Socijalna medicina

SOCIJALNA MEDICINA 

- SKRIPTA - 

BEOGRAD  

2002. 

I-1. TEORIJSKI KONCEPT ZDRAVLJA 

RAZVOJ SHVATANJA O ZDRAVLJU 

Razvoj shvatanja o zdravlju menjao se kroz istoriju. 
 

ANTIČKI PERIOD 

Prva zabeležena shvatanja govore o zdravlju kao o stanju ravnoteže. U KINI je smatrano da ako 

se naruši red stvari u prirodi, mora nastati bolest. U ANTIČKOJ GRČKOJ zdravljem se bave lekari, ali i 
filozofi : '' 

Zdravlje je harmonija koja je osnov svakog moralnog ponašanja

 '' PLATON 

               '' 

Ne treba se moliti bogu za zdravlje – ono je u rukama samih ljudi 

'' DEMOKRIT 

HIPOKRAT : 

Priroda ima neprekidnu težnju da održi stanje stabilnosti, pa se zato svojim snagama adaptira na 

promene, kako bi održala tu ravnotežu – u toj ravnoteži čovek je zdrav ! Kada se ravnoteža naruši, javlja 
se bolest. 
 

BIOMEDICINSKI MODEL 

Ovaj pristup se razvija od XVI veka. Dostignuća u fizici se primenjuju na '' mašinu ljudskog 

tela'', koja '' radi po zakonima fizike''. ZDRAVLJE je odsustvo bolesti, perfektan rad mašine ljudskog 
tela. BOLEST je prirodno stanje,  a zdravlje je ''nešto što dolazi između dve bolesti'' kaže ova teorija. 
Ovaj model je dugo bio na snazi. ''Čovek je mašinerija, a bolest je kvar koji lekar treba da otkloni! ''. 
Pozitivne strane ovog metoda : Pomogao je ''naučnom čudu'',razvoju tehnologije... 
Negativne strane : Doveo je do porasta troškova zdravstvene zaštite. 
 

RANI SOCIOMEDICINSKI MODEL 

Pokušano je da se ukaže na značaj ''eksternih faktora'' za zdravlje, ali je to bilo bez velikog 

odjeka. Oslanjajući se na korene antičke medicine, naučnici su tvrdili da je distribucija bolesti zavisna 
od socio-ekonomskih i kulturalnih uslova. (Npr. U ranom kapitalizmu – neadekvatna ishrana, 
stanovanje, situacija, radni dan bez ograničenja – dovodili su do prerane smrti u radnoj populaciji.) 
 

EPIDEMIOLOŠKI (PREVENTIVNI) MODEL 

Zdravlje definiše kao ravnotežu agensa, sredine i domaćina. 

                                                                   AGENS 
 
                                                SREDINA                 DOMAĆIN 
Agens deluje uvek negativno na zdravlje, domaćin se brani svojim zdravstvenim kapacitetom, a sredina, 
kada je povoljna, pomaže domaćinu, a kada je nepovoljna, pomaže agensu. Ovaj model je dobar za 
objašnjavanje zaraznih bolesti. 
 

SUPERBIOLOŠKI (ADAPTACIONI) MODEL – Hans Seli 1946. 

Zdravlje i bolest su rezultat uspešne ili neuspešne adaptacije na uslove sredine. Od bioloških 

mehanizama za adaptaciju, koje oboleli poseduje, zavisi da li će doći do ozdravljenja (adaptacije) ili ne. 
Pojedini faktori sredine deluju slabim intenzitetom, ali duže vremena.  Čovek može da se prilagodi, ali 
usled dugotrajnosti delovanja tih faktora vremenom dolazi do slabljenja adaptacionih mehanizama i 
nastupa bolest. 
 

SOCIO-EKOLOŠKI MODEL  

Nastaje sa ekološkom erom u nauci. Smatra se da čovekovo zdravlje zavisi od zdravlja prirodne 

sredine koja ga okružuje. Zdravstveno stanje individue je rezultanta odnosa dva univerzuma : 

1.

Internog (telesnog) 

2.

Eksternog (čini ga skup uticaja sredine) 

Osnovna slabost ovog medela je što ova dva univerzuma posmatra odvojeno. 
 

DEFINICIJE ZDRAVLJA 

Ne postoji ni jedna homogena, sveobuhvatna laička ili naučna definicija zdravlja. 

Zdravlje je teško definisati iz sledećih razloga : 

1.

Zdravlje je normativni koncept i mnogo se teže objašnjava od bolesti koju je moguće 
dijagnostikovati, lečiti, prognozirati... 

2.

