САДРЖАЈ
1.УВОД ...........................................................................................................................................3
2. ПОЈАМ И ДЕФИНИСАЊЕ КРИМИНАЛИТЕТА .................................................................4
3. УТИЦАЈ СОЦИЈАЛНИХ ФАКТОРА НА КРИМИНАЛИТЕТ .............................................7
3.1. Економска или привредна криза ...............................................................................7
3.2. Сиромаштво ................................................................................................................8
3.3. Богатство ...................................................................................................................10
3.4. Незапосленост ..........................................................................................................10
3.5. Миграција ..................................................................................................................12
3.6. Утицај рата на криминално понашање ...................................................................12
3.7. Проблем наркоманије ...............................................................................................13
3.8. Алкохолизам .............................................................................................................13
4. САВРЕМЕНА НАУКА О КАЗНАМА ..................................................................................15
4.1. Извршење казне затвора ..........................................................................................16
4.2. Социометрија ............................................................................................................20
4.3. Социокултурни миље осуђеничке заједнице .........................................................21
5. СОЦИЈАЛНА ПАТОЛОГИЈА И ФАКТОРИ СОЦИЈАЛНЕ ДЕВИЈАНТНОСТИ ...........22
5.1. Односи у породици ...................................................................................................23
6. СОЦИЈАЛНИ СТАТУС ОСУЂЕНИКА ТОКОМ СЛУЖЕЊА КАЗНЕ .............................24
7. ПОСТПЕНАЛНИ СТАТУС И ТРЕТМАН ОСУЂЕНИХ ЛИЦА ........................................27
7.1. Постпенални третман – појам, почеци и развој .....................................................27
7.2. Први облици постпеналног третмана и њихов историјски развој .......................28
7.3. Постпенални третман у законодавном решењу Србије ........................................29
7.4. Положај осуђених лица у постпеналном периоду .................................................31
7.5. Социјални и егзистенцијални положај бивших осуђеника ..................................32
8. РЕЦИДИВИЗАМ (ПОВРАТНИШТВО) ................................................................................34
8.1.Појам рецидива ..........................................................................................................34
8.2. Основне карактеристике рецидивиста ....................................................................34
9. ЗАКЉУЧАК .............................................................................................................................37
10. ЛИТЕРАТУРА .......................................................................................................................39
2. ПОЈАМ И ДЕФИНИСАЊЕ КРИМИНАЛИТЕТА
Криминологија је једна од ретких наука где постоје супростављени ставови и
различите концепције о самом појму. Назив криминологија преузет је из различитих
језика, а то су: crimen-злочин (латинска реч), и logos-наука (од грчке речи).Криминологија
спада у младе научне дисциплине јер се примењује тек од 19. века. Њен развој се исказао
са развојем осталих наука као што су: социјологија, статистика, психологија и
слично.Једна од дефиниција криминологије је да је она самостална наука која, користећи
сазнања и истраживачке поступке науке о човеку и друштву, емпиријски проучава
криминални феномен тј. злочин, његовог извршиоца и жртву, криминалитет и начин на
који друштво реагује на криминално понашање.
Криминалитет је друштвена појава која подразумева укупност кривичних дела на
одређеном простору за одређено време. Миграција подразумева кретање становништва из
једног социокултурног амбијента у други, из једне државе у другу.Ова два појма су уско
повезана, јер кретање становништа из једног у друго окружење може да изазове појаву
криминалног понашања. То је изазвано како културним тако и обичајним нормама и
моралима, другим речима појединац одлази из свог окружења где је моралне и културне
стандарде прихвати и долази у нову средину у којој се сусреће са новим начином
понашања.
Криминалитет је друштвена појава која подразумева укупност кривичних дела
или злочина на одређеном простору и у одређено време. За разлику од злочина, он је
масовна појава и најчешће се дели на примарни и секундарни криминалитет.
Примарни криминалитет је вршење кажњивог дела први пут, који је проузрокован
деловањем различитих друштвених и психичких чинилаца, а секундарни криминалитет је
поновно вршење дела где утицај има и процес социјалне контроле. Криминалитет
представља негативну друштвену појаву, која неповољно утиче и на друштво и на човека
као појединца.Сматра се да криминалитет има два лица и то: као тоталитет делинквенције
и као појединачни акт, при чему је потребно познавати обе димензије да би се разумео овај
феномен. Другим речима, да би се разумео криминалитет у целини потребно је изучавати
појединачне случајеве криминалитета. Овај дводимензијалан приступ захтева сарадњу
многих наука као што су: криминална социјологија, општа социјологија, биологија,
психологија, психопатологија и многе друге.Криминалитет је појава која је одређена
правом. Свака држава у свом законодавству има одређен број забрањених понашања,
квантитативну и квалитативну димензију криминализације. У новије време државе нису у
потпуности кривичноправно суверене у уређивању свог кривичног законодавства. Постоје
одређени облици криминалног понашања који не угрожавају само једну земљу него целу
међународну заједницу. Примери за то су геноцид, ратни злочини употребљени против
цивилног становништа, рањеника и заробљених лица итд.Криминалитет је појава која је
присутна и у нашем друштву. У последње време јавља се у већој и забрињавајућој форми,
и као такав доводи до повећања степена забринутости код грађана, јер се сматрају
угроженим и осећају страх за себе и своју породицу.
