СОЦИЈАЛНО ПРАВО
1.
Појам
социјалног
права
-Социјално право претежно јавно право.
Претеча обавезног социјалног осигура-ња била су приватна « друштва за самопомоћ » која
постоје још од 19. века . Назив ове гране иначе има двојако значење : 1) социјално право - као друштвено право ( за разлику од
државног) , и 2) право које се односи на социјални положај човека .
-Идеју о социјалном праву као друштвеном праву утемељио је Гурвич ( Gorges Gurvich), а развио Леон Диги (Léon Diguit) почетком
прошлог века .
Они говоре о
пра-ву социјалне интеграције. Трихотомија:Јавно,приватно,социјално. Социјално право има сврху да
обезбеди одговарајући егзистенцијални положај и праивилан третман човека у друштву. Све више се користи и назив - право
социјалне сигурности , а код нас се употребљава и термин – социјално обезбеђење
-Социјално право регулише заштиту оних лица KOj'a нису у могућ-ности, без своје кривице, да својим радом и/или својом имовином
обез-беде себи и издржаваним члановима породице средства за живот (лица " у стању социјалне потребе - стању које није редовно
нити пожељно). Суштина овог права је да обезбеди одговарајућу социјалну и материјалну сигурност људи који еу у стању социјалне
потребе. Оно је уређено државним јавноправним нормама
2.
Циљ
социјалног
права
-
Циљ социјалног права је обезбеђење социјалне сигурности појединца, породице и целокупног становни -штва. То првенствено
подразумева гарантовање достојанствене и сигурне материјалне егзистенције људи, али и задовољење других -„социјалних потреба “
везаних за суживот у друштву .
-Социјално право представља израз солидарности и хуманизма. По Лорду Бевериџупет пет џиновских непријатеља сваког друштва : 1)
немаштина , 2) болест , 3) незнање, 4) прљавштина, 5) незапосленост.Циљ по Свану је установљење ко лективне помоћи у случајевима:
1) недаћа или несрећа, 2) оскуди це .(стање угрожености). Права и услуге које се пружају унутар система социјалне сигурности , Питерс
дели на она које служе : 1) превенцији социјалних случајева, 2) успостављању стања које је претходило наступању социјалног
случаја и 3) компензацији ( обештећењу ) за социјални ризик који је наступио. Социјални ризик се може одредити као штетни
неизвестан догађај који не зависи искључиво од воље осигураника. Социјални ризици могу се поделити на : 1) физиолошке ( болест ,
материнство, старост, смрт) и 2) професионалне ( незапосленост , повреда на раду , професионална болест ), или на : 1) физичке и 2)
економске ризике . Узроке социјалних ризика француски теоретичар Дуран дели на : 1) геолошке и метеоролошке, 2) ризике
друштвене средине ( рат, промена режима), 3) ризике везане за организацију породичних група (смрт или болест храниоца итд), 4)
физиолошке, 5) професионалне. У међувремену се запазило да постоје и срећни догађаји (социјални случај). Социјални случај се
дефинише као било који догађај који умањује средства за егзистенцију и стандард лица, односно на меће нове терете . Везује за
наступање «социјалног терета».
3 . Дефиниција
социјалног
права
-
Социјално право обухвата правне норме , ин ституте , институције и односе који имају за циљ да се обезбеди сигуран и
достојанствен социјални положај човека . Социјално право као део правне науке и наставна дисциплина бави се изучавањем
историјског и позитивног социјалног права, као и идеалног права.
Као делатност , социјално право се може одредити као: грана
права која уређује друштвене односе у вези са мерама које предузи-ма држава у циљу ( солидарног ) помагања, путем пружања
социјал-них давања, особама погођеним социјалним ризицима.
Дефиниција социјалног права може да буде и: објективна – скуп правила,
средстава , институција којима се уређује социјални положај човека у друштву ; субјективна – скуп права и обавеза корисника права
( физич-ког лица), као и државних органа и институција повезаних са обезбеђењем социјалне сигурности .
-Према Шундерићевом ставу социјално пра-во би се могло одредити као „ скуп норми којима се регулишу одре -ђени друштвени
односи који се успостављају поводом пружања со -цијалних престација одређеним лицима у случајевима кад за то постоји
( индивидуална, групна и друштвена ) потреба.
4.
