SOCIJALNI I MOTORNI RAZVOJ DETETA
U DEČIJEM VRTIĆU
"
" (
).
Experientia docet iskustvo uči
/
/
TACIT rimski istoričar
Dete u predškolskom uzrastu uči i stiče saznanja isključivo svojim
iskustvom. Igra je poseban i osnovni oblik učenja dece ovog uzrasta, te je treba
podsticati, a ne pokušavati da se sputaju ili zaustave u igri, kako bi ih nešto
naučili, ili u želji da im nametnemo pravila npr. crtanja ili slikanja. Dete je samo
po sebi kreativno, jedinstveno i aktivno biće, a upravo ta njegova aktivna priroda
ispoljava se kroz njegovu inicijativu, istraživanje i pre svega kroz dečiju igru. Za
spontanu igru, deci su potrebna znanja, doživljaji, dobri uzori, adekvatan i
podsticajan prostor, vreme, materijali i partneri za igru.
Dečji vrtić kao mesto življenja
„ Dete uči ono što živi“
Današnji ubrzan način života ne ostavlja roditeljima vremena da svojoj
deci obezbede sve uslove za igru i pravilan razvoj, što samo potkrepljuje tvrdnju
o velikom značaju dečijih vrtića i gotovo njihovoj neophodnosti. Dete u vrtiću živi
intenzivnim društvenim životom u kojem treba da prihvati određeno saradničko
ponašanje.
Pored veoma značajne socijalizacije, odnosno procesa formiranja
društvene ličnosti, od rođenja dete ima potrebu i pravo na komunikaciju i
interakciju s drugima, van porodičnog okruženja. Vrtić je pravo mesto za to.
Aktivnim učeščćem i radoznalošću dete konstruiše svoj sopstveni pogled na
svet. Sva deca imaju potencijale koje treba prepoznati, podržavati i razvijati.
Predškolsko doba temeljno je razdoblje čovekovog razvoja; u njemu
se određuju dometi celokupnog razvoja za budući život. Stvaramo li
odgovarajuće okruženje u kom se podstiče i podržava dečija radoznalost,
aktivnost, potreba za socijalnim kontaktima, sticanje novih saznanja i iskustava,
igra i stvaralaštvo – stvaramo dobre uslove za boravak dece.
Kroz raznovrsne igrovne aktivnosti, deca žele da ovladaju svojim
okruženjem, a time i instrumentima sopstvenog razvoja. Ona osvajaju svet oko
sebe, „upijaju“ mnogobrojne i raznovrsne utiske iz neposredne okoline, koji ih
podstiču na aktivnost. Na osnovu takvih iskustava, razvijaju se, grade i
usavršavaju svoje potencijale. Kada je okruženje primereno detetovim
mogućnostima i potrebama, ono ga lako i brzo prihvata i doprinosi kvalitetnom
razvoju fizičkih sposobnosti, socio-emocionalnih ponašanja, komunikacije i
stvaralaštva, kao i unapređenje intelektualnih potencijala.
Neizostavno je spomenuti fizičku aktivnost kao jedan od elemenata
igre. Dete tokom razvoja postepeno menja spoljašnju aktivnost od neusmerenih,
neodređenih pokreta, ka organizovanim preciznim mišićnim pokretima i
reakcijama, a istovremeno konstantno istražuje svoje mogućnosti kroz igru.
Grupna atmosfera ima podsticajno dejstvo na fizički razvoj. Snaga,
brzina i koordinacija pokreta su od velikog značaja za ukupan dečiji razvoj
(pored telesnog, razvija se i osećanje sigurnosti, samopoštovanja, poboljšava
opšte zdravstveno stanje deteta).
Broj dece u grupi utiče na interakciju između dece i odraslih, vrstu i
kvalitet igre i komunikacije i saznavanje. Manje grupe omogućavaju i podstiču
upotrebu jezika u različitim okolnostima, kreativnija iskustva i izražavanje, veću
toleranciju i manju agresivnost među decom; bezbednost i individualniji pristup
vaspitača deci.
Kompletan dečiji razvoj zavisi od buđenja ( u pravo vreme)
senzibiliteta; kroz kontakt sa okruženjem – dete razvija sopstvenu moć da
reaguje na život oko sebe, i tako postiže bitnu samostalnost nizom uzastopnih
ovladavanja okruženjem.
Kreativno struktuirana sredina
– podsticaj detetovom razvoju
Neposredno detevo okruzenje – fizička i socijalna struktuiranost
vrtića, od neposrednog je značaja za udoban i svrsishodan boravak. Vaspitač
prvih dana u radnoj godini organizujte akivnosti za upoznavanje i pripremu
