Прим. др сц. мед. Христо Анђелски
СОЦИЈАЛНА МЕДИЦИНА,
СТАТИСТИКА
,
БИОМЕДИЦИНСКА ИНФОРМАТИКА,
РУКОВОЂЕЊЕ, ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМИ,
НАУЧНО – ИСТРАЖИВАЧКИ РАД
СКРИПТА
(предавања за једносеместралну наставу)
Београд 2006
ПРЕДГОВОР
Овај текст сачињен је од припремљених предавања за студенте Више
медицинске школе „Др Милутин Милановић“, Београд, према
утврђеном наставном плану. Текстом су обухваћене области
статистике, биомедицинске информатике, руковођења,
информационих система и научно-истраживачког рада, у обиму који
је прихватљив за студенте Више медицинске школе.У припреми
предавања коришћена је литература, која је наведена на крају овог
текста. Ову литературу могу користити и студенти Више медицинске
школе, уколико су у потреби да прошире своја знања из ових
области. Текст је подложан променама у сагласности са потребама
Више медицинске школе, као и са коришћењем савремене
литературе. У том смислу овај текст је привременог карактера.
Аутор
Prim. dr sc. med. Hristo Andjelski
Историјски развој социјалне медицине
Корене има у далекој прошлости, почев од религијских обреда Вавилонаца,
Египћана и других народа пре нове ере који су укључивали мере карактера заштите
здравља.
Код старих Грка здравље се негује уз култ спорта, у старом Риму чува се
организацијом снабдевања водом и санацијама.
После средњег века, који је период стагнације, пажња се поклња заштити
деце, инвалидних лица и болесника, сузбијању епидемија.
Нови век је период почетка модерне социјалне медицине.
Она нема дугу традицију код нас и везана је за развој превентивне
медицине. У једном периоду била је у саставу хигијене, касније има убрзан развој
уз систем и организацију здравствене заштите. Постала прво специјализација, па
редовни наставни предмет.
Социјално-медицински метод
Социјално-медицински метод је научни метод који истражује стварност у области
заштите и унапређења здравља ради стицања истинитих сазнања;
Њиме се истражују чињенице, траже везе међу њима, постављају хипотезе о
могућим утицајима и одабирају одговарајуће корективне мере;
Он укључује одређене радње, процедуре и технике који се користе за стицање
нових сазнања.
Јединице посматрања у социјалној медицини
Становништво
Групе становништва
Породица
Елементи здравственог система
Елементи здравствене службе
Социјални фактори
Фактори човекове околине
Становништво
Популациона статистика
:
бројност становништва,
распоред у простору,
структура према биолошким, социјално-економским и просветним
карактеристикама,
динамика ових појава.
Витална статистика
– статистика о природном кретању становништва:
рађање (наталитет),
умирање (морталитет),
венчања,
разводи, итд.
Статистика миграције
:
пресељења из места у место и из земље у земљу – утичу на бројност,
распоред у простору и структуру становништва.
Групе/категорије становништва
Групе према биолошком саставу: по полу и по старости.
Одојчад
– 0 до 12 месеци и предшколска деца – старости од 1 до 6
година;
Школска деца
– старости од 7 до 14 година и омладина – старости од
15 до 19 година;
Одрасли или радно-активно становништво
– од 20 до 64 година;
Старије становништво
– 65 и више година;
Жене
– укупно: од 15 и више година;
– у репродуктивном периоду: од 15 до 49 година.
Табела:
Групе/категорије становништва: Београд, попис 2002.
Укупно
0-6 година
7-19 година
20-64 година 65 и више
година
1.576.124
95.843
234.496
989.593
247.029
Жена
15-49 година
15 и више година
Поремећаји и болести везани за емоционалне дефекте: ментално здравље.
Планирање породице
Сексуално васпитање
Правна и социјално-здравствена заштита породице
Откривање и заштита угрожених породица
Предбрачна, брачна и генетска саветовалишта
Саветовалишта за контрацепцију и друго
Теоријски концепт здравља
Здравље је стање потпуног физичког, менталног и социјалног благостања, а не само
одсуство болести и онеспособљености.
Остваривање највишег могућег нивоа здравља је једно од основних људских
права човека без обзира на расу, верску и политичку припадност, економске и
социјалне услове.
Ова дефиниција служи да здравље одреди као циљ коме треба тежити без
ограничавања времена за његово остварење.
Здравље је стање човека у коме је он способан да води економски и
социјално продуктиван живот.
Оно представља динамичку равнотежу биопсихо-социјалних компоненти
појединца и спољашних чинилаца.
Оваквим приступом здрављу објашњава се појава великог броја оболелих,
посебно од хроничних болести.
Фактори који утичу на здравље
Фактори из човекове околине и унутрашњи (ендогени) фактори (наслеђе и
хередитет) утичу различитим интензитетом на здравље.
Према овим факторима болести се деле у три групе:
Са доминацијом генетских фактора (хемофилија);
Са једнаким утицајем унутрашњих и фактора из околине (шећерна болест,
повишен крвни притисак, болести срца);
Са доминацијом фактора околине (заразне болести, повреде).
