1.Pojamkulture
Pojam kulture je jedan od naj važnijih pojmova u sociologiji.Kultura se odnosi na nacin života
clanova nekog društva ili grupa u okviru jednog drustva. Ona ukljucuje umetnost, književnost i
slikarstvo ali i druge oblike ljudske delatnosti. Drugi elementi kulture su, na primer nacin na koji
se ljudi oblace, obicaji, nacin na koji ljudi rade i religijozni obredi.
Vrednosti i norme- vrednosti su apstraktne ideje o tome sta se smatra važnim vrednim i
poželjnim u okviru date kulture.Normesusupravilaponašanjakoja održavaju vrednosti kulture.
Vrednosti i norme svojim zajednickim delovanjem oblikuju nacin na koji se clanovi jedne kulture
ponašaju unutar svog okruženja. Vrednosti i norme duboko su ukorenjeni ali se vremenom
mogu menjati.
Kulturna raznovrsnost-Kulturna verovanja i prakse izuzetno su raznoliki.
Etnocentrizam-je praksa procenjivanjadrugih kultura sa svojom sopstvenom kulturom.
2.Socijalizacija-Ljudi sticu znanja o obeležjima kulture kroz proces socijalizacije. Posrednici
socijalizacije su grupe ili drustveni konteksti u kojima se odigravaju znacajni procesi socijalizacije.
Socijalzacija u detinjstvu jeste proces u kojem dete kroz ontakte sa drugim ljudskim bicima
postepeno postaje svesno sebe stice znanja i ovladava vestinama one kulture kojoj pripada.
Društvene uloge- kroz proces socijalizacijeljudi uce društvene uloge tj. Duštveno definisana
cekivanja koja licnost u datoj društvenoj situaciji trebalo da sledi. Društvena uloga profsije
„doktor“ podrazumeva citav skup ponašanja koja bi svaki pojedinacni „doktor“ trebalo da odigra
bez obzira na svoja licna mišljenja gledišta stavove i sl.
Identitet-se odnosi na to kakoljudi razumeju sebe i šta je za njih znacajno. Društveni identitet
odnosi se na osobine koje društvo pripisuje nekom pojedincu. Osobine cesto se stvaraju na
osnovu osobina društvene grupe, kao što su muškarac , Azijat ili katolik i pokazuju kako je neki
pojedinac kao drugi.Samoidentitet izdvaja nas kao razlicite pojedince nekog drustva.
3.Tipovi drustava-Društvo je skup medjusobnih odnosa koji povezuje pojedince.Možemo
razlikovati nekoliko tipova pedmodernog društva. U lovackim sakupljackim drustvima, ljudi su
obezbedjivali zivot sakupljanjem biljaka i lovom divljaci. Stocarska drustva su ona koja su gajila
pripitomljene zivotinje kao glavni izvor odrzavanja zivota. Ratarska drustva zavise od obrade
ogradjenih parcela. Veca mnogo razvijenija urbana drustva formiraju tradicionalne civilizacije.
Svet koji nestaje: predmodernadrustva i njihova sudbina Lovci i sakupljaci izdrzavali su se lovom
i ribolovom i sakupljanjem jestivih biljaka koja su rasla u duvljini. Ove kulture i danas postoje u
nekim delovima sveta npr. Susna podrucja Afrike i dzungle Nove Gvineje.
Moderni svet: industrijska drustva – Industrijalizacija se odnosi na pojavu masinske proizvodnje
koja se zasniva na koriscenju materijalnih ili nezivih izvora energije, kao sto su vodena para i el.
Energija. Industrijska drustva se ponekad nazivaju modernim ili razvijenim drustvima koja su
potpuno drugacija od bilo kog predhodnog tipa drustvenog poretka. U industrijskim drustvima
industrijska proizvodnja cini osnovu ekonomije. Veci deo stanovnistva zivi u gradskim
sredinama a velike organizacije uticu na zivot gotovo svakog coveka. Industrijska drustva bile su
rve nacionalne drzave, politicke zajednice jasno odvjene drzavnim granicama.
