Sociologija

1  -   DEVIJANTNOST, KRIMINAL I PRESTUPNICKO PONASANJE



Devijantnost

 (prestupnistvo) se moze definisati kao nepriznavanje datog skupa normi koje 

prihvata znatan broj ljudi u nekoj zajednici  ili drustvu. Većina ljudi krši prihvaćena pravila 

ponašanja, odnosno niko od nas ne krsi sva pravila, bas kao sto ne postoji osoba koja postuje 

sva pravila - prekoracenje brzine, prelazak van pesackog prelaza, prisvojiti neki sitan 

predmet - papir ili olovka i slicno.



Devijantnost i kriminal nisu sinonimi - pojam devijantnosti je mnogo siri od pojma 
kriminala, jer 

kriminal

 se odnosi samo na ponasanje kojim se krsi zakon a mnogi oblici 

devijantnog ponasanja nisu kaznjivi po zakonu ( npr nudisti, rejv kultura)



Takodje, pojam devijantnosti se moze primeniti i na grupe - na primer kult Krisne, koji 
propoveda krisna svest - religiozna grupa cija su uverenja drugacija od onoga u sta vecina 
ljudi u Britaniji veruje  - 

primer devijantne subkulture.

Kriminal i prestupnicko ponasanje proucavaju dve srodne discipline:



Kriminologija

 - Bavi se oblicima ponasanja koji su kaznjivi po krivicnom zakonu ( u centru 

paznje su metode merenja zlocina, kretanja stope kriminala, mere za smanjenje kriminala.. )



Sociologija prestupnickog ponasanja

 - se oslanja na kriminologiju,  istrazuje ponasanja 

izvan domena krivicnog prava, istrazuje zasto se odredjeni oblici ponasanja smatraju 
devijantnim, usmerava paznju na moc i klase.

Norma

 je pravilo ponasanja a 

sankcija

 predstavlja reakciju ljudi na ponasanje pojedinca/grupe

i njom se obezbedjuje postovanje normi. Sankcije mogu biti 

pozitivne

 (nagrade) ili 

negativne

(kazne)  Takodje mogu biti i 

formalne

 (sudovi, zatvori) ili manje organizovane - 

neformalne

 (ucenik 

koji mnogo uci i retko izlazi pa ga deca zadirkuju izlozen je neformalnoj sankciji)

2  -   BIOLOSKA I PSIHOLOSKA OBJASNJENJA KRIMINALA I PRESTUPNICKOG PONASANJA 

Bioloska tumacenja: "kriminalni tipovi

"

Prema ovim tumacenjima, uzrok kriminala i devijantnosti bile su 

urodjene osobine pojedinaca

. 

Italijanski kriminolog 

Cezare Lombrozo

 smatrao je da se kriminalni tipovi mogu prepoznati po 

odredjenim 

anatomskim karakteristikama

.

  Proucavajuci kriminalce zakljucio je da postoje crte 

koje su se zadrzale iz ranijih faza evolucije coveka i vecinu kriminalaca je smatrao degenerisanim i 

slaboumnim, pa buduci da nije doslo do njihovog potpunog razvitka kao ljudskih bica, oni teze da se 

ponasaju na nacin koji nije u skladu sa drustvenim principima i normama. Takodje priznao je da 

drustvo moze da vrsi uticaj na razvoj kriminalnog ponasanja. Lombrozove teorije su odbacene.

Prema jednoj kasnijoj teoriji, postoje 

tri glavna tipa ljudi

 - mrsavi, puniji i muskularni ili aktivni 

tipovi za koje su smatrali da su zbog svoje snage agresivniji i samim tim skloni delikventnom 

ponasanju - tako moze doci do izrazaja njihova fizicka snaga. Ove teorije su kritikovane i nisu 

prihvacene. Druga stvar - istrazivanja su radjena u domovima i zatvorima u koje su najverovatnije 

slali one koji pripadaju drugom tipu.

SOCIOLOGIJA PITANJA 2018 

-  ISPIT 

GAGA

Psiholoska tumacenja: "abnormalna dusevna stanja" 



Psiholoska gledista zasnivaju se na posebnim tipovima licnosti - kako su ova istrazivanja 

vrsena u zatvorima i u dusevnim bolnicama naglasak se stavljao na crte poput slaboumnosti 

i moralne izopacenosti. 



Hans Ajznek

 smatrao je da su abnormalna dusevna stanja 

nasledna 

i da zbog toga neko 

moze biti sklon zlocinu ili  moze imati probleme da se uklopi u drustvo.

Neki su smatrali da se kod pojedinaca razvija 

psihopatska(amoralna) licnost

 - ljudi koji su 

povuceni u sebe, bez osecanja, postupaju impulsivno i nemaju osecaj krivice - ali nije jasno da li su 

psihopatske osobine neizbezno povezane sa kriminalom - psiholoske teorije u najboljem slucaju 

mogu objasniti samo neke aspekte kriminala zato sto postoje razlicite vrste kriminala pa je 

neprihvatljivo predpostaviti da oni koji su ih pocinili dele neke specificne psiholoske karakteristike.

