SADRŽAJ
1. UVOD………………………………………………………………………..……….…..2
2. CILJ RADA…………………………………………………………………………...…..3
3. METODE RADA…………………………………………………………………..……...4
4. SOCIJALNO MEDICINSKI ASPEKT GOJAZNOSTI………………………….……….5
4.1.
Etiologija
gojaznosti…………………………………………………………………..5
4.2.
Faktori
rizika
za
nastanak
gojaznosti………………………………………….………6
4.3.
Štetan
uticaj
gojaznosti
na
zdravlje
čoveka…………………………………….……..6
4.3.1. Udružena bolesna stanja i gojaznost…………………………………....……..6
4.4.
Prevencija
i
lečenje
gojaznosti………………………………………………………...7
4.4.1. Protokol lečenja……………………………………………………………….8
4.4.2. Dijeta………………………………………………………………..….……...9
5. MEDICINSKA GEOGRAFIJA………………………………………………………….11
5.1.
Stpa
morbiditeta……………………………………………………………….…11
5.2.
Stopa
mortaliteta…………………………………………………..……………..11
6. MERE PREVENCIJE……………………………………………………………………12
7. ZAKLJUČAK…………………………………………………………………….……...13
LITERATURA………………………………………………………………………………..…14
1
1. UVOD
Danas je više nego jasno da gojaznost, kao i dijabetes, postaje globalni problem, ne samo
zbog toga što dovodi do mnogobrojnih komplikacija, već i zbog prevalence koja je u
konstantnom porastu, posebno u najrazvijenijim zemljama. Tako podaci koji su raspoloživi od
strane MONICA (Multinacionalni monitoring trenda i pokazatelja kardiovaskularnih bolesti)
jasno ukazuju da je u EU 15% muškaraca i 22% žena gojazno. Slični podaci važe za zemlje u
razvoju, posebno azijske zemlje. Procenjuje se da u svetu ima oko 150 miliona gojaznih, što je
oko 15% celokupne svetske populacije.
Koliko je gojaznost postala alarmantan socijalni i medicinski problem, govori podatak da
je u periodu 2003-2004 g. 15 miliona Amerikanaca imalo BMI veći od 40 kg/m2, dok je, u isto
vreme, oko 100 miliona gojazno, što je strahoviti finansijski pritisak na zdravstveni sistem SAD.
U prilog ovome govori podatak da je potrebno da se izdvoji 35% više novčanih sredstava na
gojazne nego na one sa normalnim BMI, što se najbolje potvrđuje činjenicom da je konzervativni
način lečenja bolesne gojaznosti često bezuspešan zato što je opterećen visokim stepenom
vraćanja težine na početnu.
Gojaznost je danas vodeći uzročnik smrtnosti koje je moguće prevenirati i definiše se kao
hronično zdravstveno stanje koje treba lečiti u domenu primarne zdravstvene zaštite. Nepravilna
ishrana i smanjena fizička aktivnost su dva dominantna faktora sredine koja uzrokuju gojaznost.
U prilog ovog iskaza je nedavno objavljena studija istraživača Medicinskog fakulteta
Univerziteta u Jelu koji su, na 73 kvantitativnih studija, pokazali u 83% jasnu statističku
povezanost između dužine gledanja televizije i dečije gojaznosti. Što se tiče korelacije između
BMI i društvenog statusa, može se reći da ne postoji jasna povezanost. [1]
Negativan psihosocijalni aspekt gojaznosti je isto tako dramatičan, kako u pogledu
narušenog kvaliteta zdravlja tako i u pogledu smanjenog kvaliteta života, teške finansijske
situacije i vrlo često društvenog etiketiranja gojaznih.
Genetski polimorfizam u interakciji sa spoljnom sredinom je najčešći uzrok gojaznosti.
U kojoj meri se faktori sredine nameću kao dominantni uzročnici umerene gojaznosti nije
potpuno jasno, ali je nesumnjiva činjenica da oni po svojoj dinamici, u smislu stila života,
postaju dominantni u odnosu na genetski faktor, za koji je potrebno mnogo više vremena da bi
3
3. METODE RADA
Mršavi verovatno nikada ne mogu da shvate kakvu frustraciju i muke preživljavalju
gojazni: što više jedu, sve su gladniji. Što su deblji, sve teže se kreću, pojavljivanje u javnosti, i
to ne samo na plaži, postaje sve nelagodnije. Zato utehu nalaze u hrani. I tako se pakleni krug
zatvara. Konačno dođu do granice kada je kasno za vežbe, biohemija tela je zatajila, pa se enzimi
koji smanjuju apetit ne luče kako treba. I onda više nikada nisu siti.
Na ovom stadijumu gojaznosti teško je krenuti u dijetu, a još teže skinuti i pet kilograma,
a ne 15, 20 ili 30 koliko je nekima potrebno da bi suzbili dijabetes tipa 2, bacili pilule protiv
visokog pritiska, smanjili nivo holesterola i olakšali teret kičmi i kolenima.
Za slučajeve kada je indeks telesne mase iznad 40 predviđeno je nekoliko procedura koje
su hirurške, ili dijete koje podrazumevaju zamenu ishrane, ili barem jednog njenog dela.
U Srbiji je oko 18% stanovništva gojazno, a još oko 35% ima prekomernu težinu.
Klinički centar Srbije je oformio Multidisciplinarni centar za lečenje gojaznosti. Ovde se radi
barijatrijska hirurgija: tri vrste laparoskopskih operacija za smanjenje apetita i lečenje gojaznosti.
Prva je postavljanje prstena oko želuca, druga je sužavanje ovog organa celom dužinom, a treća,
i najkomplikovanija, jeste gastroenteralni bajpas. Intervencija podrazumeva presecanje želuca i
ostavljanje malog dela koje se spaja sa tankim crevom, a cilj je da pacijent manje oseća glad i da
samim tim ne jede puno.