Zdravlje je jedinstveno dok bolesti ima više 

3.

krakteristike zdravlja su nedovoljno proučene, a njegovi merljivi elementi nedovoljno 
determinisani. 

Ima više definicija zdravlja : 
 

''Zdravlje je produkt harmoničnih odnosa čoveka i njegove okoline.'' 

''Zdravlje je kapacitet, potencijal, aktivnost, nešto što čoveku omogućava samoispunjenje.'' 
Javlja se i pojam ''lična, individualna odgovornost'' pod kojom se podrazumeva primena svih saznanja i 
tehnika za koje je potvrđeno da doprinose poboljšanju zdravlja. 

-stanovnik predgrađa živi u nehigijenskim i neekološkim uslovima, te 

dolazi do raznih drugih problema : prenaseljenost, teškoće u transportu i komunikacijama, jonizujuće 
zračenje, radon kao građevinski materijal, povećan broj beskućnika... 
 

3. Zagađena okolina 

Tehnološki  razvoj i industrijalizacija su primarni ciljevi ukupnog razvoja niza zemalja. Cena za to su 
promenjeni uslovi životne i radne sredine , koji neposredno uticu na zdravlje: zagađenje vazduha, vode, 
zemljišta i radne okoline. 
 

U gradovima koncentracija SO

2

 je veća od dozvoljene. Zemlje razvijeno  sveta čine niz 

organizovanih napora da smanje zagađenje: ispravnost vozila, bezolovni benzin.  
 

U selima zagađenja izazivana sredstvima neophodnim za poljoprivredu i ekonomsku profit 

(đubrenja, prskanja i sl.) akutna i hronična trovanja. 
Opasno đubre toksični i radioaktivni otpaci – veliki zagađivači! 
 

FAKTORI SOCIJALNE SREDINE 

Socijalna sredina je svojstvena samo čoveku. 
Ona organizovanim oblicima delovanja u društvu (dogovorima, konvencijama) deluje u smislu 
modifikovanja svih drugih faktora:  
 

Elementi socijalne sredine: 

1.

jezik – informisanje 

2.

soc.  institucije  - brak, porodica, zakoni, obrazovanje 

3.

ekonomske institucije 

4.

ideološko-vrednosni sistem: vrednosti, model, moral, politika 

5.

kulturološki sistem: verovanja, običaji, navike i sl. 

1.

Ekonomski faktori 

Povezanost niskog eko-standarda sa nizom indikatora – zdravlja (visoka stopa smrtnosti odojčadi, kratak 
životni vek)  
Porast eko-standarda u nerazvijenim zemljama je jako spor! 
U  razvijenim  zemljama,razlike  u  nivou  zdravstvenog  stanja  su  teritorijalne,  ali  se  javljaju  i  među 
grupama ljudi. 
 

2.

Kultura i obrazovanje 

Veza  između  zdravlja  i  kulture,  odnosno  tradicije,  navika,  običaja,  religije  i  celokupnog  duhovnog 
bogatstva naroda  je opisana veoma tačno! 
Teško  se  menja  ono  što  je  ukorenjeno  i  što  se  prenosi  sa  kolena  na  koleno  u  nerazvijenim  zamljama: 
ishrana, porođaj, nega deteta i sl. – obavezna za sve, bez iindividualizacije, koja raste sa rzvojem zemlje. 
 

Obrazovanje pokazuje  neposrednu povezanost sa zdravljem:  visok  mortalitet odojčadi, povezan 

sa majčinim obrazovanjem. 
 
     
      3.  Stil života 

-

opšti način života 

-

nastaje interakcijom uslova života u širem smislu i individualnih obrazaca ponašanja 

-

on je individualni izbor jedinke – i može se menjati, mada na njega utiču i eksterni faktori  

-

individualni izbor ima uticaja u sl. oblastima:   

                                - pušenje 
                                - konzumacija alkohola i droge 
                                - način ishrane 

A: pušenje 

-

najpoznatiji od rizik-faktora u populaciji  

-

prema SZO 1/3 svih smrti je u vezi sa pušenjem 

-

mladi puše, jako rano počinju, muškarci pre i više nego žene 

U našoj zemlji –50% muškaraca i više puši! 

B: alkohol i alkoholizam 

Postoji konflikt : 
 

Interesi eko-političke sfere                                           Interesi javno-zdravstvene sfere 

Slično pušenju, s tim što se ovde javlja potreba da se razgraniči : 

-

socijalna konzumacija 

-

zloupotreba alkohola 

Visoka povezanost nesreća i povreda je sa konzumacijom alkohola ! 