I bioloska i psiholoska tumacenja polaze od toga da je devijantnost znak neceg loseg u pojedincu a 

ne u drustvu - po ovim teorijama krivicno delo nastaje pod uticajem faktora koji su van kontrole 

pojedinaca i nastaju u njegovom telu ili njegovom umu i ako kriminologija kao naucna disciplina 

moze uspesno da ustanovi uzroke zlocina, moguce je i njihovo lecenje - 

pozitivisticka priroda.

Obe teorije su 

pozitivisticke

 - smatralo se da ukoliko se istrazivanjem pronadju uzroci kriminala 

on se moze iskoreniti.

3 -  FUNKCIONALISTICKE TEORIJE KRIMINALA I PRESTUPNICKOG PONASANJA

4 -   INTERAKCIONISTICKE TEORIJE KRIMINALA, TEORIJA ETIKETIRANJA

- bila u januru, nece biti sada 

SOCIOLOGIJA PITANJA 2018 

-  ISPIT 

GAGA

6 -  PREDRASUDA, DISKRIMINACIJA I RASIZAM

Predrasude

 su misljenja ili stavovi koje pripadnici jedne grupe imaju prema drugoj - unapred 

izgradjen stav, odbijaju da cuju drugu stranu.
Cesto imaju uporiste u 

streotipima

 - fiksnim i nepromenjivim stavovima prema nekoj grupi ljudi.

- svi cnci su prirodno atletski gradjeni

- sve samohrane majke zavise od socijalne pomoci 

Predrasude se odnose 

na stavove

 a 

diskriminacija

 se odnosi na 

stvarno ponasanje

 prema drugim 

ljudima, na primer clanovima neke grupe su uskracene mogucnosti koje imaju drugi, na primer 

crnac ne dobije posao a belac ga dobije.

Rasizam 

su predrasude zasnovane na fizickim razlikama ljudi, verovanje da su pojedinci 

superiorniji ili inferiorniji u odnosu na druge na osnovu rasnih razlika.

Ideja institucionalnog rasizma

 sugerise da se rasizam provlaci kroz sve strukture drustva, 

i instirucije poput policije, zdravstva i obrazovanja podsticu politiku koja neke grupe favorizuje

a neke diskriminise - 

npr. Stiven Lorens.

Bioloski rasizam se sve manje ispoljava u modernom drustvu ali zamenjen je takozvanim 

novim ili kulturnim rasizmom

, gde se rasizam sve vise zasniva na kulturnim a manje na 

bioloskim razlikama.

- napadi na devojke koje u Francuskoj zele da nose feredze u skolama

- zalaganje nekih politicara SAD da se ozakoni upotreba samo engleskog kao zvanicnog jezika

- imigraciona politika koja ogranicava broj nebelih imigranata

7  -  SOCIOLOSKA TUMACENJA RASIZMA I ETNICKE DISKRIMINACIJE 

Etnocentrizam

 - sumnjicavost prema onima koji ne pripadaju istoj grupi, kao i vrednovanje drugih 

kultura na osnovu sopstvene kulture.

Uz etnocentrizam cesto se javlja i zatvorenost grupe - grupe se zatvaraju prema drugim grupama i 

granice koje pritom nastaju zbog raznih vrsta iskljucivanja poostravaju razlike izmedju etnickih 

grupa.

- zabrana sklapanja brakova

- ogranicavanje kontakta ili privrednih odnosa poput trgovine

- fizicka odvojenost grupe (slucaj etnickih geta)

Ponekad grupe koje su podjednako mocne odrzavaju granice izmedju njih samih ali cesci je slucaj 

da jedna etnicka grupa ima moc nad drugom i u takvim slucajevima zatvorenost grupe se pojavljuje 

istovremeno sa raspodelom resursa.

SOCIOLOGIJA PITANJA 2018 

-  ISPIT 

GAGA

Teorije drustvenih sukoba bave se vezama izmedju rasizma i predrasuda sa jedne i odnosima moci 

i nejednakosti sa druge strane.

8 -   ETNICKA INTEGRACIJA, MODELI ETNICKE INTEGRACIJE I ETNICKI SUKOBI 

Odlika mnogih drzava u svetu danas jeste multietnicko stanovnistvo - to je posledica duge istorije 

menjanja granica, stranih osvajanja i migracija, kolonijalnog i imperijalnog nasledja.

Postoje velike koristi od etnickih razlika ali i sve veci izazovi - ubrzava se medjunarodna migracija, 

ali sa druge strane takodje postoje tenzije i sukobi u drustvima sirom sveta koji prete da dovedu do 

dezintegracije nekih multietnickih drzava.

