Sociologija

МАГИЈА



најједноставнији” начин разумевања постојеће стварности



заокупљена је произвођењем жељеног

дејства



занима је

циљ

МИТ



“света прича”



“посвећена прича”



приповест о почетку универзума и конкретне заједнице у којој се приповеда



изражава, утврђује и истиче колективно веровање



чувају се и намећу морални принципи



изричу се практична правила и смисао ритуала

РЕЛИГИЈА



специфичан друштвени и лични однос према живљењу (бићу, егзистенцији) за који се
верује да има смисла само с обзиром на свог натприродног Творца



нагласак на осећању, доживљају и деловању, који су утемељени у вери у онострани
извор свеколиког постојања и у вољу Творца да према верницима гаји посебну
наклоност

ФИЛОЗОФИЈА



између религије и науке:



настоји да на рационалан начин открије или сазна темеље бића



пружа метафизичку утеху појединцу за његов смртан живот



рационално докаже ваљаност посебних етичких норми за преведно вођење
индивидуалног и друштвеног живота

НАУКА



представља покушај да се искључиво на емпиријским сазнањима и разумски
установљеним процедурама њихове обраде стварају теоријске основе за тумачење
природних и друштвених појава



настоји да се утемељи једино и искључиво на разуму



апсолутизовање разума води у ирационалност



апсолутизовање било које интелектуалне праксе води у идологију

ИДЕОЛОГИЈА



псеудорелигијски, псеудофилозоски, псеудонаучни покушај да се на основу наводне
“истинитости” остваре циљеви политичког практиковања резултата тог мисаоног
напора.

СВЕТО

ПРОФАНО



две посебне егзистенцијалне ситуације у које човек улази наизменично током свог
бивствовања



диференцирање људских пракси је нужан услов за целовито разумевање друштвене и
природне стварности



разлози за неосвешћено преклапање посебних начина тумачења постојећег налазе се у
људској потреби за јединственим, суштинским, коначним – метафизичким објашњењем
света.



Човек не може да живи у свету без одређених онтолошких и етичих орјентира, тј.
система вредности и објашњења постојања света.



Истина налази свој циљ изван властитог бића: подређује се praxis-u



Засебни облици сазнања настоје да досегну привилеговано место са којег се открива
смисао.



У модерни је

наука

облик сазнања који има примат у погледу изрицања истине



Тапију на истину данас има научно сазнање



У сталној борби да се једно тумачење стварности наметне као једино важеће,
истовремено траје и свест о њиховим ограниченостима, као и о међусобним утицајима.

Александар Коаре

: историчар науке:

Историја научне мисли учи нас:

1. да научна мисао никада није била потпуно одвојена од филозофске мисли;
2. да су велике научне револуције увек биле одређене поремећајима или променама у

филозофским концепцијама;

3. да се научна мисао развија под утицајем филозофских идеја.

Наука као дискурзивна пракса



Наука представља разумски заснован облик поимања стварности који задовољава жељу
за сазнањем.



Облик и садржај науке настали су под утицајем филозофске и теолошке мисли.

Одређења модерне науке
Модерна наука, за разлику од античке, инсистира на:



Искуственим налазима и њиховој квантификацији (математичко обликовање истине)



Експерименталом доказивању