SOCIJALNI KARAKTER LJUDSKE MOTIVACIJE
Na sve mentalne funkcije čoveka odlučan uticaj imaju
socijalni uslovi u kojima se razvija i živi. Još više je to
nego kod drugih procesa očigledno kod procesa
motivacije. Svi motivi čoveka zavise od društva i društvenih
uslova. To pokazuju pre svega dva momenta: socijalizacija
bioloških potreba i postojanje velikog broja delovanja
društvenih uslova stečenih ili razvijenih motiva.
Socijalna priroda ljudske motivacije ogleda se i u tome
što je pretežna većina ljudskih potreba i motiva povezana
sa društvenim životom i nastala kao rezultat društvenog
života ljudi. Većina ljudskih motiva jesu takvi motivi koji se ili
mogu zadovoljiti samo neposrednim kontaktom sa drugim
ljudima (socijalni motivi u užem smisu) ili pretpostavljaju
postojanje društva i društvenih institucija (kao što je slučaj
sa personalnim motivima).
Za ponašanje ljudi naročiti značaj imaju socijalni
motivi. Socijalnih motiva je veoma veliki broj. Neki su od
njih univerzalni i srećemo ih u određenom stepenu
razvijene u svim društvima. Drugi socijalni motivi
karaktetristični su samo za veći ili manji broj društva ili
samo za pojedina društva.
Moguće je razlikovati socijalne motive za čije
zadovoljenje ne
samo da je neophodan neposredan kontakt sa drugim
osobama nego koji su usmereni na dodir sa drugim ljudima.
Takvi su motivi za društvom i njemu srodni motivi za
afektivnom vezanošću i afilijativni motiv, kao što je takav i
agresivni motiv. Govori se kao o socijalnim motivima i o
grupi opštih i za socijalno ponašanje važnih motiva koji sa
svoju realizaciju takođe zahtevaju društvene uslove, ali
koji su usmereni pre svega na vlastitu ličnost. Takvi su:
motiv za samopotvrdivanjem,
za postignućem, za
samoaktualizacijom, kao i motivi za sigurnošću i sticanjem.
Zbog toga što su usmereni na vlastitu ličnost nazivaju se i
personalnim ili ja (ego) motivima, pod kojima se inače
podrazumevaju, pre svega, motivi koji su stečeni na osnovu
ličnog iskustva, a nisu opšti motivi nego se razlikuju kod
različitih pojedinaca. Sve su to složeni motivi koji su ili u
celini stečeni (putem ličnog iskustva) delovanjem socijalnih
činilaca ili bar razvijeni prvenstveno u toku socijalnog u
č e nj a.
Motiv za društvom
Motiv za društvom ogleda se u težnji čoveka da bude u
društvu sa drugiina, da izbegava dugotrajniju usamljenost i
da želi prisustvo drugih osoba. I opšte iskustvo i podaci
različite vrste pokazuju kako je motiv za društvom opšti i
snažni motiv. Autobiografski podaci
brodolomaca,
zatvorenika, zarobljenika i pustinjaka pokazuju kako se teško
podnosi nepostojanje kontakta sa drugim osobama. Potvrđuju
to i neki eksperimentalni podaci koji pokazuju da potpunu
izolaciju od drugih osoba pojedinci ne mogu izdržati ni u
toku nekoliko dana.
Dok gregarni motiv dolazi do izražaja pre svega u
težnji da se bude u prisustvu drugih osoba, afilijativni se
motiv manifestuje u želji na se bude u neposrednom
kontaktu sa pojedinim osobama, da se sa njima udružuje u
različitim aktivnostima. Motiv za afektivnom vezanošću
predstavlja potrebu za emocionalnom vezanošću, potrebu
ljudi da vole i budu voljeni.
Mogu se razlikovati socijalni motivi u užem smislu. To su
motivi usmereni na povezivanje sa drugim ljudima.
Takav je motiv za društvom i njemu srodni motivi,
afilijativni motiv i motiv za afektivncm vezanošću.
Upravo zbog toga što su motivi za društvom opšti motivi i
veoma često jaki motivi, veći broj autora smatra da postoji
urođeni socijalni motiv koji je bilo nasleđen od naših
životinjskih predaka (kod kojih nalazilo, takcđe, razne oblike
socijalnog ponašanja), bilo formiran u toku razvitka
ljudskog roda i da ga prema tome pojedinac takođe
nasleđuje, a ne stiče u toku individualnog života. Drugi
autori,međutim, zastupaju mišljenje da ovaj motiv nije
urođen nego da se stiče u toku života, a da svoj izvor ima u
bespomoćnosti malog deteta. Budući da se dete ne može
održati ni najkraći period vremena bez pomoći i staranja
drugih, razvija se još u najranijem detinjstvu - smatraju ovi
autori - potreba za osloncem na druge i za dodirom sa
drugima. U toj rano razvijenoj potrebi, smatra se, leži izvor
društva u kojima se izbegava svako isticanje pojedinca i smatra
se nedoličnim ; sramotnim.
Srodan i povezan sa motivom za samopotvrđivanjem
jeste i motiv za moći ili za dominacijom, koji u društvenim
odnosima ima veliki značaj.
