1
УВОД
Породично васпитање је прво васпитање које дијете стиче, оно је
темељно и зато је најснажније. Свако следеће васпитање гради се на
домаће. Васпитање је у породици природни процес, који резултира из
целокупног начина живота у породици,међусобних односа, повјерења и
љубави између њених чланова. Васпитање у породици почиње доласком
дјетета на свијет,што значи раније него у другим установама. Пошто је
породична заједница заснована на крвној вези она одише емоционалном
топлином и љубављу. Васпитање у породици засновано је на блискости и
топлини међу члановима породице (мисли се на хармоничну породицу) и у
њему нема формализма, дијете може слободно да изрази своје жеље и
интересовања јер се породични односи не поставлјају
хијерархијски, нема строгог плана и систематичности у васпитном
деловању него се на дјецу утиче спонтано, онако како захтевају или
омогућавају конкретне породичне ситуације.Породица има утицаја на
развој личности детета,па чак и онда када родитељ говори, ради
нешто,понаша се, без жеље да васпитава, дијете и тада учи, формира своју
личност.
2
ПОЈАМ ПОРОДИЧНОГ ВАСПИТАЊА
Породично васпитање је битна и еманентна улога породице, изражена кроз
њено учешће и посредоање у преношењу друштвених, културних,
обичајних, моралних и других вриједности друштва у коме породица живи.
То преношење и усвајање почиње од најранијег узраста, постепено. На тај
начин се током ђетињства и ране младости, у одређеној социо-културној
средини, акумулирају и формирају одређени ставови, усвајају одређене
норме понашања, вриједности и обичаји, традиција, преносе и стичу
одређена знања и сл.
Прва сазнања дијете стиче у породици и под њеним утицајем, и због тога је
улога породице и породичног васпитања веома велика и незамјенљива.
За разлику од других малих социјалних група, породица се може сматрати
као примарном групом, која ђелује на човјека током цјелокупног његовог
живота.
Иако се улога породице мјења са узрастом ђетета, према његовим
потребама, њен значај се много не умањује.
Породица, као интимна социјална јединица има општи циљ а то је
обезбијеђивање услова за формални физички, интелектуални, социјални,
морални, емоционални развој ђеце и младих.
Породица, као примарна друштвена заједница је истовремено и важан
фактор васпитања.
Из општег циља породичног васпитања произилазе и његови задаци, који
се односе на аспекте развоја личности и то:
•
у области његе и физичког развоја ђетета
•
у области интелектуалног развоја
•
у области ететског, моралног и радног васпитања
У породици, дијете стиче прва и основна сазнања о свијету у којем живи,
стиче основне форме понашања, усваја и формира одређене ставове своје
средине и културе.
Прве године живота дијете проводи у породици, па је и њена улога у том
периоду веома велика, а улога родитеља као представника друштва је
изузетно значајна.
За разлику од других малих социјалних група, породица се може сматрати
као првостепена група која ђелује на човјека током његовог цјелокупног
живота. Породица није само социјална микросредина већ и својеврстан
социјални микрокосмос, јер је њена структура модел друштвене структуре
који је најближи „оригиналу“. Иако се улога породице мјења са узрастом
ђетета и његовим потребама, њен значај се битно не умањује. И у данашње
вријеме које се карактерише брзим, сложеним и разноврсним промјенама,
у скоро свим областима човјековог живота породица није мање значајна. У
