Sociologija menadžmenta

H

H

H

5

5

5

С

С

О

О

Ц

Ц

И

И

О

О

Л

Л

О

О

Г

Г

И

И

Ј

Ј

А

А

М

М

Е

Е

Н

Н

А

А

Џ

Џ

М

М

Е

Е

Н

Н

Т

Т

А

А

Према

уџбенику

СОЦИОЛОГИЈА

МЕНАЏМЕНТА

Проф

. 

др

Смиље

Ракас

за

МЕГАТРЕНД

УНИВЕРЗИТЕТ

ПРИМЕЊЕНИХ

НАУКА

, 

Београд

, 2003. 

H

H

H

5

5

5

1

СОЦИОЛОГИЈА

МЕНАЏМЕНТА

НАСТАНАК

СОЦИОЛОГИЈЕ

МЕНАЏМЕНТА

Социологија

менаџмента

је

настала

као

потреба

друштва

да

што

боље

изучи

менаџмент

као

процес

управљања

и

све

факторе

који

на

њега

утичу

. 

Процес

конституисања

социологије

менаџмента

се

везује

за

период

крајем

 80-

тих

и

почетком

 90-

тих

година

прошлог

века

, 

при

чему

треба

напоменути

да

је

настала

у

оквиру

соиологије

рада

. 

Настанак

соцологије

менаџмента

најуже

је

повезан

са

развојем

научне

организације

рада

и

са

научно

-

технолошким

револуцијама

и

прогресима

. 

Промене

у

процесу

производње

доводиле

су

до

промена

у

организацији

и

управљању

, 

и

стога

процес

управљања

предузећем

је

прерастао

у

научну

дисциплину

. 

Први

који

је

дао

научну

кнцепцију

организације

производног

процеса

био

је

Фредерик

Тејлор

. 

Он

је

покушао

да

за

сваку

радну

операцију

утврди

најбољи

начин

да

се

она

заврши

, 

и

то

тако

што

је

мерио

време

за

обављање

основних

покрета

ради

обављања

неког

посла

и

то

код

најбољих

радника

. 

Норме

које

је

утврдио

, 

давале

су

резултате

, 

али

су

доводиле

до

погоршања

физиолшког

и

духовног

стања

радника

. 

Истраживања

поводом

замора

показала

су

да

замор

није

резултат

физиолошког

стања

радника

већ

да

су

у

питању

неки

лични

, 

али

и

социјални

елементи

. 

Стога

се

утврдило

да

радна

средина

има

велики

утицај

на

радни

учинак

. 

Развојем

механизације

долазилоје

до

монотоније

изазване

механичким

понављањем

једне

исте

радње

. 

Истраживања

су

показала

да

на

спречавање

монотоније

поред

људских

фактора

утичу

и

друштвени

фактори

. 

ПРЕДМЕТ

СОЦИОЛОГИЈЕ

МЕНАЏМЕНТА

Социологија

менаџмента

је

најмлађа

посебна

социологија

. 

Без

обзира

што

односи

са

другим

наукама

нису

сасвим

прецизно

и

потпуно

дефинисани

, 

социологија

менаџмента

је

савремена

наука

која

има

несумљив

значај

за

савремено

друштво

. 

Социолошки

присуп

изучавања

менаџмента

различит

је

у

разним

земљама

, 

а

томе

су

допринеле

различите

културе

, 

различити

научно

-

теоријски

приступи

теоретичара

који

се

баве

овом

проблематиком

итд

. 

Углавном

се

социолошки

приступ

изучавања

менаџмента

односи

на

вештину

управљања

, 

којом

су

овладали

менаџери

као

посебна

друштвена

група

. 

Социологија

менаџмента

као

посебна

социолошка

наука

за

предмет

свог

проучавања

има

менаџмент

као

друштвену

појаву

и

све

његове

специфичне

везе

са

друштвом

као

укупношћу

свих

друштвених

појава

. 