Modeli etnicke integracije:

Asimilacija

 - Imigranti napustaju izvorne obicaje i nacine ponasanja i svoje ponasanje oblikuju

prema vrednostima i normama vecine - menjaju jezik, nacin oblacenja, nacin zivota i kulturna 

gledista kao deo integracije u novi drustveni poredak.

"Lonac za rastapanje" 

 - Dolazi do stapanja tradicija i stvaraju se novi, promenjivi kulturni obrasci.

Dolazi do pojave novih oblika u kulinarstvu, muzici, arhitekturi..

Kulturni pluralizam  

- Drustvo u kom se podjednako vrednuju i priznaju razlicite subkulture,

etnicke manjinske grupe imaju ista prava kao i vecinsko stanovnistvo, postuju se etnicke razlike.

Etnicki sukobi

 predstavljaju neprijateljstva izmedju razlicitih etnickih grupa ili zajednica.

Primer Jugoslavija i etnicki sukobi nakon pada komunizma - etnicko ciscenje je pokusaj stvaranja 

etnicki homogenih sredina kroz masovno proterivanje drugih etnickih grupa - proterivanje Srba, 

etnicko ciscenje bosanskih Muslimana, etnicko ciscenje kosovskih Albanaca..

Kao posledica hiljade izbeglica preplavile su okolne oblasti i dolazi do dalje destabilizacije regiona,

u Bosni dolazi do podela na enklave, na Kosovu pocinje proces "obrnutog" ciscenja itd.

Genocid

 je sistematsko unistavanje jedne etnicke grupe od strane druge.

- urodjenicko stanovnistvo Amerike desetkovano je dolaskom evropljana

- genocid Turaka u Jermeniji

- genocid u Ruandi 

Danas se jako mali broj ratova vodi izmedju drzava, vecina su gradjanski ratovi etnickog karaktera.

Medjunarodni cinioci postaju sve vazniji u formiranju etnickih odnosa jer se posledice ovih 

dogadjaja osecaju i van nacionalnih granica.

SOCIOLOGIJA PITANJA 2018 

-  ISPIT 

GAGA



Feminizacija

 - sve veci broj migranata su zene

10  -  OSNOVNI TIPOVI STRATIFIKACIJE (RASLOJAVANJA)

Stratifikacija

 se moze definisati kao strukturalna nejednakost izmedju razlicitih grupa ljudi.

Kroz istoriju izdvajala su se cetiri osnovna sistema raslojavanja:



Ropstvo

 je ekstremni oblik nejednakosti gde pojedinci bukvalno poseduju druge 

kao svoje vlasnistvo, postepeno je ukidano i danas gotovo ne postoji vise u svetu.



Kasta

 se povezuje sa kulturama indijskog potkontinenta, veruje se da ce pojedinci 

koji se ne pridrzavaju rituala i duznosti svoje kaste biti ponovo rodjeni i da ce tada

zauzimati inferioran polozaj, takodje ovaj sistem zabranjuje kontakt izmedju 

pripadnika razlicitog ranga.



Stalezi 

su slojevi sa razlicitim medjusobnim obavezama i pravima,  u Evropi su 

najvisi stalez cinili aristokratija i plemstvo, drugi stalez svestenstvo a treci stalez

cinilo je obican svet - kmetovi, trgovci, zanatlije 



Klase

 mozemo definisati kao siroko grupisanje ljudi koji dele ekonomske resurse

sto utice na nacin zivota koji su oni u stanju da vode - bogatstvo i zanimanje su 

osnove klasnih razlika.

Klase se razlikuju od ranijih formi klase se 

ne uspostavljaju putem pravnih i religioznih odredbi

,

elasticniji

 je od ostalih formi - 

granice izmedju klasa nisu jasno definisane

.

Pripadnost klasi se ne dobija automatski rodjenjem, nego se 

stice

, postoji 

drustvena pokretljivost

, 

odnosno uzlazno ili silazno kretanje u klasnoj strukturi.

Zavise od ekonomskih razlika

 - nejednakosti u imovini i materijalnim resursima.

11  -  MARKSOVA TEORIJA KLASE I STRATIFIKACIJE

Klasa je po Marksu grupa ljudi koja ima istovetan odnos prema sredstvima za proizvodnju,

na primer u predindustrijskom drustvu dve glavne klase cinili su 

zemljoposednici

 - aristokratija, 

robovlasnici i plemstvo i 

oni koji su radili na obradi zemlje

 - kmetovi, robovi, slobodno seljastvo.

U modernim drustvima to su industrijalci - 

kapitalisti

 i radnicka klasa - 

proleterijat.

Smatrao je da je odnos medju klasama 

eksploatatorskog karaktera 

- kmetovi su deo prinosa 

davali feudalcima, radnici tokom dana proizvedu visak vrednosti koji ustvari predstavlja profit 

kapitaliste.

Marksa su pogadjale nejednakosti koje je stvarao kapitalisticki sistem - koristio je termin

pauperizacija 

da opise proces u kome radnicka klasa postaje sve siromasnija u odnosu na 

kapitalste.