Људски род и преступништво
У природи свих живих бића је да своје потребе за храном, водом, размножавањем,
сигурнишћу, станишту и др. задовољавају на објективно могући начин , прилагођен
њиховом еволуционом нивоу. Али, за разлику од свих других живих бића на земљи човек
поседује и тзв. други сигнални систем ,односно свест. Тај дар природе или његово
проклетство како га Фром назвао чини да је човек осим биофилне бенигне агресије , као и
код свих живих бића (одбрана хране,потомства, станишта), развио и некрофилну или
малигну агресију коју не изазивају спољне претње као код животиња, већ је она сама себи
сврха и својствена само њему , а последица је одређених друштвених и породичних
околности.Управо та његова способност да себе види у свом окружењу и да уз помоћ своје
свести и искуства предвиди и наредна догађања , чине човека различитим од животиња и у
ономе што називамо преступништвом, јер он, за разлику од животиња прибавља средства
за живот и када су му стварно или само фиктивно неопходна. Да би се заштитио од закона
јачег у одбрани себе и својих добара, човек је захваљујући тим истим способностима које
га разликују од животиња, почео да се удружује и заједнички реагује на појаве угрожавања
његових животних интереса, односно да се удружује са другима у хорду, род, племе,
нацију и коначно државу. То удруживање је, разуме се, захтевало одређена правила
понашања и поштовања туђих интереса па јер тако почео да настаје и заједнички
вредносни систем, односно човекова социјализација. Процес социјализације примитивног
примата је, како може да се претпостави, трајао миленијумима, па је човек до данашњег
нивоа морао да прође низ фаза и еволуционих степена од хорде до савремене државе. На
свим тим еволуционим степенима развоја, међутим човек није успео да код свих својих
чланова угради заједничке вредности и правила, па је увек било оних који су своје потребе
настојали да задовоље на друштвено или социјално недозвољен начин, односно, грабећи и
присвајајући туђу ловину, туђу стоку, пашњаке, земљу и коначно, туђе државе.
Казне и кажњавање преступника су, сагласно степену развијености неке друштвене
заједнице, биле пропратна последица за починиоце, али нам целокупна историја људске
цивилизације показује да оне никада и нигде нису успеле да саму појаву искорене. У
сваком случају, казна и жеља за кажњавањем преступника је код законима верних грађана
представљала, а и сада представља, једину сатисфакцију за сузджавање од задовољења
истих таквих потреба на недозвољени начин, па је сагласно степену емотивног набоја
суровост и жеља за осветом била еквивалентна. То је и разлог да су од најранијих дана
кажњавања преступника сви чланови једне заједнице били позивани да присуствују том
чину, а они су се томе радо одазивали.
Најзначајнији социолошки фактори који утичу на криминалит су:
• Економска или привредна криза;
• Сиромаштвао;
• Богатство;
• Незапосленост;
• Миграција.
• Утицај рата на криминално понашање
• Проблем наркоманије
• Алкохолизам
3.1. Економска или привредна криза
Економска криза представља облик имовинског криминалитета. Она доводи до промена
у целом друштву, то се огледа кроз пад запослености на првом месту, затим смањује се
платежна способност грађана, ограничавају се могућности инвестирања, појаве сличне
банкротству привредних субјеката и слично.
Управо та ситуација доводи до расцепљења грађана на сиромашне и богате, и из те
ситуације произилази пораст алкохолизма, проституције, разочарење, криза морала тј.
доводи до појаве криминалитета.
Ова појава није нешто што нам је страно, јер управо наша земља пролази кроз ту
ситуацију. Економска криза утицала је на пораст имовинског криминалитета, али и на
пораст организованог криминалитета и корупцијских кривичних дела.
Као што је већ наглашено економска криза довела је до поделе људи на богате и
сиромашне, средине нема. То се осети у свим облицима њиховог живота. Све више је људи
који остају без посла, затим се плате константно смањују без обзира да ли то предузеће у
којем је појединац запослен, добро послује или не.
3.2. Сиромаштво
Сиромаштво је појава која је заступљена у свим земљама, али не једнако. То
подразумева недостатак економских, социјалних и културних услова за задовољене
основних биолошких и других људских потреба.Подељена су мишљена аутора о
