Sociologija prava
2011 god.
1. Predmet sociologije prava ( S )
Sociologija prava je relativno novija naučna disciplina. Njenim osnivačem se smatra austrijski
pravnik
Eugen Erlih
koji je u svom delu
Osnovi sociologije prava
prvi upotrebio ovaj naziv u
naslovu jedne knjige.
Razvoj društvene analize prava ima dugu tradiciju. Dakle,teorijsko i empirijsko izučavanje
prava kao društvene pojave postojalo je mnogo ranije pa se zato može govoriti o pretečama
sociologije prava.
Za Rimljane pravo je „
umeće dobrog i pravednog
“ . Pravo kao umeće ili veština je područije
praktičnih znanja,koje se u razvoju zapadne civilizacije,osamostalilo od religije,morala i
politike i postalo autonomni i dominantni oblik regulacije.
Pravo je moćno sredstvo društvene integracije time što reguliše i kontroliše aktuelne ali i
potencijalne sukobe u društvu sa stanovišta pravde.
Sociologija prava se pojavila relativno kasno,a u njenom razvoju bilo je i zastoja
.To time
više čudi što je početni razvoj sociologije bio tesno povezan sa tadašnjom pravnom naukom.
Čak i onda kada se sociologija institucionalizovala kao predmet na univerzitetskim
studijama,sociologija se najčešće pojavljivala u nastavnim planovima pravnih fakulteta.
Utemeljivači sociologije
,a to su u isto vreme i glavna imena društvene analize 19. veka,su
bili tesno povezani sa studijama prava.
Marks i Veber
su bili pravnici, a
Dirkem
filozof po
osnovnom obrazovanju.
Sociologija prava kao da je u svom razvoju bila stešnjena i ignorisana svojim velikim
susedima,pravnom i sociološkom naukom
. Pravna nauka je vekovima bila glavna društvena
nauka,a u njenim najvišim domenima jasno je uočena uloga prava.
Isto tako,pojedine grane prava su,svaka na svoj način, razvile specifičnu sociološku
problematiku.
Tako je,na primer, kriminologija koliko pravna toliko i sociološka disciplina.
Sociolozi su,pak,smatrali da je njihov legitimni delokrug proučavanja svaka ili bilo koja vrsta
društvenih pojava u odnosu na druge vrste.Pri tome se nastojalo da se neke starije
društvene nauke eleminišu kao suparnička konkurencija.
Ovome valja dodati da se otpor pravnika prema sociologiji prava oslanjao na sva teorijski
značajna tradicionalna shvatanja prava, u kojima je dominirala idealna, vrednosna,
normativna,subjektivna,formalna dimenzija prava.
Za sociologe pravna nauka je u prvom
redu logička i normativna analiza.
U prošlosti je pravna nauka gotovo prednjačila u razumevanju jezika kao društvene pojave.
Izgleda da je malo verovatno da će se pravna i sociološka nauka udružiti u zajedničkom
proučavanju prava.
Pravnike
u krajnjoj liniji uvek interesuje
quid iuris
: ispravan smisao,
područije i pravilan postupak primene identifikovane pravne norme.
Sociologe
,pak,zanima
quid facti
: da li iza pravnih propisa i njihovih društvenih suzbijanja stoje neke objektivne
pravilnosti koje se mogu uzročno i posledično objasniti.
Ipak izmedju sociologa i pravnika razvojem socilogije počeli su da se grade mostovi saradnje.
2
6.
Odnos pravne norme i društvene stvarnosti
.
Jugoslav Stanković
izdvaja
VI glavnih oblasti njene problematike
i ključnih zadataka:
I
Određenje sociološkog pojma prava i pravne nauke
.
II
Uticaj društva na proces stvaranja prava
.
III
Proces primene prava
.
IV
Uticaj prava na društvo.
V
Zakonitosti razvoja prava
.
VI
Uloga pravne profesije.
Ovoj listi problema bismo
mogli dodati
istorijski razvoj sociologije prava
, a u okviru razvoja
prava,da posebnu pažnju u savremenom društvu treba obratiti na uticaje procesa
globalizacije i tranzicije na pravo.
Na kraju,možemo reći da se
mogu razlikovati
opšta sociologija prava
,u kojoj se njen
predmet obrađuje pojmovima velikih teorija,
i posebne sociologije prava
,koje ove pojmove
prenosi u različite oblasti prava.
Takođe se razlikuju
i
teorijska
i
empirijska socilogija prava
,a
razvila se i
primenjena socilogija prava
,koja je povezana sa pravnom politikom.
3. Pravo i umetnost ( L )
U likovnim umetnostima se mogu naći prikazi raznih pravnih simbola
( npr. ,lik boginje
pravde koji je,kao simbol pravosuđa) U savremenoj antropologiji se sudske i administrativne
procedure posmatraju kao društveni ritual i ceremonijalni.Otkriveno je da ti društveni
obredi imaju katarzične(rasterećujuće) efekte.
Proceduralnost i formalizam u pravu doprinosi proizvođenju dramskih situacija,pa je već
odavno primećeno da
suđenje kao društveni proces ima obeležja antičke drame
.
Pravo je kao kulturna i društvena pojava odavno zastupljeno u književnosti.
Pravo se
pojavljuje u
antičkoj književnosti,kod Šekspira,realističnoj književnosti 19. Veka.
Kod
Dostojevskog
(„
Zločin i kazna
“)
se presuda krivcu prikazje kao ostvarenje verskog i
svetovnog morala
,
dok se u socijalnoj literaturi
,ne tako retko,
pravo pojavljuje kao izraz
društvene nepravde.
U Kamijevom
Strancu
se oseca egzistencijalna nemoć i izgubljenost pojedinaca u susretu sa
institucijama,a kod
Kafke
predosećaj nastupanja totalitarne vladavine.
U SAD je u novije vreme postao vrlo popilaran „
pokret prava i književnosti
“ u kome se na
interdisciplinaran način istražuje odnos između književnih dela i pravne teorije i prakse .
Na mnogim univerzitetima već postoje i kursevi u nastavi na te teme,u kojima učestvuju
specijalisti za književnost ali i pravni stručnjaci.
4
4. Pravo i jezik ( L )
Pravo se sve češće proučava kao kulturna pojava
. Uspon lingvistike, a naročito
sociolongvistike uticao je na pravnu socilogiju.
Jezik i pravo su kulturne ali i društvene pojave
. Obe su sredstva komuniciranja,nose u sebi
snagu prinude i izrazito su normativne prirode. Upravo ta normativnost,koja povezuje jezik i
pravo,razlikuje čoveka od životinje.
Jezikom se može opisati i ono što nije prisutno,a to je bilo neophodno za uzlet prava
.
Jezik je omogućio da se akumulira pravna tradicija ,da se produži trajanje radnje.
Uticaj lingvistike osetio se u proučavanju komunikativnosti pravnog jezika
.
5. Normativna i vrednosna dimenzija kulture ( S )
Normativna dimenzija kulture je,naročito,
izražena u religiji i moralu
kao oblicima društvene
regulacije,
a njih proučavaju sociologija religije i sociologija morala
.
U novije vreme se snažno razvila i pravna etika. Običaje,pa i pravne,kao vrstu tradicionalne
društvene regulacije,proučavaju
etnologija
i
antropologija
.
U sociologiji prava se koriste rezultati istraživanja ovih disciplina. Vrednosnu dimenziju
kulture naročito proučava
aksiologija
kao filozofska disciplina.
Od posebnog značaja za sociologiju prava su načini prožimanja vrednosne i normativne
dimenzije kulture.
Po Karbonijeu
,
u obrazovanju ali i u istraživanju,sociologija se,uglavnom
konstituisala izdvajanjem iz filozofije
.
I pravna sociologija je bila samo jedan deo filozofije
prava
.
U naše vreme,postoji među socijolizma prava jedna značajna struja koja je više teorijska
nego empirijska.Ova pretežno teorijska sociologija prava predstavlja jednu vrstu filozofije
pravne sociologije.
Posle drugog svetskog rata ,
kod Žorža Gurviča
je veoma vidljiva tendencija da se sociologija
prava oslobodi filozofije.
6. Pravna antropologija ( S )
5
Pravna etnologija se bavi
prvobitnim,
arhaičnim pravima
,u društvima bez pisma i istorije u
kojima dominira običajno pravo.
Iako arhaična prava nisu ni prostija ni strožija,a često imaju i zadivljujuću suptilnost,u njima
preovlađuje prelogički,mistički,magijski,primitivni pravni mentalitet.
Etnologija prava proučava kulturne raznolikosti i pravni pluralizam
.Danas se pravna
antropologija proširuje i na moderna društva.
8. Pravan psihologija i sociologija prava ( L )
Po Karbonijeu
, i psihologija se kao i sociologija,odvojila od filozofije težeći da naučnoj
strogosti,ali se pravna psihologija kasnije izdvojila i manje je obradjena.
Razvile su se pravna
psihologija naroda,socijalna psihologija prava i indvidualna psihologija prava
,a od
posebnih vrsta pravne psihologije -
pravna psihopatologija
i
sudska psihologija
.
U sociologiji prava neprestano se skreće pažnja na društvenu dimenziju ljudske psihe,pa i
pravne svesti i pravnog ponašanja.
Ali
psihologija
,koja se osobito u 20. veku razgranala i razvila veliki broj istraživačkih
tehnika,
izvršila je snažan uticaj na gotovo sve društvene nauke
,
a posebno na
sociologju
.Psihologizam je veoma prisutan u sociologiji,a mnoge istraživačke tehnike su bile
pogodne i za sociološka istraživanja.
Moglo bi se reći da psihologija prava proučava složenu i slojevitu povezanost prava i
ljudske psihe
.U centru pažnje je pravni osećaj – osećaj za pravdu,pravna svest .
Sociologija prava
proučava društvene strukture prava,pravne svesti i pravnog ponašanja
.
9. Pravo i politika ( L )
Posle socioloških i pravnih,političke nauke su prvi najbliži sused sociologiji prava
.
Po jednom shvatanju,pravo je instrument ili način realizacije neke politike,a po
drugom,politika je društvena delatnost.
U svakom slučaju pravo i politika su dva načina delovanja vlasti
.
U moderno organizovanim političkim sistemima država je centralna,globalna institucija,a
njeni zakonodavni organi su glavni proizvođač prava.
Sociolog prava je zainteresovan za
državu,političke teorije,društvenu moć,vladavinu prava i
civilno društvo,ljudska prava i slobode,
što čini politiku u užem smislu
.
Ako se,pak,politika
shvati u širem smislu onda se pojavljuju teme kao što su
: pravna politika,zakonodavna
politika,kaznena politika itd.
7
