Socijalna medicina – Socijalne bolesti

Medicinski fakultet Niš
Nastavni predmet: Socijalna medicina

SEMINARSKI RAD

Jovana Jovanović 1255T
Milan Nikolic 1254T ass. Čedomir Šarić

SADRŽAJ

1.0. Definicija zdravlja ………………........……………………..3

2.0. Faktori rizika po zdravlje ………...…………………………5

3.0. Životni stil ….……………………………………………….9

4.0. Zdravstvena zaštita ………………...………………………10

5.0. Primarna zdravstvena zaštita……………………………….13

6.0. Socijalne bolesti .…………………………………………..17

7.0. Zdravstvena zaštita određene kategorije stanovništva …….27

8.0. Zdravstveno vaspitanje ……........…………………………30

9.0. LITERATURA ...………………………………………….34

Revizija definicije zdravlja SZO glasi:

„Zdravlje je multidimenzioni fenomen dinamične ravnoteže u kome se odnos između individue
i njene okoline, kako socijalne tako i fizičke, mora shvatiti kao integralan (celovit)”.

Savremene definicije zdravlja nastoje da koncipiraju model zdravlja koji je još kompleksniji od
modela SZO, tako da obuhvate i duhovnu, filozofsku, ekološku, kao i mentalno-higijensku
komponentu. Razmatraju takođe i mogućnosti čoveka da vodi kvalitetan i kreativan život,
maksimalno razvije sve svoje kapacitete, da realizuje svoje najdublje ciljeve i da se stvaralački
prilagodi društvenoj sredini:

„Od zdravlja zavisi uspeh ili zatajivanje organizma da odgovori adaptibilno na promene u
okolini. To je stanje u kome postoje najbolji uslovi da svaki pojedinac postigne ciljeve koje je
sebi odredio” (Dubos).

„Zdravlje je stanje optimalnog kapaciteta individue za efikasno ispunjenje uloga i zadataka za
koje se socijalizovala” (Parson).

„Zdravlje predstavlja rezultat neprestane recipročne interakcije između čoveka i njegove
okoline” (Mićović).

Tokom poslednjih decenija, sve se više govori o zdravim stilovima života i ističe se značaj
interakcije „zdrav pojedinac u zdravom i bezbednom okruženju”. Ovakav pristup podrazumeva i
dispoziciju pojedinca da na ispravan način vrednuje važnost zdravlja i zdravog načina života i u
skladu s tim preduzima određene akcije, odnosno formira ponašanje koje vodi zdravlju. Zdravlje
je preduslov za sreću, ispoljavanje kreativnih potencijala ličnosti i samorealizaciju. U
savremenom konceptu zdravih stilova života, zdravlje je i samo po sebi cilj. Naše osnovne
potrebe možemo realizovati i samim tim voditi ispunjen i srećan život samo ako smo zdravi.

2.0. Faktori rizika po zdravlje

Socijalno-ekonomske odrednice zdravlja utičuz na nejednakosti u zdravlju. Niska primanja,
nezaposlenosti i nedostatak obrazovanja ogranicavaju pristupačnost i korišćenje zdravstvene
zaštite. Pripadnost socijalnoj klasi ima uticaja na zdravlje, čak I kada se radi o ljudima sa stalnim
zaposlenjem koji ne preipadaju sloju siromašnih.

Socijalne nejednakosti su sistemske, socijalno proizvede i neoravdane razlike u zdravstvenom
stanju pojedinaca i društvenih grupa. To su razlike u u zdravlju grupa ljudi ili zajednica socijalno-
ekonomske pozicije u društvu. Obrazovanje I prihodi su markeri socijalno-ekonomske pozicije u
društvu. Socijalno-ekonomski uslovi takođe utiču na to da li je osoba izložena rizicima po
zdravlje ili ima kapacitete da se odupre ovim rizicima.

Rezultati mnogobojnih istraživanja sugerišu da uslovi koji određuju gde se osoba nalazi na
socijalnoj lestvici isto tako određuju u kojoj meri ona može da ima zdravo ponašanje odnosnoi
zdrave životne stilove.

Imajući u vidu značaj determinanti zdravlja, mere očuvanja i unapređivanja zdravlja baziraju se i
na obezbeđenju uslova za:
- Opštu I ličnu higijenu
- Pravilnu ishranu I upotrebe higijenski ispravne vode za piće
- Zaštitu I unapređivanje životne sredine
- Unapređivanje ličnog i društvenog standarda
- Ostvarivanje ekonomske I socijalne jednakosti
- Opšte obrazovanje i zdravstveno vaspitanje
- Promovisanje zdravih stilova života
- Uvećanje socijalnog kapitala.

Grothajn svrstava faktore koji utiču na zdravlje u sledeće kategorije:

1. Faktori koji zavise od pojedinca (starost, pol, nasleđe);

2. Faktori koji zavise od pojedinca i njegove okoline (socijalna pripadnost, kultura, imunitet)

;

3. Fizičko-hemijski uticaj sredine (klima, uslovi radnog mesta, aerozagađenje);

4. Biološki faktori sredine (biljke, virusi, životinje);

5. Psihosocijalni uslovi sredine (radna sredina, škola, porodica, društvo).

Prema Levelu i Klarku zdravstveno stanje determinišu sledeći činioci :

1. Uzročni agens,

definisan kao “supstanca čije je prisustvo ili odsustvo može, usled

efikasnog kontakta sa priemčivim domaćinom, pod odgovarajućim uslovima sredine da
poluži kao stimulans koji izaziva ili čini trajnim proces bolesti”. U ovu kategirju faktora
koji utiču na ljudsko zdravlje, spadaju:

a) biološki

(bakterije, gljivice, virusi, protozoe, rikecije, itd)

b) nutritrivni

(ugljeni hidrati, masti, belančivine, vitamini, minerali, voda)

c) hemijski

(endogene I egzogene supstance koje ne igraju korisnu ulogu u rastu I razvoju,

već stvaraju hemijske promene u tkivu ili se stvaraju u telu kao rezultat nekog patološkog
stanja)

d) fizički

( temperature, vlaga, atmosferski pritisak, buka, radijacija)

2. Ljudski domaćin,

sa svojim osobinama: godinama starosti, polom , zanimanjem,

bračnim stanjem, osobinama ličnosti, naslednom supstancom, imunobiološkim
svojstvima, navikama I običajima.