UNIVERZITET U BEOGRADU
MEDICINSKI FAKULTET
PETA GODINA STUDIJA
SOCIJALNA MEDICINA
Jednosemestralni predmet
Ukupan fond časova = 45
NASTAVNICI I SARADNICI
U NASTAVI
Profesorka dr Snežana Simić
Profesorka dr Vesna Bjegović-Mikanović
Profesorka dr Dejana Vuković
Profesor dr Momčilo Babić
Docentkinja dr Bojana Matejić
Docentkinja dr Milena Šantrić-Milićević
Docentkinja dr Zorica Terzić-Šupić
Docentkinja dr Aleksandra Jović-Vraneš
Asistentkinja dr Bosiljka Đikanović
Asistent dr Janko Janković
Saradnica u nastavi dr Željka Nikolić
2
Profesorka dr Snežana Simić
Profesorka dr Vesna Bjegović-Mikanović
Profesorka dr Dejana Vuković
Profesor dr Momčilo Babić
Docentkinja dr Bojana Matejić
Docentkinja dr Milena Šantrić-Milićević
Docentkinja dr Zorica Terzić-Šupić
Docentkinja dr Aleksandra Jović-Vraneš
Asistentkinja dr Bosiljka Đikanović
Asistent dr Janko Janković
Saradnica u nastavi dr Željka Nikolić
RAZVOJ SOCIJALNE MEDICINE I
JAVNOG ZDRAVLJA
Kao naučna i stručna medicinska disciplina,
socijalna medicina
je kritična:
prema biološkom shvatanju bolesti i
teoriji specifične etiologije bolesti,
te dolazi sa tezom o:
specifičnosti biloške strukture i funkcije ljudi,
multiploj uzročnosti bolesti, i
potrebi kolektivnih i socijalnih mera u
zdravstvenoj zaštiti, posebno preventivnih
mera i aktivnosti.
4
Kao naučna i stručna medicinska disciplina,
socijalna medicina
je kritična:
prema biološkom shvatanju bolesti i
teoriji specifične etiologije bolesti,
te dolazi sa tezom o:
specifičnosti biloške strukture i funkcije ljudi,
multiploj uzročnosti bolesti, i
potrebi kolektivnih i socijalnih mera u
zdravstvenoj zaštiti, posebno preventivnih
mera i aktivnosti.
TERMIN
SOCIJALNA MEDICINA
Uveo ga je
Žil Rene Gerin 1848
godine poznati hirurg –
ortoped, zainteresovan da u
medicinu uvede neke od
progresivnih tokova
Francuske revolucije
Shvata je kao disciplinu koja se
angažovano bavi svim
problemima odnosa medicine
i društva
Deli je na:
socijalnu fiziologiju,
socijalnu patologiju,
socijalnu higijenu i
socijalnu terapiju
U časopisu
“Medicinske novine” čiji je
urednik bio pokreće
rubriku
SOCIJALNA MEDIICNA
u kojoj
razmatra pitanja
povezanosti zdravlja
stanovništva sa socijalno-
ekonomskim faktorima.
Počinje da publikuje radove iz
ove oblasti.
5
Uveo ga je
Žil Rene Gerin 1848
godine poznati hirurg –
ortoped, zainteresovan da u
medicinu uvede neke od
progresivnih tokova
Francuske revolucije
Shvata je kao disciplinu koja se
angažovano bavi svim
problemima odnosa medicine
i društva
Deli je na:
socijalnu fiziologiju,
socijalnu patologiju,
socijalnu higijenu i
socijalnu terapiju
U časopisu
“Medicinske novine” čiji je
urednik bio pokreće
rubriku
SOCIJALNA MEDIICNA
u kojoj
razmatra pitanja
povezanosti zdravlja
stanovništva sa socijalno-
ekonomskim faktorima.
Počinje da publikuje radove iz
ove oblasti.
Dr Vladan Đorđević
(1847-1930)
Najznačajniji reformator u istoriji srpskog
zdravstva i utemeljivač njegovih
zakonskih i organizacionih postavki.
Tvorac je prvog godišnjeg izveštaja
“Sanitarni odnošaji u državi”
i prvog
zdravstvenog zakonodavstva u Srbiji:
Zakona o samostalnom fondu za
čuvanje zdravlja ljudi (1879), i
Zakona o uređenju sanitetske struke i
čuvanju zdravlja ljudi (1881).
7
Najznačajniji reformator u istoriji srpskog
zdravstva i utemeljivač njegovih
zakonskih i organizacionih postavki.
Tvorac je prvog godišnjeg izveštaja
“Sanitarni odnošaji u državi”
i prvog
zdravstvenog zakonodavstva u Srbiji:
Zakona o samostalnom fondu za
čuvanje zdravlja ljudi (1879), i
Zakona o uređenju sanitetske struke i
čuvanju zdravlja ljudi (1881).
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
