Agronomski fakultet Cacak
SEMINARSKI RAD
Tema : Sadrzaj I karakter rada
Profesor: Student:
Dr.Savo Trifunovic Marijana Dugalic 46/2012
Cacak 2013
Sadrzaj:
Uvod………………………………………………………………………………………. 1
Drustvena delatnost I karakter vremenskog rada…………………….2
Transformacija procesa sadrzaja I karaktera rada
pod uticajem novih tehnologija……………………………………………….4
Istoriski pristup radu………………………………………………………………..5
Sadrzaj I podela rada na selu……………………………………………………6
Drustvene potrbe I sistematika karaktera rada (Razvoj
nauke)……………………………………………………………………………………..8
Zakljucak………………………………………………………………………………..10
Literatura……………………………………………………………………………….11
Drustvena delatnost I karakter vremenskog rada:
Rad i vreme su prirodne dimenzije koje se medjusobno prožimaju . Radom čovek
prisvaja vreme i oblikuje istoriju. Svaki rad zahteva odredjeno vreme, pa se vreme
javlja kao opšti, spoljašnji, prirodni uslov ljudskog rada. SAOBRAŽAVANJE
VREMENA LJUDSKIM DRUŠTVENIM POTREBAMA, POSREDSTVOM RADA,
NAZIVAMO ISTORIJOM. Jedna prirodna veličina (dimenzija vremena) biva
posredovana pomoću druge ( rada kao generičke suštine čoveka), a kao rezultat
tog posredovanja imamo istoriju. Preovladjujući tip rada se javlja kao merilo
vremena.. Odgovarajući tip dr. podele rada oblikuje se pod uticajem vrednosnih
opredeljenja i ciljnih projekcija manjih i većih dr. grupa ili konkretnih društava. Ta
opredeljenja su u manjem ili većem skladu sa njihovim potrebama, interesima i
interesovanjima. U sociologiji rada je postalo uobičajeno da se sve te potrebe,
interesi i interesovanja vezuju za dve sfere čovekovog života: sferu rada i sferu
van rada. Osnovno polje sociološkog interesovanja za odnose rada i vremena
svodi(lo) se na razmatranje samog odnosa radnog i vanradnog vremena. Odnos
izmedju radnog i vanradnog vremena je u direktnoj vezi sa preovladavajućim
tipom dr. podele rada i, u okviru njega, ispoljenog stepena nejednake distribucije
društvene moći, bogatstva i ugleda. U društvima čija egzistencija u velikoj meri
zavisi od prirodnih uslova, rad je prilagodjavan vremenu. U savremenim društvima
u kojima preovladava tržišni, robnonovčani način rada, odnos izmedju rada i
vremena je takav da se vreme prilagodjava radu. U robnonovčanim uslovima
nastoji se meriti novcem ne samo rad već i samo vreme. Sa preovladavanjem
industrijske podele rada i tržišnih uslova privreñivanja dolazi do odvajanja rada od
onoga što nije rad, što nije bio slučaj u tradicionalnim društvima. Cilj rada postaje
profit. Profit nastoji da potisne sve one elemente rada koji ometaju njegovo stalno
oplodjavanje.
2
