Univerzitet u Beogradu, geografski fakultet
Studijska grupa:
Predmet: Socijalna ekologija
Socijalna ekologija i društveni
razvoj
Mentori: Student:
Profesor:
Asistent:
Decembar 2010.
Sadržaj
I Uvod -------------------------------------------------------------------------------- 3
II Društveni razvoj i socijalna ekologija----------------------------------------- 4
1 Društveni razvoj i progress-------------------------------------------------- 5
IV Održivi razvoj------------------------------------------------------------------- 6
1 Nastanak koncepta održivog razvoja --------------------------------------- 6
2 Koncept održivog razvoja --------------------------------------------------- 7
V Održivi razvoj i socijalna ekologija ------------------------------------------ 9
VI Nauka i ekološki problemi --------------------------------------------------- 11
VII Zaključak ---------------------------------------------------------------------- 14
VIII Bibliografija ------------------------------------------------------------------ 15
2
II Društveni razvoj i socijalna ekologija
Sve veća industralizacija i urbanizacija od 50ih godina prošlog veka odvojile su čoveka od
prirode. Sve snažnije narušavanje ekološke ravnoteže, koje je poprimalo karakter ekološke krize,
dovelo je u pitanje opstanak čoveka i prirode. Tada se javlja sve veće interesovanje nauka za
ekologiju, i to ne samo prirodnih, kako bi se ukazalo na opasnost.
Promene u društvu su se razmatrale u delima najstarijih filozofa i posebno nastankom sociologije
kao najopštije nauke o društvu. Razvoj društva počinje da se razmatra sa nastankom ekonomije
kao posebne nauke u 18. veku. Neki od klasika političke ekonomije kao što su Adam Smit,
David Rikardo, Robert Maltus bili su preokupirani društvenim problemima.
“Pre svega dela Maltusa i Rikarda odišu pesimističkim pogledima i očekivanjima u vezi sa
razvojem društva. Kasnije dela Karla Marksa odišu optimizmom u vezi sa razvojnim
perspektivama, koji je zasnovan na tehničkom optimizmu i pretpostavljenoj racionalnosti koja će
Marks bio svestan kada je, u svom vremenu, tragao za teorijskim znanjima koja omogućavaju
ljudski smisleniji razvoj i transformaciju kapitalističkih društava 19. veka.
Nove tehnologije, suprotno mnogim očekivanjima, nisu dovoljna osnova za razrešenje razvojnih
problema modernih društava. Akteri društvenih usmeravanja (vlade, institucije međunarodne
zajednice, naučne i druge društvene institucije) tragaju za novim znanjima uz čiju bi se pomoć
uspešnije prevazilazili razvojni problemi savremenih društava. To je razlog ponovnog
oživljavanja interesa za klasične i nove teorije ekonomskog i celovitog društvenog razvoja. U
tom kontekstu valja očekivati i nove pomake u naučnom sazrevanju sociologije društvenog
razvoja.
Potreba za novim razmatranjem društvenog razvoja nastaje sa saznanjem da čovek nije
neograničen u prisvajanju prirode, on mora da uvažava zakone prirode. Da bi se preciznije
definisao društveni razvoj, potrebno je da se ukaže na njegove osnovne odrednice.
1. Niz povezanih promena različitog intenziteta a istog smera
2. Inovacije u sagledavanju i rešavanju promena
3. Određenost istorijskim uslovima i vremmenskim granicama
4. Svesno, ciljno usmeravanje i organizovano usmeravanje razvojnih procesa
4
Sve je veća potreba da se usklade mogućnosti koji obezbeđuju prirodni resursi i kapaciteti
životne sredine i potrebe ekonomskog i ekološkog razvoja.
“Ekološki uravnotežen razvoj je imperativ savremenosti i potreba svakog organizovanog
društva“. (Lješević M., 2005.)
Dosadašnja iskustva pokazuju da je razvijan samo jedan segment društvenog razvoja,
ekonomsko-tehnološki segment. Takav jednostrani razvoj dovodi do entropije celokupnog
sistema. U sistemu u kojim je glavni nosilac društvenog sistema, čovek, ugrožen i ceo sistem je
ugrožen.
Energetske krize su izazvale prekomernu potrošnju fosilnih goriva, koja dovodi do ubrzane
degradacije životne sredine.To znači da ekonomsko – tehnološki razvoj mora da bude usklađen
sa ekološkim potrebama i ekološkim ekvilibrijumom. Prirodna sredina obezbeđuje materijalne i
energetske resurse za proizvodni proces, čime se svrstava u ekonomske kategorije. Kada je zbog
intenzivnije proizvodnje došlo do degradacije komponenata i kompleksa životne sredine i kada
su se morala izdvajati i ulagati materijalna, radna i finansijska sredstva za njenu sanaciju i
zaštitu, došlo se do spoznaje da životna sredina ima vrednost. Degradirana odnosno ugrožena
životna sredina direktno ograničava radne i životne sposobnosti ljudi. Ekološki uravnotežen
razvoj je osnovna orijentacija današnjih ekonomista, pravnika i političara kao i naučnih i stručnih
saradnika, koja je definisana i institucionalizovana 1992. deklaracijom u Rio de Žaneiru.
II.1 Društveni razvoj i progress
Pod progresom ili napretkom podrazumeva se onaj razvoj koji nas približava našem određenom
cilju i koji se sastoji u približavanju onom stanju za koje kažemo da treba ostvariti kao poželjno,
nešto čemu se teži. Progres se ne može zasnivati samo na osnovu kvantitativnog materijalno
rasta. Kvantitativno poimanje progresa kosi se sa prirodnom i društvenom stvarnošću jer se pod
ovim poimanjem smatra da razvoj uvek uključuje više dobara, više dohodka, više slobode i
demokratije, više očuvanje prirode itd. Kvantitativne promene, za razliku od kvalitativnih,
definišu samo rast a ne i razvoj.
Ako se želi obezbediti sredina povoljna za opstanak i delatnost čoveka neophodan je socijalni i
ekonomski razvoj. Novo promišljanje društvenog razvoja podrazumeva napuštanje
5