Предмет
социјалног
права
Предмет социјалног права су социјалноправни односи . То су првенствено правни, али и други односи између корисника права у
оквиру система социјалне сигурности и субјеката који та права обез беђују , код којих физичка особа има право на социјалне
престације ( давања и чињења), а институција социјалне сигурности или држава има обавезу да тој особи пружи престацију .
Социјалним правом се уређује: 1) садржина заштите , 2) субјекти , 3) мере и активности пружања заштите и 4) финансирање.
Социјално
право тежи да задовољи одређене социјалне потре -бе . То се чини путем одређених социјалних престација . Социјална престација је
давање и/ или чињење услуга у систему социјалне си -гурности , односно , давање или чињење појединцима или групама које се
налазе у стању социјалне потребе.
Објект социјалне престације су давања ( новац, лекови , сани -тетски материјал, помагала ,
средства за личну употребу и хигијену ) или чињења ( услуге лечења, рехабилитација , саветовање , социјални рад, превоз , нега ,
помоћ ).
Субјект социјалног права је лице код којег је наступио одређе -ни социјални ризик или социјални случај (сви грађани).
5.
Елементи
социјалног
права
-Социјално право обухвата социјално осигурање и социјално старање ( или социјалну заштиту).
Изучавање социјалног права би требало
да обухвати :
1. социјално- економска права; 2. социјално осигурање ( здравствено осигурање и здравствена заштита , пензијско и инвалидско
осигурање , осигурање за случај незапослености ); 3. социјално старање ; 4. социјалну заштиту деце и породице ; 5. социјалну заштиту
бораца , војних инвалида и жртава рата; 6. социјалну политику; 7. партиципацију ( информисање , консултовање и саодлучива ње
запослених ).
У оквиру наведених области, предмет изучавања социјалног права нису само правне норме , већ и институције и
односи који су битни за социјално- правни положај човека.Поред материјалних давања не треба занемарити и нематеријалне бенефиције.
6.
Значај
социјалног
права
-Социјално право има вишеструки социолошки, културни, економски, правни и политички значај.
Социолошки и културни значај
социјалног права огледа се у томе што се , захваљујући борби против болести, сиромаштва, неза -послености , непросвећености,
грађанима омогућава да се у пуној мери укључе у друштво.
анас се огромна средства у скоро свим земљама света ангажују у
циљу заштите социјалне сигурности становништва (нарочито за запошљавање , пензије, здравство). У томе се огледа е кономски
значај социјалног права. Правни значај социјалне регулативе све је већи . Од другог светског рата непрекидно се увећавао број
прописа којима се уређу-је социјални положај човека . Све су бројнији и судски спорови у ве -зи са правима из социјалног
осигурања . Нпр . пред Европским судом правде у Луксембургу спорови у вези са социјалном политиком су по бројности на
трећем месту. Политички значај социјалног права такође је у порасту.
Од квалитета социјалних права и услуга , обима издвајања за
социјалну
игурност, здравственог осигурања , залагања у борби за смањење незапослености , у великој мери зависи опстанак
политичких партија на власти . Малобројне су политичке кампање у којима се не помињу пензије, унапређивање здравствене
заштите , успешније запошљава -ње и сл .
Пошто је у свету значај социјалне проблематике одавно запа -жен, још 1927. године
формирано је Међународно удружење за со -цијалну сигурност,које данас има 275 организација у свом члан -ству у 107 посматрача ,
из 148 земаља.Према стручњацима ове ор-ганизације социјална сигурност има значајну друштвену функцију - доприноси
функционисању тржишне економије, просперитету становништва и социјалној кохезији . Међународна организација рада ( МОР) сматра
да систем социјалне сигурности доприноси не само људској сигурности , већ и достојанству , правичности , соци -јалној правди , као
и развоју демократије.
7.
Метод
социјалног
права
-Опште методе : Анализа, синтеза, дедукција, индукција, генерализација, апстракција.Посебне методе соц права: историјски, језички, правни,
социолошки, циљни (телеолошки), компаративни , системски, дескриптивни, статистички метод. Сазнања добијена помоћу ових метода
обједињују се методом дијалектичког материјализма. Доста се косисте истраживања других наука: социологија, психологија, педагогија,
економија, статистика. Шундерић истиче да се метод соц права заснива на три принципа: 1.принцип иницијативе титулара;2.принцип
обавезности;3.принцип санкције. Методе соц права се морају користити комбиновано.
