1. ПОЈАМ И ПРЕДМЕТ СОЦИОЛОГИЈЕ

Општа социологија спада у ред млађих друштвених наука. Њен назив потиче од две грчке речи:
социатас-друштво и логос-наука. Заједничка колевка свих друштвених наука је филозофија. Пре
социологије развио се читав низ посебних друштвених наука које су се бавиле различитим
аспетима друштва. . Сама социологија издваја се ко посебна наука средином деветнаестог века.
Њеним утемељивачима сматрају се Огист Конт, Макс Вебер и Карл Маркс. Настанак социологије
као посебне друштвене науке потврђује међусобна повезаност и условљеност еколошких,
политичких и социјалних збивања у једном друштву. У практичном политичком и еколошком
животу друштва и развоју научне мисли уочава се недовољност парцијалног проучавања друштва
са становишта тада постојећих друштвених наука и на основу тога конституише се социологија као
посебна друштвена наука. Настанак социологије на два основна друштвена упоришта:

- настанак грађанског друштва у чијем цнтру је слободни грађанин са свим правима
- развој тржишне робне привреде
Социологија има практичну примену у животу Омогућава нам да посматрамо
дурштвени свет из другачијих углова негго што је наш. На пр. Социолошки радник беле
расе који ради у претежно црначкој заједници неће задовољити поверење заједнице у
колоико не постоји свест о културним заједницама и код једних и код других.

Социолошка истраживања пружају нам практичну помо у вредновању резултата социјалне
политике.
Социлогија нам може омогућити боље разумевање нашег „ја“ односно што више знамо зашто
поступамо на одређени начин и о свестраном деловању друштва у коме живимо, у толико ћемо пре
бити у стању да утичемо на своју будућност.

Повезаност економских, политичких и социолошких збивања у једном друтштву . Научна мисао
времена у коме је настала социологија има следеће карактеристике:

развој природних наука

утицај природних наука на друштвене науке

инсистирање на посебности појединих друштвених наука и прецизном
дефинисању њихових предмета

Што се тиче друштвено историјског плана настанак социологије поклапа се са развојем грађанског
друштва.

2. ОСНИВАЧИ СОЦИОЛОГИЈЕ

Огист Конт, Сен Симон и Карл Маркс. Огист Конт изумео је реч „социологија“ у почетку је
користио израз „друштвена физика“ која се дели на друштвену статику и социалну динамику.
Настојао је да створи науку о друштву која би могла да објасни закон друштва исто онако као што
природне науке објашњавају функционисање физичког света.
Карл Маркс третира друштво и све његове чињенице као скуп против уречености који су стално у
конфликтном односу.
Сен Симон види социологију као науку која ће усрећити друштво. Сматра да правац у коме
друштво треба да се креће одређују научници.

3. ПОЗИТИВИСТИЧКА ТЕОРИЈА ОГИСТА КОНТА

Он је дефинисао социологију као позитивну науку. Позитивизам заступа мишљење да би наука
требало да се бави чињеницама које су подложне посматрању и које су познате из искуства.
Према њему постоје три нивоа напора људи да схвате свет. То су:

- теолошка фаза. Мислима су управљале религијске идеје и вере да је друштво израз божје воље-

Метафизичка у којој друштво почиње да се посматра као нешто природно а не
натприродно

Позитивна фаза коју су најавила открића и постигнућа Коперника, Галилеа и
Њутна. Она је подстицала примену научних техника на друштвени свет.

4. КРИТИЧНО КОНФЛИКТНА ТЕОРИЈА КАРЛА МАРКСА

Третира дурштво као скуп сукобљених елемената који су у противречном конфликтном односу.
Најважније промене у друштву по њему уско су везане за капитализам. Капитализам подразумева
производњу робе и услуга које се продају широким слојевима потрошача. Уочио је два главна
елемента у оквиру капитализма:

капитал који подразумева било коју имовину која се може искористити како би се
произвела нова имовина

најамни рад односи се на оне раднике који не поседују средства за живот већ
морају наћи запослење које им обезбеђују власници капитала.

На основу тога постоје две класе у друштву, једна је владајућа класа и радничка класа. Ове класе
су у међусобном сукобу. Сукоби међу класама служе као основ за даљи историјски развој.

СОЦИОЛОШКО УЧЕЊЕ МАКСА ВЕБЕРА

Жели да објасни природу и узроке друштвених промена. Он каже да су покретачка снага тих
промена мотивација људи и њихове идеје. По њему социологија треба да се бави друштвеним
деловањем а не структуром. Сматра да се структура у друштву образује сложеним узајамним
деловањем. Важан елеменат његовог социолошког становишта јесте идеја о идеалном типу. То су
хипотетичке конструкције које користа да се свака ситуација у стварном свету може разумети ако
се упореди са неким идеалним типом. Веровао је да се људи окрећу од традиционалних веровања
ка нечем рационалном.