U stručnoj literaturi veoma često se kao motivi iz
ove grupe
pominju motivi za postignućem, za samostalnošću i za
samoaktua-lizacijom. Motiv za postignućem, koji spada među
najviše izučavane složene motive u psihologiji, manifestuje
se u težnji da se postigne uspeh u nekoj aktivnostu u učenju,
u sportu, u poslu koji čovek obavlja. Pojedinci se razlikuju u
stepenu zahteva koji sebi postavljaju. Neki postavljaju visoke
zahteve i veoma se uporno trude da ih. postignu, a
intenzivnim osećanjem nezadovoljstva reaguju na neuspeh
u tome. Drugi ne postavljaju teže ost varljive ciljeve: ako im
i drugi postave takve ciljeve, ne nastoje da ih postignu i
relativno su ravnodušni prema postignutom rezultatu. U
mnogim društvima sistematski se podstifie razvijanje tog
motiva. Na osnovu istraživanja ovog motiva ukazuje se na
to da njegovo razvijanje u velikoj rneri zavisi od
nagrađivanja pokušaja deteta da uspe i od nagrađivanja
uspe ha, a kažnjavanja neuspeha. Američki istrživači
ukazuju na to da postoje znatne razlike u razvijenosti ovoga
motiva medu klasama. Roditelji srednje klase odlučnije
naglašavaju potrebu postizanja društveno priznatih
rezultata, i us peha i češće odaju priznanje sa uspeti i
nagrađuju ga nogo roditelji iz radničke klase.
Motiv za samostalnošću smatra se motivom koji
nalazimo kod svih ljudi. Svi pokazuju tažnju da budu
konkretne ličnosti, da imaju
izvesnu samostalnost
odlučivanje, da ne budu pod stalnim naciaorom i staranjem.
Mnogi autori nalaze suštinu fioveka
u
jednom
drugom, sa motivom samopotvrđivanja povezanom motivu. To
je motiv za r.amoa-ktualizacijom i stvaralaštvom. Oni
naglašavaju da je karakteristika čoveka da nastoji da
njegove sposobnosti i sklonosti dođu do izražaja kroz
raznoliku aktivnost i da čovek nalazi zadovoljstvo u tome
da ispolji sve svoje mogućnosti.
SOCIJALNOPSIHOLOSKI
FAKTORI MOTIVACIJE ZA KAD
U psihologiji je opšteprihvaćeno da su za individualne
razlike u ponašanju ljudi najodgovornije tri grupacije
njihovih osobina: crte
sposobnosti, crte temperamenta
i
crte ~ ctivaciie. Imajući u vidu ponašanje na poslu,
sposobnosti nara pokazuju sa koliko uspeha pojedinac
obavlja određene poslove, crte temperamenta pokazuju nam
opšti tempo i način na koji ih obavlja, a crte motivacije
otkrivaju zašto
ih. obavlja, bliže, zašto njegove aktivnosti imaju određeni
sm'er, snagu i trajanje. Na osnovu rezultata dosadašnjih
istraživanja može se zaključiti da sve tri grupacije crta
objašnjavaju oko tri četvrtine varijanse uspeha na poslu.
Haj veća valjanost i pouzdanost merenja postignuta je u
oblasti sposobnosti, potom u oblasti ličnosti i najzad, prema
oceni niza autora, najmanji efekti ostvareni su na liniji
merenja motivacije. To je
i
razumljivo kad se zna da su
motivacioni procesi veoma složeni, drugo, da su podložni
snažnom uticaju socijalnih uslova, znači, da se menjaju i
treće, možda i najhitnije, zna se da je deo ljudske
motivacije nesvestan -cčovek ne zna Šta je to Što ga pokreće
da radi ovo a ne ono, da donese ovakvu ili onakvu odluku.
Ako je mnogo onoga što nas pobuđuje da se za nešto
interesujemo ispod nraga svesti, ako je reč o vrlo
dinamičnom spletu faktora koji nas čas pokreće čas koči da
nešto radimo, te ako nemamo izraženiju moć sa mor-o
smatrani a, tada je i logično da je delom neisvesno i
nepouzdano samoproceniivanie zainteresovanosti za
određenje delatnosti putem upitnika i testova motivacije -
na prime r, kad od pojedinca zatražimo da. na listi mogućih
zadataka, ozna,Či one za koje je veoma zainteresovan, one za
koje je osrednje zainteresovan i one sa koje nije uopšte
zainteresovan.
Rezultati istraživanja u okviru psihologije rada pokazuju
da je o motivaciji za rad najsigurnije govoriti preko
sagledavanja interesovanja za obavljanje konkretnih
poslova, kad pojedinci i grupe u datim okolnostima žele ili
ne žele pr^duzeti određene akcije i aktivnosti u pravcu
postizanja određenih ciljeva. Evidentno je da se na delu priroda
motivacije bogatije i raznovrsnije ispoljava nego u okviru
odgovora (samoprocena) na pitanja u testovima i
upitnicima.
Aktivnosti na poslu su aktivnosti konkretnih ljudi.
Možemo ih posmatrati kao delovanje pojedinaca i kao
delovanje grupa. U prvom slučaju ,-cao faktore ostvarivanja
uih aktivnosti opažamo pre svega karakteristike pojedinaca;
njihove sposobnost:, znanja, iskustvo, motivaciju, crte ličnosti
