када се роди , дете није у стању да хода, да размишља, говори, нити има свест о
себи и свом постојању. Оно је слабо и беспомоћно биће, у потпуности упућено на свет
одраслих. Па ипак, од самог почетка је друштвено по природи и има диспозиције за
успостављање и одржавање социјалног контакта, за комуникацију, емпатију и сл. Тек
рођеном детету предстоји дуг пут учења и развоја. Социјализација је дуготрајан процес
формирања људске јединке – када биолошки незрела јединка под утицајем дрштвене
средине прераста у личност одраслог, равноправног и добро прилагођеног члана друштва.
Дете социјализацијом стиче, не само особине типичне за своју културу, као и бројна знања
и вештине за живот у друштву, него стиче и своје личне карактеристике, навике, тежње и
свој идентитет. Када се социолози или антрополози баве проблемом социјализације, они
наглашавају важност оспособљавања јединке за живот у друштву, а када се психолог бави
овим проблемом, онда је у првом плану улога социјализације у формирању личности
појединца. У оквиру овог општег издвајају се три основне групе проблема: извори и
агенси, проучавање процеса социјализације и ефекти социјализације.
Процес социјализације одвија се у два основна периода, у виду примарне и у виду
секударне социјализације. Примарна социјализација одвија се у породици током
детињства. Она је изузетно интезиван период учења и важна је за стицање основних
људских карактеристика, базичних знања и вештина, као и за постављање темеља
личности.
Шта ће дете научити, највише зависи од културне средине у којој одраста и живи, али и
од њега самог. Друштво представља једно од најмоћнијих извора социјализације који на
појединца делује преко својих агенаса, родитеља (њиховог друштвеног карактера),
породичног васпитања, вртића, школе, цркве и других вршилаца социјализације.
Социјализација деце млађег основношколског узраста
2
Постоји више дефиниција социјализације.
,,Социјални развој значи стицање зрелости у социјалним односима. То је процес
приликом кога се човек прилагођава окружењу, обичајима, традицијама и одређеним
нормама понашања и да се постане прожет осећањем јединствености,
интеркомуникације и сарадње.“ (Херлок, 1971: 264)
,,Социјализација је процес путем кога индивидуа постаје одрастао члан друштва.“
(Манојловић, 2001: 115)
Социјализација је сложен и слојевит процес који плански и систематски спроводе
породица, школа и друштвена заједница како би се деца постепено оспособила за живот
у социјалној заједници. Основни циљ процеса социјализације је да нови чланови
друштва путем учења и у интеракцији са родитељима, наставницима и другим
личностима, науче онај тип понашања и међуљудских односа, који су карактеристични
за дату културу, уз широку могућност адаптације на нове животне услове. Према
савременим схватањима, процес социјализације укључује и процес индивидуализације
под којим се подразумева способност појединца да превазилази постојећу социјалну
ситуацију и да се мења у складу са сопственим потребама.
1.1. Проблеми проучавања социјализације
Можемо разликовати три велике групе проблема проучавања социјализације.
Прва група је окренута проучавању врста и облика учења који су заслужни за
остваривање социјализације. Такође баве се и изучавањем фактора који утичу на
остварење појединих облика понашања, тако што их олакшавају или отежавају, нпр.
наслеђени фактори, атмосфера у породици, награђивање, кажњавање... Значај ових
изучавања није само теоријски већ и практичан, јер се резултати који су теоријски
утврђени могу и применити.
Друга група изучава изворе и агенсе социјализације као што су култура и друштво
којем јединка припада, при чему се сам процес социјализације остварује управо
деловањем других особа или институција, као што су породица, школа, вршњаци,
средства масовних комуникација...
Трећа група бави се изучавањем ефекта социјализације. Ту спадају питања деловања
социјализације на формирање друштвено-релевантног понашања, као и утицај гругих на
развитак психичких функција и личности уопште.
Све ове групе проблема проучавања социјализације су међусобно повезане.