СОЦИОЛОШКО СХВАТАЊЕ ЕМИЛА ДИРКЕМА

Са истом објективношћу морамо провучавати друштвени живот са којег научници проучавају
природни свет. Каже да друштвене чињенице траба проучавати као стрвари што значи да се живот
у дурштву може анализирати прецизно као што се анализирају догађаји у природи. Занима се за
друштвену заједницу. Разликује две врсте солидрности:

механичка која је карактеристична за традиционалне културе са неразвијеном
поделом рада и утемељена на усаглашености мишљења и веровања

органска карактеристична за индустријско друштво. Индустрализација и
урбанизација доводе до све веће поделе рада тако да људи постају све зависнији

СОЦИОЛОШКИ МЕТОД

Свака наука састоји се од предмета и методе. Предмет је оно чиме се та наука бави а метод је
начин на који се истражује одређена појава. Сосиологија као друштвена наука има свој
специфично социолошки метод и ту је реч о два аспекта.Први се односи на то да се прилагођавају
опште научне методе специфичном предмету социологије, а други је избор оних метода и техника
истраживања које су посебно погодне у истраживању социолошких података и њихово даље
развијање.

ODNOS OPŠTE I SOCIOLOGIJE RADA

Imajući u vidu karakter i sadržaj industrijskih odnosa uvek mora staviti u kontekst
celokupnog društva onda je jasno da se do kvalitetnih i objektivnih saznanja u
industrijskoj sociologiji ili sociologiji rada ne može doći bez korišćenja saznanja
do   kojih   je   došla   opšta   sociologija.   Istovremeno,   saznanja   do   kojih   dolazi
industrijska   sociologija   koja   ima   veći   stepen   konkretnosti   služe   kao   provera
saznanja do kojih dolazi opšta sociologija ali i kao podsticaj i smernica opštoj
sociologiji   za   nova   istraživanja.   Odnos   opšte   i   industrijske   sociologije   nije
jednosmeran   zato   što   se   jedan   broj   saznanja   do   kojih   je   došla   industrijska
sociologija po svom značaju svrstava u red opštih zakonitosti društvenog razvoja
koje pripadaju predmetu istraživanja opšte sociologije.

МЕТОД ПОСМАТРАЊА

Једна од најстаријих метода која се користи у природним и друштвеним наукама а исто тако се
користи у свакодневом животу. Научно посматрање је чулно опажање појава које су предмет
научно истраживачког поступка. Његове основне особине су:

да је планско унапред припремљено и усмерено на предмет истраживања зависно
од обима предмета истраживања разликују се комплексно и појединачно
посматрање.

према начину извођења, односно начина остваривања улоге посматрача разлику
се посматрање без учествовања и посматрање без учествовања

10.

МЕТОД ИСПИТИВАЊА

Спада у најчешће испитване методе и суштина је у томе да испитивач поставља питања на која
испитаници треба да одговоре у зависности од односа који се успоставља између испитивача и
испитаника разлику ј се неутрално испитивање ( испитивач се према испитанику односи
искључиво професионално), благо испитивање (испитивач настоји да успостави ближу
комункацију са испитаником) и оштро испитивање (испитивач води полемику са испитаником). У
спровођењу испитивања користе се две технике интервју и анкета.

11.

СТАТИСТИЧКА МЕТОДА

Једна од најраспрострањенијих метода у научним истраживањима. Обухвата прикупљање, обраду,
анализу и објашњење података о појави која се испитује. Најчешће се користе следеће
статисстичке методе:

метода узорка састоји се у томе да се из статистичке масе издвоји један број
јединица и на њима се врши истраживање али тако да се резултати могу
применити и на целу статистичку масу, нпр. грађане. У зависности од
критеријума постоје три врсте узорака: а) случајни узорак, б)системски узорак
где се прва јединица испитивања јасно дефинише па се на основу тога дефинишу
критеријуми за избор других јединица в) стратификовани узорак се формира на
основу више различитих карактеристика статистичке масе која се проучава

метод средњих вредности од велике користи у анализи нумеричких показатеља
(зарада). Ту разликујемо аритметичку средину, медиану и метод копелације

12.

КОМПАРАТИВНА МЕТОДА

Састоји се у упоређивању појединих појава или њихових својстава да би се уочиле разлике или
сличности. Емил Диркен каже да се упоредна метода може користити на три ниваоа: а) упоредна
истраживања која се врше у оквиру једног друштва б) упоредна истраживања која се врше у
оквиру више друштава истог типа односно упоређујемо друштва која имају исту друштвену
формацију в) упоредна истраживања која обухватају појаве у различитим типовима друштва у
различитим или истим временских периодима.

13.

МЕТОДА ЕКСПЕРИМЕНАТА

Развила се у оквиру природних наука . Експериментом се сматра сваки покушај човека да имитира
одређену појаву. Експеримент се дефинише као вештачко изазивање одређене појаве у
лабораторијским условима. Са становишта услова под којима се експеримент изводи постоје
а) лабораторијски експеримент изводи се у вештачким условима и има два ограничења: тешко је
створити вештачку ситуацију која се подудара сареалном животном ситуацијом и – мора се водити
рачуна о очувању моралног интегритеа особе која учествује у експерименту
б) експеримет у природним условима формирају се две идентичне групе које учествују у
експерименту и оне су идентичне по свим својствима оси м по једном – експерименталном.
Упоредном анализом долази се до сазнања о дејству експерименталног чиниоца
в) природни експеримент Проучавање одређених друштвених појава у њиховом природном току у
одређеним друштвеним околностима

14.

МЕТОДА МЕРЕЊА

Мерење различитих величина старо је као и људски род. И ова метода се највише развила у
природним наукама. У друштвене је ушла веома касно. У социологије се користе три врсте
мерења: