1
TEORIJA I PRAVCI U SOCIOLOGIJI
Naturalisticke teorije
drustva su proucavanju drustva I drustvenih pojava karakterise shvatanje
da se drustvene pojave mogu izucavati po analogiji sa mhanickim sistemima – mehanicizam, sa
bioloskim organizmima – biologizam ili delovanjem geografskih cinilaca – geografski
determinizam.
Psiholoske teorije
U razvoju socilogije ispoljena je tendencija da se drustvene pojave, sustina I
razvoj drustva objasne psihologisticki. Ljudska svest, odnosno covekov psihicki zivot postal su
oni cinioci pomocu kojih se objasnjava drustveni zivot. Mnoge psiholoske zamisli mogu se
klasifikovati u tri osnovne grupe : individualno-psiholoske, kolektivno-psiholoske I socijalno-
psiholoske.
Formalna sociologija
se ne oslanja ni na jednu drugu nauku pomocu koje bi objasnila drustvo,
jer sociologiju posmatra kao samostalnu nauku koja ima sopstveni predmet I sopstvene
metode.. Ona se javila kao reakcija na do tada preovladjajuca usmerenja, narocito na
biologizam I psihologizam. Predstavnici ovog usmerenja polaze od pretpostavke da sociologija
istrazuje oblike zajednickog zivota medju ljudima, oblike drustvenog organizovanja : sociologija
je teorija o drustvenim oblicima.
Funkcionalizam
pojave u drustvu objasnjava drugim pojavama s kojima su one u funkcionalnoj
vezi, tj. Koje odgovaraju ostvarivanju odredjenih potreba (ciljeva). Osnovna analiticka kategorija
je funkcija. Celina je jedinstvo diferenciranih delatnosti I odnosa u okviru medjuzavisnosti I
ravnoteze, u cijim okvirima se izgradjuju odgovarajuci organi, organizacije I institucije.
Strukturalizam
je veoma slican funkcionalizmu. IStrazuje relativno trajne I stabilne structure
drustvenih I kulturnih pojava, oslobodjene najcesce istorijskih premisa, kao organske celine u
kojima svaki clan zavisi od drugog I samo po svome odnosu I vezi sa drugim clanovima I celinom
dobija svoje znacenje I vrednost.
METODOLOSKI POSTUPCI
Posmatranje
je jedna od najstarijih I najsire koriscenih metoda =, ne samo u sociologiji vec I u
istrazivanju drustvenih pojava uopste. Ono se definise kao prikupljanje podataka o pojavama
putem neposrednog culnog opazanja. Dve osnovne vrste posmatranja : 1. Posmatranje bez
ucestvovanja u kome istrazivac samo posmatra drustvenu pojavu I 2. Posmatranje sa
ucestvovanjem u kome se istrazivac-ucesnik ukljucuje u zivot I rad sredine koju zeli da proucava.
2
Razgovor I upitnik
su najcesce upotrebljivana sredstva za prikupljanje podataka u socioloskim
istrazivanjima. Pod naucnimarazgovorom podrazumeva se svako prikupljanje podataka putem
govornog opstenja kako bi se dobijena obavestenja upotrebila u naucne svrhe.
Upitnik se sastoji od niza unapred pripremljenih pitanja na koje se od ispitanika trazi odgovor.
Ispitivanje pomocu upitnika naziva se anketiranje, a sam postupak anketa. Pitanja mogu da
budu postavljena tako da ispitanik daje sam odgovor(otvoreni tip) ili da bira izmedju ponudjenih
mogucnosti(zatvoreni tip).
Metod slucaja, studija slucaja I analiza slucaja
su pojmovi koji se upotrebljavaju naizmenicno I
gotovo u istom znacenju. Pojam metod slucaja oznacava nacin istrazivanja, dok studija slucaja
implicira vec gotov proizvod ovog nacina proucavanja, aanaliza slucaja stavlja naglasak samo na
jednu mada veoma znacajnu fazu istrazivackog procesa. Ni u jednom drugom istrazivackom
pristupu nije toliko prisutan zahtev za koriscenjem razlicitih izvora podataka kao sto je to kod
metode slucaja.
Klinicki metod
je usmeren na ispitivanje pojedinacnog problema koji ima neka osoba I na napor
da toj osobi bude pruzena pomoc kako bi se resio problem. Klinicki postupak obuhvata
prikupljanje sto veceg broja podataka I na njima zasnovano dijagnosticiranje, terapiju I pracenje
efekata terapije.
Statisticka metoda
Mnoge drustvene pojave se mogu izraziti statistickim pokazateljima, mnoge
drustvene pravilnosti I zakonitosti se mogu otkriti na osnovu statistickih podataka (npr. Broj
muske I zenske dece). Pored toga, statisticka metoda se koristi kombinovano sa drugim
metodama istrazivanja.
Eksperiment
se moze posmatrati kao naucno posmatranje u precizno odredjenim I
kontrolisanim uslovima, da bi se u ispitivanoj oblasti utvrdilo ili proverilo postojanje I priroda
pretpostavljenog uzrocnog odnosa.U sociologiji se najcesce pominju dve osnovne vrste
eksperimenta : laboratorijski, gde se istrazivanje obavlja u vestacki stvorenoj eksperimentalnoj
situaciji I eksperiment u prirodnim uslovima.
Analiza sadrzaja
je jedan od istrazivackih postupaka za proucavanje simbolickog
opstenja(“komunikacija”), nacin za stvaranje iskustvene evidencije o simbolickom opstenju kao
jednom od aspekata drustvenog zivota.Svaki potpun oblik drustvenog opstenja sastoji se od tri
elementa : odasiljaca odredjene poruke, primaoca poruke I sadrzaja poruke.
Sociometrija
u sirem znacenju podrazumeva svako merenje I kvantitativno prikazivanje
drustvenih pojava I procesa.U uzem smislu sociometrija se odnosi na one metode koje je uveo
Jakob Moreno a pomocu kojih se ispituje struktura odnosa medju ljudimas obzirom na to kakve
simpatije, kakav autorritet, ugle i sl. uzivaju pojedinci u odredjenom drustvu.
4
Drustvena delatnost se odvija u uslovima prirodne i drustvene sredine.
Predmeti i sredstva ljudske aktivnosti zauzimaju znacajno mesto u drustvenoj stvarnosti.
Vrednosti i norme kao manje ili vise usvojeni drustveni standardi kojima se regulise delatnost i
ponasanje. Vrednostima se odredjuje sta treba ciniti, sta treba ceniti, cemu teziti, a normama se
regulise kako in a koji nacin postupati u realizaciji vrednosti, kako se ponasati. Vrednosti
osmisljavaju ljudsko delovanje norme ga uredjuju.
DRUSTVENE GRUPE
Drustvena grupa je manji ili veci broj individual koje su medjusobno povezane trajnijim ili
privremenim odnosima.Postoje cetiri uzroka koji dovode do stvaranja grupa : Potreba za
obavljanjem neke delatnosti na zajednici nacin(radne, politicke, kulturne grupe), zajednicki
polozaj u drustvu(klase,kaste i stalezi), zajednicko drustveno-istorijsko poreklo(etnicke grupe,
narodi, nacije) i potreba za zadovoljavanje zajednickih interesa i sklonosti(klubovi za razonodu,
grupa poznanika, prijatelja).
Svaka grupa ima osobine po kojima se razlikuje od drugih sirih grup, a takodje od osobina njenih
pojedinih clanova. Od zajednickih osobina koje privlace paznju, koje mogu da posluze za
klasifikaciju grupa i sagledavanje unutargrupnih odnosa, izdvaja se nekoliko : velicina
grupe(velike, srednje, male), duzina trajanja (trajne i privremene), mogucnost ulaska i izlaska
(otvorene i zatvorene), stepen raspodele drustvene moci i nacin rukovodjenja (autokratske i
demokratske), stepen formalizacije odnosa (formalne i neformalne), stepen prisnosti i inteziteta
medju clanovima (primarne i sekundarne), stepen grupnog uticaja na ponasanje pojedinca
(referentne i nereferentne), stepen i kvalitet povezanosti pojedinaca u grupi (skupovi i
zajednice).
PORODICA
Porodica je osnovna drustvena grupa koja se zasniva na braku i odnosima srodstva i ciji clanovi,
po pravilu, zive u zajednici. Porodica nastaje zasnivanjem braka izmedju muskarca i zene u
kojem se radjaju deca. Brak je drustveno ustanovljena biosocijalna veza, po pravilu, trajne
prirode izmedju osoba suprotnog pola, koji zavisno od istorijskih i drustveno-kulturnih uslova
moze imati razlicite oblike (grupni, poligamijski, monogamijski), sadrzaje i odrzavanja odnosa
izmedju lica suprotnog pola. Brak moze da bude : obicajni, crkveni, gradjanski i fakticki.
5
Srodstvo
je istorijski promenljiva bioloski-drustvena veza izmedju ljudi koja se ispoljava u
iskljucivanju polnih odnosa izmedju bioloski i drustveno bliskih srodnika. To je pre svega
bioloska veza utoliko sto je krvno srodstvo najvazniji oblik srodstva i zasnovan je na bioloskim
ciniocima.
Najvaznije porodicne funkcije
su : bioloske, drustveno-ekonomske i psiholoske.
Biolosku
osnovu porodice cine zadovoljavanje polnog nagona i bioloska reprodukcija ljudskog
roda. U ranijim fazama istorijskog razvoja funkcija zadovoljavanje polnog nagona i
reproduktivna funkcija su se poklapale. Radjanje dece se obavljalo stihijski, kao rezultat
zadovoljavanja polnog nagona.Danas se radjanje dece najcesce planira.
Drustveno-ekonomske
funkcije porodice su raznovrsne i promenljive u zavisnosti od istorijskog
tipa drustva i porodice. U ranijim, nerazvijenim drustvima, porodica je bila glavna ekonomska
grupa koja je obavljala proizvodnju, raspodelu i potrosnju dobara; ona je bila skoro jedini okvir
drustvenog zivota. Promenom materijalnih uslova dolazi do kvalitativnih promena ekonomske
funkcije: porodica postaje sve vise samo potrosacka jedinica jer proizvodna funkcija skoro u
potpunosti prelazi na drustvo.Porodica ima znacajnu vaspitno-obrazovnu ulogu.Ona je znacajan
cinilac procesa socijalizacije.Prvo vaspitanje i obrazovanje stice se u porodici. Porodica ima i
zastitnu ulogu. Ona se ogleda u pruzanju raznovrsnih vidova pomoci i zastite njenih clanova
Psiholoske funkcije porodice
; Savremena monogamna porodica je zajednica u kojoj se
zadovoljavaju znacajne psiholoske potreb, od kojih se posebno izdvajaju : afilijativna, za licnom
afirmacijom i vazenjem, za afektivnom vezanoscu, za dominaciju ili zavisnoscu i sl.
Tradicionalna porodica
pociva na privatnoj svojini a svojstvena joj je zajednicka obrada zemlje i
zajednicko domacinstvo, briga za ekonomski i moralni zivot svojih clanova. U tradicionalnoj
porodici se neguje kult starijih, a takodje i dominacija muza nad zenom i decom. Porodica je
“patrilokalna” i odrzava tesnu vezu sa srodnicima, uglavnom po muskoj liniji u vidu ekonomske
kooperacije i za vreme zajednickih svetkovina
Savremena porodica
nastaje i formira se pod uticajem procesa industrijalizacije i urbanizacije.
Za razliku od tradicionalne modern porodicu karakterise ravnopravnost bracnih partnera i sirok
individualizam njenih clanova. Struktura porodice se menja, suzava se na krug najblizih
srodnika, tj. muza, zenu i njihovu decu (najcesce jedno ili dvoje). Savremena porodica je
pretezno gradska porodica koja je sve manje ekonomsko-proizvodna a sve vise potrosacka
grupa. Pored ekonomske menjaju se i druge porodicne funkcije. U vaspitno-obrazovni proces
dece uvodi se niz novih cinilaca (jaslice, predskolske i skolske ustanove).
DRUSTVENE USTANOVE I ORGANIZACIJE
