СОЦИЈАЛИЗАЦИЈА И ОРИЈЕНТАЦИЈА ЗАПОСЛЕНИХ
Социјализација је процес у којем се новозапослено лице уводи у посао и упознаје са
организацијом, условима рада, правилима понашања, људима с којима ће радити, правима
и обавезама из радног односа и слично. Реч је о процесу у којем учествују две стране:
- организација и
- запослени
Његово успешно одвијање и окончање у интересу је и једне и друге стране.И поред
тога, социјализација се не одвија увек на задовољавајући начин.Ако услови рада и
организациона стварност у целини, нису онакви каквим су их замишљали новозапослени,
могу настати озбиљни проблеми.Ко се првих дана разочара у посао и организацију,тешко
се навикава на нову средину и услове рада у њој. Многи се већ тада одлучују за одлазак и
раскид радног односа.Разочарења обично настају због незадовољства условима
рада,неповољне климе за рад,немогућности испуњења одређених очекивања и слично. Да
би се такви случајеви свели на разумну меру, веома је важно да се у процесу селекције
кандидатима омогући подробније упознавање не само са организацијом него и са условима
рада у њој.Социјализација и оријентација су природни наставак процеса селекције.Њима
се новозапослени уводи у посао, упознаје са новом средином и правилима понашања у њој
и стварају неопходни предуслови за његово оспособљавање за самосталан рад.Осим тога,
током социјализације стиче се потпунија представа о његовим знањима, способностима,
вештинама и другим потенцијалима, како би се дефинисали услови, садржаји и циљеви
његове евентуалне обуке.Процес социјализације, по правилу, не траје превише дуго.С
разлогом се може рећи да он,у извесном смислу,отпочиње још у току селекције, јер се у
њој кандидати упознају с многим појединостима везаним за организацију, њено
пословање, услове рада,политику напредовања и слично. Ипак, најзначајнији ефекти тог
процеса остварују се након заснивања радног односа и ступања новозапосленог на посао.
5.1. Сврха социјализације и оријентације
Основни или општи циљ социјализације и оријентације јесте упознавање
новозапослених са новим послом, организацијом и њеним пословањем, људима с којима
ће радити, правилима понашања, развојним плановима и циљевима, условима рада и
слично. Међутим, то није рутински и једносмеран процес, јер у њему учествују две
стране. Његовој озбиљности доприноси и чињеница да се кандидати међусобно разликују.
Та околност се мора респектовати, јер је то у интересу и кандидата и организације.Осим
општег циља, процесом социјализације и оријентације остварују се и други, посебни
циљеви. У основи, они се своде на : (Mathis, Jackson, 1997)
-стварање повољног утиска о организацији и условима рада у њој;
-повећање интерперсоналног прихватања;
-смањење флуктуације (напуштања организације од стране запослених).
5.1.1. Стварање повољног утиска о организацији и условима рада у њој
Програмом социјализације и оријентације би требало обухватити и активности
којима се доприноси стварању повољног утиска о организацији, њеном пословању и
условима рада у њој. Ако је програм добро осмишљен,такав утисак почиње да се ствара
још у фази регрутовања и селекције. Креирање пожељног утиска о организацији и
условима рада, између осталог, обезбеђује се коректним односом према ка дидатима,
благовременим и професионалним спровођењем процеса регрутовања и селекције,
организованим прихватањем и оспособљавањем новозапослених за самосталан рад и
слично.Из наведених разлога, веома је важно да се изради и спровођењу програма
социјализације и оријентације запослених посвети максимална пажња.Тим питањима
морају се бавити искусни професионалци, а не појединци који за то нису довољно
оспособљени. Ако их у организацији нема, могу се обезбедити са стране.
5.1.2. Повећање интерперсоналног прихватања
Други циљ социјализације и оријентације јесте да се олакша и колико је могуће
хуманизује прихват новозапослених.Познато је да су они често под стресом због сусрета са
новим људима и новим амбијентом.Стрес је утолико већи, уколико не наиђу на добар
пријем колега с којима треба да раде. Посебно,ако не постоје људи који су задужени за
њихов прихват и њихово увођење у посао. Другим речима, циљеви социјализације и
оријентације теже се остварују ако се процес прихвата и увођења новозапослених у посао
не одвија на организован и професионалан начин.За организацију је веома важно да
новозапослени знају шта се од њих очекује. Новопридошли радници информације о томе
не треба да добијају од било кога него од људи који су за то овлашћени. По правилу,такве
информације би требало да добијају од непосредних менаџера или ментора, задужених за
њихово прихватање и оспособљавање за самосталан рад.
5.1.3. Смањење флуктуације
За организацију је веома важно да су јој запослени верни и да без преких потреба н
е одлазе из ње, нарочито ако обављају одговорне послове и ако су добро обучени за свој
рад. Подразумева се да у њеном интересу нису ни изненадни одласци новозапослених.
Међутим, жеље су једно, а стварност је друго. Новија истраживања показују да, у многим
случајевима, преко половине новозапослених, у првих шест месеци, напушта посао и
одлази из организације.Флуктуација је већа у организацијама у којима се процесу
социјализације и оријентације не посвећује довољно пажње.Одговорним и
професионалним односом према процесу социјализације и оријентације запослених,
односно новозапослених, не доприноси се само смањењу флуктуације него и остваривању
других значајних циљева. Таквим циљевима сматрају се:
-повећање лојалности (новозапослених) организацији;
-повећање одговорности новозапослених за остваривање циљева организације и
поштовање успостављених правила и вредности у њој;
