28. Pojam alkoholizma
Alkohol je rec arapskog porekla koja glasi ,,Al-kohlu” koja oznacava vrlo fin prasak dobijen iz
vina piva ili rakija.
Alkoholicarem
se smatra licnost zavisna od alkohola, s posledicama na fizickom, psihickom I
socijalnom planu, a
alkoholizam
tretira kao bolest zavisnosti. Ovo je medicinska definicija, koja je
nepotpuna.
Najprihvatljivija definicija
alkoholizma
je da je to bolest koja zbog prekomerne, dugotrajne
upotrebe alkoholnih pica kod coveka dovodi do ostecenja organa, poremecaja psihickih funkcija I
ostecenja moralnog ponasanja I drugih vidova socijalnog ponasanja.
29.Licnost alkoholicara
Alkoholicar
je osoba koja je zbog dugotrajne upotrebe dospela u stanje zavisnosti od alkohola I
kod koje je doslo do znakova fizickih nervnih psihickih I socijalnih poremecaja.
Zajednicke osobine licnosti hronicnih alkoholicara su: niska tolerancija na frustracije,
nesposobnost da se podnese napetost, narcizam I egzibicionizam.
Najopstija slika alkoholicara je da je to socijalno izolovana licnost koja je usmerena ka uzoj grupi
alkoholicara sa nekoliko bitnih socijalno-psiholoskih obelezja: nerealistican pristup socijalnom
zivotu, nesposobnost preuzimanja porodicnih I radnih obaveza, nemogucnost samokontrole,
egocentricnost I protivrecan stav prema autoritetu, teskoce u odnosima sa drugim ljudima u
emocionalnim sferama, ogranicenost drustvenih materijalnih I kulturnih interesa I komunikacije u
odnosu na normalne aktivnosti.
Najpotpunija podela alkoholicara je na alfa, beta, gama, delta I epsilon alkoholicari.
Alfa alkoholicarima
se smatraju lica psihicki zavisna od alkohola, sto pice koriste u konfliktnim
situacijama za ublazavanje ili uklanjanje psihofizickih patnji. Ipak oni imaju kontrolu nad svojim
ponasanjem.
Beta alkoholicari
suu psihicki zavisni ali pri prekidu konzumacije alkohola kod njih ne nastupa
apstinencija. Opijaju se iz socio-kulturoloskih razloga, odnosno obicaja ili nekih problema.
Gama alkoholicari
su psihicki I fizicki zavisni od alkohola sa posledicama apstinencijalnog
sindroma I nemogucnost kontrole u ponasanju. Piju neumereno I ispoljavaju agresivnost I
vandalsko ponasanje
Delta alkoholicari
imaju iste osobine gama alkoholicara ali su u stanju da kontrolisu uzimanje
odredjenih kolicina alkohola, ali su skloni depresiji I razdrazljivosti.
Epsilon alkoholicari
povremeno dobijaju zelju za konzumiranjem alkohola u meri u kojoj
nastupaju I znaci amnezije.
30. Uzroci alkoholizma
31. Alkoholizam kao medicinski I socijalni fenomen
Alkoholizam je prekomerna upotreba alkoholnih pica koje dovodi do stanja pijanosti I koje moze
imati veliki broj negativnih posledica po zdravlje. U medicinskom smislu, to su objektivni
kriterijumi-alkoholemija koja se meri promilima-koncentracija alkohola izrazena u cm3 na 1000
cm3 krvi, I ona se standardno testira na sledeci nacin:
0.03% nivo alkohola u krvi je fizioloska koncentracija normalne kolicine bez uticaja na
organizam I ponasanje coveka
0.5% je nivo sa prvim znacima pripitosti, granica gde postoji sposobnost normalnog
obavjanja redovnih poslova
0.5-1.5% je laki stepen pijanstva, sa posledicama oslabljenih psihofizickih sposobnosti
1.5-2.5% je pijano stanje pri cemu je pojacana verbalno-fizicka aktivnost sa elementima
agresije.
2.5-3.5% je tesko pijano stanje bitno oslabljene funkcije organizma I potpuno oslabljene
sposobnosti za psihicke I fizicke akttivnosti
3.5-4.5% je komatozno stanje organizma sa nuznom potrreebom medicinske pomoci I
opasnost od smrti
4.5-5.0% I preko toga je isvesno smrtonosna koncentracija alkohola.
Posledice po zdravlje coveka su mnogobrojne I odrazavaju se na sve organe I funkcije coveka,
najcesce ostecenja nervnog Sistema, jetre, zeluca I srca. Najtezi vid psihickih poremecaja su
alkoholicarske psihoze kao sto su akutna patoloska napetost, delirijum tremens, halucinoza,
korsakijeva psihoza, patoloska ljubomora I neuroloske bolesti. Povecava se razdrazljivost,
netrpeljivost, napetost, agresivnost, impulsivnost,
Socijalne posledice alkoholizma na ponasanj licnosti su visestruke I manifestuju se u pojavama:
nesposobnosti preuzimanja odgovornosti, nemogucnost obavljanja roditeljskih,bracnih, radnih I
drugih socijalnih uloga, ekscesnom, netrpeljivom I odbojnom stavu prema okolini I nemogucnoscu
uspostavljanja normalne komunikacije, netolerantnost I bezobzirnost prema bliskim osobama,
zapustenost osobe koja konzumira alcohol, dolazi do bracnih konflikata, nemaju stalni izvor
prihoda zbog stalne zelje za alkoholom. Na profesionalnom nivou dolazi do izostajanja sa posla,
smanjena produktivnost, povrede na radnim mestima, konflikti u kolektivu I dr.