Такође

социологија

менаџмента

за

предмет

свог

проучавања

има

и

друштвене

односе

и

то

односе

који

су

везани

за

процесе

планирања

, 

организовања

, 

вођења

и

контроле

, 

и

све

у

циљу

остваривања

резултата

и

искоришћавања

свих

организационих

ресурса

. 

МЕСТО

СОЦИОЛОГИЈЕ

МЕНАЏМЕНТА

У

СИСТЕМУ

НАУКА

Место

сваке

науке

у

систему

наука

одређено

је

њеним

предметом

проучавања

, 

степеном

њене

развијености

и

сродншћу

у

предметној

одређености

са

другим

наукама

. 

Менаџмент

је

веома

сложена

друштвена

појава

и

као

такав

он

је

предмет

проучавања

великог

броја

наука

, 

и

оне

менаџмент

проучавају

са

различитих

аспеката

 (

еконмског

, 

историјског

, 

психолошког

, 

политичког

итд

.). 

Међутим

ни

једна

од

тих

наука

није

успела

да

пружи

целовиту

слику

менаџмента

као

друштвене

појаве

, 

и

то

је

био

разлог

за

настанак

социологије

менаџмента

. 

Након

одређења

предмета

проучавања

социологије

менаџмента

неопходно

је

утврдити

њено

мест

у

односу

на

општу

социологију

, 

посебне

социологије

као

и

на

друге

науке

које

изучавају

менаџмент

. 

ОДНОС

СОЦИОЛОГИЈЕ

МЕНАЏМЕНТА

И

СРОДНИХ

НАУКА

•

Социологија

менаџмента

и

општа

социологија

 – 

општа

социологија

је

наука

о

најопштијим

законитостима

настанка

, 

структуре

и

развоја

људског

друштва

и

као

таква

изучава

друштво

као

целину

друштвених

односа

. 

У

тој

укупности

друштвених

односа

јавља

се

и

управљање

као

једна

од

битнијих

људских

делатности

. 

Општа

социологија

гради

појам

управљања

и

изучава

његов

знчај

за

друштво

, 

док

социјологија

менаџмента

изучава

укупан

процес

управљања

. 

Одос

опште

социологије

и

социологије

менаџмента

се

огледа

у

томе

да

, 

социологија

менаџмента

у

свијим

истраживањима

мора

полазити

од

сазнања

до

којих

је

дошла

општа

социологија

, 

као

што

и

општа

социологија

мора

користити

резултате

до

којих

је

дошла

соцологија

менаџмента

. 

•

Социологија

менаџмента

и

социологија

рада

 – 

су

уско

повезани

и

то

због

тога

што

је

социологија

менаџмента

и

настала

из

социологије

рада

, 

која

је

припремила

основна

полазишта

али

сама

није

успела

да

дубље

изучи

менаџмент

. 

Социологија

рада

за

предмет

свог

изучавања

има

рад

као

друштвену

појаву

и

проучава

све

врсте

радова

и

односе

у

процесу

рада

. 

Самим

тим

проучава

рад

који

је

везан

и

за

процес

управљања

, 

док

се

соцологија

менаџмента

бави

само

једним

аспектом

човекове

радне

делатости

и

односа

који

су

везани

за

управљање

. 

Стога

однос

ове

двеју

социологија

се

заснива

у

размени

и

коришћењу

сазнања

до

којих

су

дошле

и

једна

и

друга

социологија

. 

•

Социологија

менаџмента

и

социјална

екологија

 – 

социјална

екологија

је

једна

од

најмлађих

посебних

социологија

. 

С

обзиром

да

је

немогуће

посматрати

одвојено

природни

и

социјални

свет

са

становишта

очувања

животне

средине

, 

еколошке

равнотеже

и

њене

заштите

од

уништења

, 

јавила

се

потреба

за

социјалном

екологијом

. 

Предмет

социјалне

еколгије

се

односи

на

изучавање

специфичних

веза

између

човека

и

његове

животне

средине

и

међусобан

утицај

, 

и

то

са

становишта

очувања

животне

средине

. 

Однос

између

социологије

менаџмента

и

социјане

екологије

се

огледа

у

томе

да

се

у

процесу

управљања

утиче

на

одлуке

које

се

тичу

заштите

животе

средине

. 

•

Социологија

менаџмента

и

социолгија

културе

 – 

социологија

културе

проучава

природу

културе

и

све

њене

узајамне

везе

са

друштвом

. 

Управљање

има

битан

утицај

на

културу

јер

је

сам

процес

менаџмента

значајн

чинилац

развоја

друштва

и

напредка

људске

врсте

уопште

. 

Стога

се

може

H

H

H

5

5

5

3

ПОЈМОВНО

ОДРЕЂЕЊЕ

МЕНАЏМЕНТА

Менаџмент

представља

значајну

људску

делатност

, 

и

у

пракси

то

је

појам

који

се

користи

да

би

означио

управљање

било

којом

организацијом

. 

Менаџмент

је

у

својој

основи

веома

сложен

феномен

који

обухвата

економске

, 

финансијске

, 

техничко

-

технолошке

, 

правне

, 

психолошке

, 

социалне

и

културолошке

аспекте

. 

Менаџмент

се

у

свим

светским

уџбеницима

означава

као

процес

планирања

, 

организовања

, 

вођења

и

контроле

напора

свих

у

организацији

како

би

се

искористили

сви

расположиви

ресурси

и

остварили

планирани

циљеви

организације

. 

Менаџмент

активности

су

: 

•

Планирање

 – 

представља

активност

менаџмента

којом

се

доносе

одлуке

о

циљевима

организације

и

којом

се

осмишљавају

акције

неопходне

да

би

се

остварили

постављени

циљеви

. 

Одлуке

које

се

доносе

базирају

се

на

знању

, 

искуству

, 

ситуацији

и

на

окружењу

у

коме

се

организација

налази

. 

У

процесу

планирања

полази

се

од

избора

циљева

, 

а

након

тога

се

прелази

на

стварање

програма

на

основу

којих

ће

се

ти

циљеви

остварити

. 

Планови

се

праве

за

дуже

и

краће

периоде

. 

•

Организовање

 – 

следи

након

планирања

и

обухвата

више

активности

истовремено

, 

при

чему

се

све

активности

усмеравају

на

претварање

донетих

одлука

у

акције

и

на

одређивање

начина

како

да

се

постављени

циљеви

остваре

. 

У

овој

активности

се

вреше

одређивања

ресурса

, 

подела

рада

и

активности

, 

подела

конкретних

задатака

, 

овлашћења

и

одговорности

. 

Организовање

је

процес

у

оквиру

кога

треба

организовати

људе

у

тимове

на

структуисан

начин

и

да

раде

заједно

како

би

остварили

постављене

циљеве

. 

•

Вођство

 – 

је

менаџмент

активност

где

менаџер

користи

свој

утицај

на

запослене

како

би

их

мотивисао

да

раде

и

испуњавају

своје

радне

задатке

и

тако

остварују

циљеве

организације

. 

•

Контрола

 – 

је

фаза

која

омогућава

да

се

планиране

активности

остваре

, 

и

она

у

себе

укључује

више

активности

истовремено

као

што

су

: 

дефинисање

стандарда

, 

мерење

перформанси

, 

корективне

акције

ако

се

открију

било

каква

одступања

од

постављених

циљева

. 

Све

активности

менаџмент

процеса

морају

бити

веома

добро

контролисане

како

не

би

дошло

до

одступања

и

како

би

се

добили

најбољи

резултати

. 

РАЗВОЈ

МИСЛИ

О

УПРАВЉАЊУ

 (

МЕНАЏМЕНТУ

)

На

развој

мисли

о

управљању

утицали

су

многи

фактори

, 

а

по

највише

друштвени

фактори

тј

. 

од

укупног

друштвеног

развоја

, 

економског

развоја

друштва

, 

културе

итд

. 

Тако

је

управљање

утицало

на

развој

друштва

, 

као

што

је

и

друштво

у

тицало

на

управљање

као

друштвену

појаву

. 

За

менаџмент

влада

мишљење

да

је

стар

колико

и

човечанство

. 

Први

писани

документи

о

менаџменту

везани

су

за

најстарије

организације

каква

је

држава

, 

војска

и

црква

. 

Корени

управљања

сежу

у

далеку

прошлост

и

то

до

пре

 5000 

година

пре

наше

ере

, 

и

то

од

Месопотамије

, 

древног

Египта

, 

вавилонске

државе

, 

древне

Кине

, 

античке

Грчке

, 

старог

Рима

, 

од

средњег

века

па

до

данас

. 

Савремена

мисао

о

управљању

настаје

у

 18. 

веку

и

то

упоредо

са

појавом

идустријске

револуције

и

појавом

индустријских

предузећа

и

фабрика

. 

Научни

приступ

менаџмента

настаје

почетком

 20. 

века

радовима

Фредерика

Тејлора

и

Анри

Фејоа

. 

Развој

мисли

о

менаџменту

највише

се

развијао

у

западним

земљама

, 

јер

се

ту

дешавао

убразани

технолошки

развој

. 

ТЕОРИЈЕ

МЕНАЏМЕНТА

КЛАСИЧНА

ШКОЛА

МЕНАЏМЕНТА

Основне

карактеристике

класичне

школе

менаџмента

су

да

се

пажња

посвећује

управљању

производњом

и

управљању

предузећем

у

целини

, 

обраћа

се

пажња

на

побољшање

укупне

организације

предузећа

, 

али

се

занемарују

појединци

који

се

третирају

само

као

извршиоци

радних

задатака

. 

Инсистира

се

на

јасној

подели

задатака

и

специјализацији

. 

Код

класичне

школе

менаџмента

јасно

је

подељено

управљање

од

извршавања

. 

ТЕОРИЈА

НАУЧНОГ

УПРАВЉАЊА

Научно

управљање

започиње

радовима

Фредерика

Тејлора

, 

који

се

сматра

за

творца

научног

управљања

. 

Основа

његовог

истраживања

огледа

се

у

истраживању

метода

рада

у

циљу

утврђивања

најбољег

начина

како

неки

посао

треба

да

се

уради

. 

Фредерик

Тејлор

је

читаву

своју

филозофију

заснивао

на

четири

принципа

: 1. 

развијање

и

примена

нових

научних

метода

у

циљу

ефикаснијег

обављања

послова

, 2. 

инсистирању

на

примени

научних

метода

, 

а

не

радникових

искуствених

начина

рада

, 3. 

селекција

и

обучавање

радника

за

рад

на

одређеим

пословима

односно

њихово

образовање

како

би

могли

да

примене

нове

методе

рада

, 4. 

подела

рада

и

специјализација

. 

Тејлор

је

такође

творац

студије

времена

, 

пошто

је

расчлањивао

одређени

радни

процес

на

мање

делове

и

извршио

мерење

вемена

за

извршавање

тих

послова

. 

КЛАСИЧНА

ОРГАНИЗАЦИОНА

ТЕОРИЈА

За

оснивача

класичног

менаџмента

се

сматра

Анри

Фејо

, 

који

се

бавио

организациом

и

управљањем

. 

Он

је

сматрао

да

се

менаџерска

пракса

може

обавити

у

неколико

фаза

које

је

поделио

на

: 

техничке

, 

комерцијалне

, 

финсијске

, 

функције

обезбеђења

, 

рачуноводствене

и

административне

.  

ТЕОРИЈА

МЕЂУЉУДСКИХ

ОДНОСА

Прекретницу

развоја

мисли

о

управљању

из

преласка

ере

научног

управљања

у

еру

социјалне

личности

представља

појава

школе

међуљудских

односа

. 

Ова

школа

је

настала

као

тотална

супротност

класичне

школе

менаџмента

тј

. 

залагала

се

за

спречавање

монотоније

на

послу

кроз

подизање

морала

и

развијање

међуљудских

односа

у

организацији

. 

Елтон

Мејо

као

главни

представник

ове

шкле

полазио

је

од

предпоставке

да

је

човек

друштвено

биће

и

да

рад

не

подразумева

само

техичке

факторе

већ

и

односе