C: narkomanija  

Teško je proceniti broj narkomana i povremenih korisnika droge. Kada se u toj populaciji pojavio HIV – 
u razvijenim zemljama su formirani programi za prevenciju i lečenje sadašnjih narkomana. 

D:  ishrana  

Ishrana jako utiče na zdravlje:  
 

Infektivne i parazitske bolesti su u vezi sa problemima ishrane  

* u nerazvijenim zemljama - nedostatak hrane (neadekvatnost) kao uzrok obolenja (kretenizam i 
oštećenja mozga dece).  
* u razvijenim zemljama - preobilna ishrana dovodi do gojaznosti i posledica koje iz toga proizilaze. 
 
4. Nezaposlenost i zdravlje 
Nezaposlenost izaziva:  

-

pad životnog standarda 

-

gladovanje, loša ishrana 

-

preranu smrt 

U okviru porodice proučava se uticaj nezaposlenosti na : 

-

raspodelu resursa 

-

zdravlje članova 

-

podrška porodice nezaposlenom čoveku. 

 
5. Socijalna podrška i zdravlje 
 

Socijalna mreža – broj ljudi sa kojima pojedinac komunicira, koji ga okružuju i na koje se može 
osloniti kada mu je potrebna emotivna i praktična pomoć  
Socijalna podrška – kvalitet više od socijalne mreže: ''informacija koja dovodi pojedinca da 
veruje da je voljen, da neko o njemu brine, da je poštovan i da je deo neke grupe'' 
Socijalna podrška – nedostatak - socijalna podrška povećava prijemčivost za određene bolesti; 
Pozitivna strana - može da smanji  izlaganje stresnim situacijama. 

I – 3. POTREBE,ZAHTEVI I KORIŠĆENJE U ZDRAVSTVU 

 
Ljudske potrebe- njihovo proučavanje i održavanje je u porastu 
''Bogatstvo čoveka leži u bogatstvu njegovih potreba'' 
Potrebe: 

-

nedostajanja (zadovoljavanje njih sprečava da se javi bolest) 

-

postojanja, rašćenja (zadovoljavanje pomaže da se održi zdravlje) 

Hijerarhija ljudskih potreba po Maslovu : 

-

može preferirati druge oblike lečenja : alternativna medicina 

Zahtev se upućuje se zdravstvenoj službi; starost i pol su bitne determinante zahteva za uslugama z. 
službe. 
Postoje  – primarni zahtevi (upućuje ih pojedinac)  
              – izvedeni zahtevi  (upućuje ih z. služba) na svaki prvi pregled u proseku dođe dva ponovna 
pregleda. 
 
     Zahtev  -  realizovan  

-

nerealizovan  , što zavisi od faktora : 

- ekonomskih  (cena) 

                                                - fizičkih (dostupnost) 
                                                - kulturnih (nepoznavanje jezika) 
                                                -prethodno iskustvo 
 
KORIŠĆENJE  

-

predstavlja realizovan zahtev 

-

u svetu stalno raste 

-

može se dovesti u vezu sa : 

1)

povećanim obimom prava na zdravstvenu zaštitu  

2)

sve složenije medicinske usluge  

3)

demokratske promene – sve više starih koji imaju sve veće zdravstvene potrebe 

-

korišćenje se može smanjiti: 

1)

sužavanjem prava na zdravstvenu zaštitu 

2)

uvođenjem participacije (lično učešće korisnika u plaćanju zdravstvenih usluga 

3)

povećanjem efektivnosti i kvaliteta zaštite 

4)

orjentisanjem na preventivu 

EPIDEMOLOŠKI PRISTUP U PROCENI ZDRAVSTVENIH POTREBA:  
      Tri sfere (tri kruga) : 

1)

Profesionalno definisane potrebe 

2)

Zahtevi 

3)

Korišćenje usluga  

b.

kada se u potpunosti preklope: 1) i 2), potrebe se uzražavaju i zdravstvena služba im 
izlazi u susret u vidu korišćenja usluga 

c.

mogu da se preklope 1) i 3) : prinudna hospitalizacija 

d.

mogu da se preklope 2) i 3) : hipohondrija 

I – 4. PROCENA ZDRAVSTVENOG STANJA STANOVNIŠTVA 

 
Zdravstveno stanje stanovništva predstavlja osnovu za objektivnu identifikaciju prioriteta, stimulisanje i 
preispitivanje ciljeva zdravstvene politike strategijom tehnologije u zdr. zaštiti. 
Zdravstveno stanje je : 
''opis i/ili merenje zdravlja pojedinca, grupe ili celokupne populacije prema prihvaćenim standardima uz 
pomoć zdravstvenih indikatora''. 
 
CILJEVI procene zdravstvenog stanja stanovništva su: