СОЦИОЛОГИЈА МАСОВНИХ КОМУНИКАЦИЈА
Садржај
Увод
1. Основни појмови социологије комуникације
-
друштво
-
медији
-
историја медија
-
језик
-
функција језика
-
слика
-
о комуникацији
-
успешна комуникација
-
информација
-
симболи и комуникација
-
проблем значења у комуникацији
2. Социолошке карактеристике медија
-
медиј као друштвена стварност
-
друштвени односи и медији
-
друштвено груписање и медији
-
институције и организације
-
професија новинара
-
структура друштва и медији
-
друштвени систем
-
друштена моћ и медији
-
вредности, интереси, потребе
-
моралне норме у друштву
3. Друштвена обележја масовних комуникација
- рад
- грађанско друштво и медији
-
моћ медија
-
облици мишљења и медији
-
медији на тржишту /проблем финансирања
-
власништво
-
да ли медији чувају истину?
-
знање
-
облици мишљења и медији
-
манипулативна функција медија
-
слобода и цензура
4. Личност у мрежи масовних комуникација
-
јавно и приватно
5. Медијска публика
6. Пословна комуникација
7. Политика, држава, демократија и масовна комуникација
8. Култура
-
шта подразумевамо под културом
-
културни идентитет
-
електронска култура
-
електронска комуникација
-
културне индустрије
-
интелектуална својина
9. Образовање и медији
-
10. Друштвени развој и масовне комуникације
-
усмено
-
писмено
-
електронско друштво
11. Савремено друштво
- технологија
12. Глобализација
13. Теоретичари социологије масовних комуникација (Бењамин, Маклуан,
Умберто Еко)
14. Литература
Научна, емпиријска истраживања масовних медија обухватају: 1)
истраживање публике, 2) делотоврност или учинак медија, 3) спектар друштвених
последица које производе медији (агресија, насиље, сексуализам), 4) анализа
садржаја порука, 5) место и улога цензуре.
Комуникологија
- општа наука о комуникацији, ограничена на феномене
медија и комуникације (проучава: садржаје, облике, технике саопштавања, смисао
поруке, начин прихватања поруке). Комуникологија је ограничена на медије и
комуникацију а не на односе медија и друштва. Пружање и прихватање
информација дефинише комуникацију. Проблеми којима се бави комуникологија
су: језик и систем симбола, говорно комуницирање, интерперсонално
комуницирање у малим групама, интерперсонални облик комуникације,
екстраперсонални облик комуникације, масовно комуницирање, организацијско
комуницирање). Да ли је комуникологија помоћна наука социологији, психологији,
лингвистике или је самостална наука? На ово питање се може одговорити
потврдно.
Масовне комуникације
– Масовне комуникације су производ масовног
друштва. Под масовним комуникацијама подразумевамо: масовна и хетерогена
публика која од критичког мишљења претвара у потрошача вести, коришћење
савремених техничких уређаја са усавршавањем техничког изгледа, универзалност,
широк проток информација, динамичност, релативност тачности и нетачности,
продор тржишта у медије. Масове комуникације «умрежавају» друштво.
Карактеристике масовне комуникације (Денис Мекквејл): 1) комплексне
формалне организације, 2) усмерени на велику публику што има за последицу
стандардизацију и стереотипизацију садржаја, 3) јавност рада, али не и општу
доступност, 4) хетерогеност публике али и груписање према материјално-
економским и образовно-културним критеријумима, 5) брзина и дифузија
информација од извора до примаоца и од места догађаја до широког простора
обавештавња, 6) једносмерност комуникације - од медија ка публици.
ОСНОВНИ ПОЈМОВИ СОЦИОЛОГИЈЕ МАСОВНИХ КОМУНИКАЦИЈА
Друштво
Друштво означава групу људи, неку посебну организацију, све појединце
који живе у једној држави, људску врсту или човечанство. Другим речима, под
појмом друштво подразумевамо: 1) уже групе људи, 2) појединачна глобална
друштва (држава, нација), 3) човечанство (свет). Реч друштво се често узима као
синоним за нацију или државу. Тако кажемо, руско друштво и имамо у виду руску
државу, француско друштво и при том мислимо на француску државу. Глобално
друштво је истоветно са државном целином. Најзад, под појмом друштво
подразумевамо људску врсту или човечанство као нешто супротно од природе и
појединца.
Независно од свих ових и других значења појма о коме је реч, извесно је да
свако друштво представља, више или мање, организовану и структурисану целину
односа који се успостављају између појединаца и друштвених група. У друштвеној
целини лако препознајемо појединце и групе који се баве одређеном делатношћу,
запажамо друштвена понашања, уочавамо организације и установе. Три основне
области друштва у којима се одвијају делатности и успостављају односи су
привреда, политика и култура.
Организација и структура друштва се јављају као последица појединачних и
групних интереса, потреба и вредносних циљева. Друштво је дакле увек
структурисана целина која је утемељена на мноштвености интереса и базичним
вредностима. Међутим, као таква целина друштво може складно да функционише
али нису ретки сукоби и поремећаји у свакодневном животу људи. Из таквих
ситуација рађају се друштвене промене (добре или лоше) и друштвени развој.