8.
Однос
социјалног
права
са
другим
гранама
права
-Уставом се уређују следећа соц првна питања:1.основе соц-екон уређења;2.социјални ризици;3.доносиоци и дејства соц-правне
регулативе;4.држ органи надлежни за ратификацију мећун уговора;5.субјекти и органи који обезбеђују соц заштиту и соц осигурање;6.креатори
соц политике;7.механизми правне заштите соц и др права.
-Ралика између соц и радног права према циљу, предмету, субјектима и изворима. Циљ соц права је соц сигурност свих грађана а не само
запослених. Предмет соц су соц правни односи. Субјекти соц права су корисници права и услуга, институције, државни органи. Извори соц
права су посебни закони са наглашеном улогом подзаконске регулативе, док је код радног права примарна улога колективних и посебних
уговора.
9.
Извори
социјалног
права
Материјални извори друштвени односи који настају услед соц случајева и ризика. Формални извори права је облик помоћу којег се изражава
матер извор. То су правни акти.
9.1.
Домаћи
извори
У домаће изворе спадају:Устав 2006,закон (закон о пенз. 2003, закон о здрав. 2005, закон о здр заштити 2005, закон о соц заштити и
обезбе
ђењу соц сигурности грађања 1991, о запошљ и осиг за сл незапосл 2009, о финан подршци пор са децом 2002),подзаконски
акти (уредбе,акта,правилници,упутства,наредбе-доноси држава),аутономни акти (статути,правилници,одлуке,упутства-
доносе фондови и служба).Индиректно, извори су и одлуке судова као појединачни правни акти.
9.2.
Међународни
извори
Можемо их поделити на билатералне и мултилатералне . То су: уговори,конвенције,споразуми,препоруке,протокол,пакт,повеља
Међудржавно уговорно уређење социјалног осигурања
За нашу земљу карактеристично је билатерално међудржавно уређење социјалног осигурања. За сада немамо вишестраних
међудржавних уговора у овој области.
Међудржавно уговорно уређење социјалног осигурања утемељено је на одговарајућим документима међународног и
унутрашњег права (Конвенција МОР-а бр. 47 из 1935. године, која говори о међународном очувању права из социјалног
осигурања; Закон о накнадама из социјалног осигурања (пензијског и инвалидског) у иностранству из 1977. године; Закон о
закључивању међународних уговора из 1978. године; За-кон о заштити грађана Југославије на привременом раду у
иностран-ству из 1980. године, као најсистематичнији акт у овој области; Уговор о сарадњи између Југославије и ЕЕЗ из
1980. године; Закон о заштити грађана Југославије на раду у иностранству из 1998. године).
Међутим, у неким споразумима, при уређивању питања из области здравственог осигурања, користе се и посебна начела:
(1) начело осигурања; (2) начело домицила и (3) начело територијалности. Начело осигурања примењено је код већине
споразума. По овом начелу, материјално обезбеђење здравствене заштите и здравственог осигурања је обавеза земље у
којој су осигурани радници и чланови њихових породица и у којој ова лица плаћају доприносе на име здравствене заштите и
здравственог осигурања (то је по правилу земља рада).
По начелу домицила здравствену заштиту и здравствено осигурање обезбеђује она земља уговорница на чијој тери-торији
су настањени осигураници и осигурана лица. На овом начелу су засноване конвенције са Швајцарском, Шведском,
Норвешком, Дан-ском.
По начелу територијалности здравствена заштита и здравствено осигурање обезбеђује се на терет оне земље уговорнице
на чијој територији се остварује та заштита и осигурање, без обзира на то земљи су уплаћивани доприноси на име
здравствене заштите и здравственог осигурања.
Најзначајнији извор јесу конвенције Савета Европе (до данас 250): еу конвен о људским правима 1950-ратиф 2003, еу соц
повеља 1961-ратиф 2009...
10.
Начела
социјалног
права
Изградња и функционисање система социјалног осигурања темеље се на неколико основних начела, карактеристичних за
ову област.
1. Начело обавезности
Ово начело говори о друштвеном значају социјалног осигурања. Социјално осигурање се обавезно спроводи на основу
самог закона, односно не зависи од воље осигураника. Уставом Републике Србије (чл. 68-70) утемељено је социјално
2
