1
VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA OBRAZOVANJE VASPITAČA U
KIKINDI
SEMINARSKI RAD
Predmet
: Predškolska pedagogija
Tema
: Socijalni razvoj predškolske dece
Mentor
:
Student
: Milana Kovačević
mr Srbislava Pavlov
Broj indeksa:
5360
Ana Vukobrat, master
Kikinda, April, 2017. godine.
2
APSTRAKT:
Socijalizacija predstavlja složen, celoživotni proces promena, kojima se deca i odrasle osobe
u interakciji sa socijalnom sredinom razvijaju, oblikuju, prilagođavaju i uče socijalno važne
oblike ponašanja (mišljenje, percepciju, shvatanja i stavove, vrednosti, jezik, običaje…)
društva u kome žive, kako bi se što bolje integrisali u sredinu u kojoj se nalaze.
Prikladan socijalni razvoj zahteva poznavanje i razumevanje normi, pravila i vrednosti
zajednice iz koje dete potiče i u kojoj živi, kao i ovladavanje umećima koja su potrebna za
delotvornu interakciju unutar te zajednice. Da li će i u kojoj meri dete postati socijalno
kompetentno zavisi direktno od njegove sposobnosti regulisanja emocija, poznavanja i
razumevanja okoline, socijalnim veštinama te njegovoj sposobnosti da se ponaša u skladu sa
tim spoznajama.
Razvoj socijalnih i emocionalnih veština omogućava deci da uče od svojih vaspitača
(odraslih), da sklapaju prijateljstva, da izraze svoje misli i osećanja i da se uspešno nose sa
frustracijom. Ove veštine ipak, za uzvrat, direktno utiču na kognitivna dostignuća deteta i
njegovu sposobnost ovladavanja ranom pismenošću, matematikom i jezičkim veštinama.
Ključne reči
: Socijalni razvoj, dete, roditelji, odnosi, vaspitanje
4
UVOD
Socijalizacija predstavlja složen, celoživotni proces promena, kojima se deca i odrasle osobe
u interakciji sa socijalnom sredinom razvijaju, oblikuju, prilagođavaju i uče socijalno važne
oblike ponašanja (mišljenje, percepciju, shvatanja i stavove, vrednosti, jezik, običaje…)
društva u kome žive, kako bi se što bolje integrisali u sredinu u kojoj se nalaze. Ovaj proces
menja i oblikuje karakteristike pojedinca i njegovo ponašanje. Njemu su podvrgnuti načini
izražavanja i zadovoljavanja bioloških i društvenih potreba, kao i mnogi složeni oblici
socijalnog ponašanja. Socijalne potrebe nastaju i diferenciraju se tokom rane socijalizacije.
Znači, iako je socijalizacija proces koji traje ceo život, najvećim delom se odigrava u
detinjstvu i mladosti. Termin socijalizacija je tradicionalni naziv za socijalni razvoj. Razvoj
čoveka uključuje različite aspekte promena: maturaciju, psihički razvoj i socijalni razvoj.
Rane godine života deteta su ključne u postavljanu temelja za njegov dalji razvoj. Od
vremena začeća pa do prvog dana škole, razvoj teče i prolazi kroz različite biološke i
socijalne forme. U pitanju je period u kojem se mozak još uvek intenzivno razvija, a deca
stiču sposobnost da govore, misle, uče... Razvoj socijalnih i emocionalnih veština omogućava
deci da uče od svojih vaspitača (odraslih), da sklapaju prijateljstva, da izraze svoje misli i
osećanja, i da se uspešno nose sa frustracijom. Ove veštine ipak, za uzvrat, direktno utiču na
kognitivna dostignuća deteta i njegovu sposobnost ovladavanja ranom pismenošću,
matematikom i jezičkim veštinama.
U prvim godinama života deca naglo razvijaju socijalne i emocionalne kapacitete koji treba
da ih pripreme i osposobe da budu samouvereni, da imaju poverenja, da budu empatični,
intelektualno radoznali, sposobni da ovladaju jezikom i komunikacijama. To konkretno znači
da se očekuje da dete razvije sledeće sposobnosti:
- iskustvo, upravljanje i izražavanje čitavog spektra pozitivnih i negativnih emocija;
- razvijanje bliskih, zadovoljavajućih odnosa sa drugom decom i odraslima;
- aktivno istraživanje svoje okoline i učenje (Cohen et al., 2005).
U ranom detinjstvu na socijalni i emocionalni razvoj utiču biologija/nasleđe, veze i odnosi sa
drugima i životna sredina. Biologija se odnosi pre svega na ono sa čim se dete rađa, kao što
su njegov ili njen genetski potencijal. Veze i odnosi usmereni su na uspostavljanje
interperosnalnih veza sa značajnim ljudima u detetovom životu, dok se pod životnom