Појам друштва се разликује од индивидуе као што се разликује од природе.
Међутим, и индивидуалност и природа су делови друштвеног живота и друштвене
структуре. Чињеница да је човек и природно биће упућује на закључак да природа
учествује у друштвеном животу. Глад, храна, вода, размножавање, хладноћа,
топлота, земља – све су то саставни делови живота, штавише задовољавање
природних потреба је услов за изражавање друштвених. Појединци задовољавају
своје потребе ступањем у вишеструке односе са другим појединцима – производни,
политички, културни, спортски, забавни односи. С друге стране, природни услови
представљају ограничавајући фактор друштвеног живота и организовања.
Можемо да закључимо да је друштво организована и структурисана целина
односа, активности и делатности, да је део природе и да представља незаобилазни
оквир за развој појединца и задовољавање његових интереса и потреба.
Медији
Ми живимо у
информатичком друштву
у коме је информација постала
једна од водећих друштвених, културних, пословних сила. У све сложенијем
друштву са невероватно умноженим медијским организацијама, информација
постаје основна потреба човекова за оријентацију у социјалном животу. Значајна
улога медија потврђује се у свим областима друштвеног рада и живота.
Шта је
медиј?
Реч је латинског порекла medium и значи «средина», «центар». То је
природно или вештачко средство које посредује у преносу речи, мисли, идеја.
Медиј омогућава људима комуникацију преношењем информација. Ради се о
систему институција које се баве разноврсним комуникацијама. Маршал Меклуан
је тврдио да је медиј порука и да је читава историја друштва, историја медија.
Појам медија није вредносно неутралан. Врста (новине, часописи) и техника
(факс машина, радио, интернет) медија утичу на процес комуницирања
(претпоставке, садржај, ефекти).
Историја медија
Појединачно и колективно људи памте и записују догађаје и личности из
ближе и даље прошлости. Историјска наука се бави реконструкцијом
садржи изражајност, документованост, ликовност. За штампану комуникацију је
једнако важан и читалац – његова обавештеност, тумачење, примање поруке.
Новине
се појављују у 17 веку (1605) са циљем да дневно и недељно
информишу о актуелним догађајима, људима. Оне су биле глас јавности. Новине
посредују у разумевању друштвених, политичких и културних догађаја. Убрзо се
новинском тексту додаје и фотографија. Од своје појаве па до данас, новине су се
технички и визуелно усавршавале. Почетком XX века дневне новине испуњавају
информативни простор друштва. Данас постоје дигиталне новине или online новине
на интернету. Али, новине као медиј нису лишене одређених проблема и критика.
За издавање новина везана је и слобода штампе. Борба за моћ у штампаним
медијима одвија се унутар новинских кућа али и изван њих. Ова борба за моћ је у
функцији успостављања контроле на јавним мњењем и друштвом.
«Породица» новина се увећала са огласима, плакатима, зидне новине,
флајери, брошуре.
Часописи
су штампани медији који је ограничен тематским садржајима и
одређеном публиком. Читалац часописа је образованији од примаоца дневних
новина. Углавном се везују за одређене сазнајне дисциплине – психологију,
социологију, медицину, итд.
Фотографија
је запис светлошћу или електромагнетским знацима (phos –
светло, grafein – писање). Јавља се као израз новог капиталистичког друштва.
Фотографија је саставни део штампане поруке. Неко је написао да је фотографија
«отимач речи». Свак фотографија предочава непоновљивост тренутка,. Она је
средство против заборава тренутка. Она има информативну и естетичку функцију.
Овај медиј је форма уметности али и средство забаве које се масовно користи.
Данас се у току једне године на свету произведе и прода четири милиона
фотоапарата. Неки критичари фотографије позивају се на моралне вредности. Све
је теже контолисати дигаталну преносивост фотографија, па се појављују на
интеренту и оне чији фотографидани објекат не допушта јавну употребу.
Филм
је оптички медиј који се јавља као покретна слика. Филм је такође
средство комуникације. То је «фотографија која се креће». Користи разна средства
изражавања: слика, музика, покрет, реч, брзина. Прве филмске траке направила су
браћа Лимијер. Први тонски филм је произведен 1927. а први филм у боји 1935.
године. Филм има пре свега уметничке функције (динамика простора, времене и
приче) али постоје и друге врсте филмова са другачијом комуникацијском улогом –
научни, документарни, рекламни. Филм је и роба, која се продаје на тржишту. Неки
филмови доносе велики профит својим продуцентима. Медији као телевизија,
видео касете и ДВД угрожавају бисокопску публику филма. Велико је питање
будућности биоскопског филма у дигиталном медиском окружењу.
Радио
је елктронски аудио масовни медиј комуникације. Његови програми
су вести, репортажа, музика, интервјуи, образовање, рекламне поруке. Путем
радиоталаса преносе се вербалним путем разноврсне информације. Његове
комуникацијске могућности су велике због дисперзивне публике, са различитим
структурним ососбинама образовања , културе и социјалног положаја. Ради се дуго
користио као пропагандно политичко средство. И антидемократски и демократски
режими су користили радоза своје политичке потребе. Тако BCC емитује програме
