Sociologija kulture
Sadrzaj:
1.Pojam drustvene strukture
2.Drustvo
3.Elementi drustvene strukture I njihov odnos
4.Podela rada
5.Kultura
6.Akulturacija
7.Kultura-individualna komponenta
1.
Pojam drustvene strukture
Drustvena struktura je pojam koji se koristi u drustvenim naukama kako bi se
oznacila ukupnost medjusobno povezanih ele,menata(drustvenih pojava I process)
koji cine drustvo kao celinu I kopji odredjuju, u manjoj ili vecoj meri,delovanje
pojedinaca socijalizovanih unutar date drustvene structure. Znacenje pojma
drustvena struktura moze biti razlicito, u zavisnosti od nivoa analize.Na makro
nivou ,ovaj pojam se moze odnositi na system socio-ekonomske
stratifikacije(klasna struktura) ili na neke druge ustaljene odnose izmedju velikih
drustvenih grupa. Na mezzo nivou, on se moze odnositi na nacin na koji kulturne
institucije ili drustvene norme oblikuju ponasanje aktera unutar datog drustvenog
sistema. Cesto se ukazukje na medjusobnu povezanost ovih novoa analize. Svaka
teorija moze isticati znacaj razlicitih elemenata unutr drustvene struktur I
drugacije objasnjavati karakter njihovih medjusobnih odnosa.
Funkcionalisticka
teorija kao osnovne elemente drustvene structure navodi drustvene uloge I polozaje
koje zauzimaju pojedinci, a kojima upravljaju drustvene vrednosti I drustvene
norme. Odnos delova prema celini, kao I delova medjusobno, zasniva se na skladu
I harmoniji, koji vode odrzavanja celine.Prema marksistickoj teoriji, drustvenu
strukturu cine radne aktivnosti I svojinski odnosi. Ov odnose obelezava nesklad I
unutrasnji sukob prouzrokovan partikularnim interesima.
2.
Drustvo
Definisanje društva kao predmeta proučavanja sociologije vršeno je u svim
sociološkim teorijama, koje su nastojale da ga objasne kroz njegovu statiku i
dinamiku. Društvo je veoma kompleksan i apstraktan pojam, ali nije neutralna,
izvanljudska kategorija, već je u tesnoj vezi sa efektima koje ima na ljudski život.
Ono predstavlja organizaciju celokupnog života određene grupe ljudi (na primer,
plemena, ali i velike mnogonacionalne države) i ljudsku zajednicu u kojoj su
sadržani vrednosni elementi koji je određuju. Na ljudsko društvo gledamo kao na
ukupnost društvenih pojava, ukupnost odnosa u koje ljudi stupaju, kao na okvir
ljudskog života u kome se on neprestano obnavlja. Društvo se sastoji iz mnoštva
delatnosti, društvenih odnosa, društvenih ustanova, ideja i drugih društvenih
elemenata.
Nekoliko definicija društva:„Društvo nije prost zbir individua. Ono je sistem
formiran na osnovu njihovog udruživanja i predstavlja specifičnu realnost koja ima
svoje sopstvene karakteristike” (Dirkem, E., Pravila sociološke metode, 1963; 97).
Nejednakosti postoje u svim tipovima ljudskog društva. I u najjednostavnijim