Globalni razvoj- razvoj industrijskih drustava i ekspanzija Zapada doveli su do osvajanja mnogih
delova sveta, a proces kolonijalizma iz temelja je promenio davno ustanovljeni drustvene
sisteme i kulturu.
4.Društvena promena- Moderno doba od prilike od 18 veka do danasnjeg dana odlikuje
izuzetno ubrzanje procesa promena.
Uticaj na društvenu promenu – Medju vaznijim ciniocima moderne drustvene promene jesu
sirenje industrijskog kapitalizma, razvoj centralizovanih nacionalnih drzava, industrijalizacija
rata i pojava nauke i racionalnih ili kriticnih misljenja.
Promena u modernom periodu–Moderna industrija temeljno se razlikuje od predhodnih
proizvodnih sistema jer podrazumeva neprestano povecanje proizvodnje i sve vece gomilanje
bogatstva.
5. Dimenzije globalizacije – intenziviranje svetskih drustvenih odnosa i medjuzavisnosti .
Globalizacija se cesto opisuje kao ekonomska pojava, ali takvo glediste je suvise
pojednostavljeno. Globalizacija danas utice na zivot ljudi u svim zemljama, bogatim i
siromasnim, unoseci promene i u svakodnevni zivot. Globalizaciju proizvode zajedno kulturni,
ekonomski i politicki faktori.
Faktori koji doprinose globalizaciji–Prvo kraj hladnog rata, pad komunizma sovjetskog tipa,
drugo sirenje informacione tehnologije olaksalo je protok informacija po citavoj planeti , trece
transnacionalne kompanije su sve vece i uticajnije, a njihova mreza proizvodnje i potrosnje
prostire se po celom svetu i povezuje ekonomska trzista.
6.Debata o globalizaciji- Globalizacija je postala predmet zucnih rasprava, kao nepredvidiv i
buran proces, globalizacija se shvata i vidi na razlicite nacine.
Skeptici- smatraju da je ideja globalizacije precenjena i da trenutni nivo povezanosti izmedju
zemalja nije prez presedana u istoriji.
Hiperglobalisti- zauzimaju suprotnu poziciju od skeptika smatrajuci da je globalizacija realan i
mocan fenomen koji preti da bitno umanji ulogu koju danas imaju nacionalne vlade.
Transformacionalisti- smatraju da globalizacija transformise mnoge aspekte globalnog poretka
( ekonomija, politika, drustveni odnosi) ali i dalje opstaju stari obrasci.
7.Uticaj globalizacije na nase živote– Globalizacija je pojava koja utice na nas licni zivot na
mnogo razlicite nacine, to dovodi do redefinisanje licnih aspekata nasih zivota, kao sto su
porodica, rodne uloge, seksualnost, licni identitet. Globalizacija nije samo ogranicena iskljucivo
na velike globalne sisteme. Njen uticaj se oseca u nasim licnim zivotima i u nacinu na koji
razmisljamo o sebi i o nasi m vezama sa drugima. Sile globalizacije prodiru i u nase intimne
zivote kroz izvore poput medija i interneta, ali i kroz licne konktakte koje ostvarujemo sa
drugim ljudima iz drugih zemalja i kultura.
8.Globalizacija i rizik– Globalizacija je otvoren kontradiktoran proces koji proizvodi posledice
koje je tesko kontrolisati i predvideti.Suocava nas sa novim oblicima rizika koji se razlikuju o
onih koji su nekada postojali. Spoljasnji rizik se odnosi na opasnosti koje proisticu iz sveta
prorode npr. poplave, zemljotresi isl. Proizvedeni rizicu su oni koje stvara uticaj ljudskog znanja
i tehnologije na svet prirode.
9.Globalizacija i nejednakost- Globalizacija napreduje brzo ali neujednaceno. Karakterise je
sve veci jaz izmedju najbogatijih i najsiromasnijih zemalja sveta. Bogatstvo, dohodak, resursi i
potrosnja su koncentrisani u razvijenijim drustvima, dok se najveci deo zemalja u razvoju bori
sa siromastvom , slaboom ishranom, bolestima i inostranim dugom. Mnoge zemlje kojima je
najvise potrebna ekonomska korist u opasnosti su da budu marginalizovane.
