Osnovi sociologije prava

Pojam,metode i teorijski element metod

Nauka

je delatnost sticanja znanja koja se odvija na osnovu nekih pretpostavki i zasniva na primeni preciznih

procedura u cilju formulisanja logički sređenih i teorijski koherentnih iskaza o iskustvenoj stvarnosti.

Naučni metod

je element unutrašnje strukture nauke koji nam pokazuje kako nauka dolazi do znanja tj. kako se

odvija naučna delatnost. On nas upoznaje sa načinom rada nauke.

Strukturu naučnog metoda čine 3 elementa:

teorijski, tehnicki i logički.

Teorijski sastojak metoda

čine postojeća znanja o stvarnosti na osnovu kojih stičemo nova znanja (u log. smislu

nauka je deduktivni model istraživanja gde se polazi od nekih najopštijih saznajnih predpostavki iz kojih se izvode
konkterna znanja.
Teorijski sastojak metoda čine :

Naučne paradigm

(polazne pretpostavke) – sadrže najopštija i sažeta znanja o stvarnosti na osnovu kojih stičemo

nova znanja, ne možemo ih ni osporiti ni dokazati.
Osnovne polazne pretpostavke nauke su :
Pozitivizam (da je stvarnost koja nas okruzuje jedna, jedinstvena)
Evolucionizam (da je društvo dinamička i razvojna celina)
Globalizam (važna za nastanak sociologije kao nauke i sintezu društvenih nauka, deli se na:

jedinstvo čoveka i

jedinstvo stvarnosti

Naučne teorije -

izvode se iz paradigm, predstavljaju razradu znanja, ideja i pretpostavki sadržanih u

paradigmama. One su sistem opštih, hipotetičkih iskaza o stvarnosti, logički sređenih u skladnu celinu, koji su više
ili manje provereni i zasnovani na odgovarajucim pojmovima.
Ključne naučne teorije su: funkcionalizam, marksizam i simbolicki iterakcionizam.

Naučne hipoteze

- izvode se iz naučnih teorija. One uspostavljaju vezu između pojava i istražuju kvalitete tih

veza.
Osnovna f-ja hipoteze je upostavljanje odnosa izmedju 2 pojave. Da bi bila naučna, hipoteza mora biti određena tj.
precizna, iskustvenog karaktera, lišena vrednosnih sudova i proverljiva. Mora biti tako formulisana da omogući
prikupljanje podataka (činjenica) koji potvrđuju hipotezu tj. dokazuju da između 2 pojave postoji odnos gde prva
pojava (A) izaziva nastanak druge (B).

Posmatranje

Posmatranje spada pod tehnički sastojak metoda i uz ispitivanje je najčešće primenjivana tehnika sakupljanja
podataka.

{Tehnicki sastojak metoda deli se na : tehnička sakupljanja podataka (posmatranje, ispitivanje, analiza
sadrzaja); teh.obrade podataka(statisticki metod i merenje) i dokazivanja (eksperiment, uporedivanje)}

Naučno posmatranje

je prikupljanje podataka o ljudskim ponašanjima putem njihovog neposrednog čulnog

opažanja, u toku njihovog odigravanja.
Postoje 2 vrste posmatranja :

sa ucescem

-istrazivac sam postaje deo sredine koja je predmet posmatranja.

Moze biti

javno

(grupa zna sa ulogu posm;jos se naziva

otvoreno

i i

tajno

) i

bez ucesca

- istr.ne ucestvuje u

aktivnostima grupe koju posmatra.
Prednost posm.bez ucesca – posmatrac postedjen napora koji se mora uloziti u sticanju poverenja grupe, posmatra
sve objektivnije. Posmatranje zahteva velika odricanja (promena prebivalista, druzi se sa ljudima koje bi inace
izbegavao..).

Vrlina

- omogucava neposredan odnos sa pojavama koje se istrazuju,moze posluziti kao priprema za istrazivanje..

Najveci

problem

- postizanje sistematicnosti i proverljivosti podataka,kao i kontrola nad posmatracem.

Prevazilazenje problema

- izrada plana posmatranja;tekuce beleske(svakodnevne);stalna saradnja sa kolegama

van terena kako bi se dodatnom kontrolom poboljsala sistematicnost podataka i pouzdanost istih.

Analiza sadržaja

A.s. je

vrsta posmatranja ciji predmet nije ponasanje u svim svojim aspektima,vec samo simbolicko pon. tj.

Simb.opstenje (komunikacija).

Predmet a.s

.-poruka koja se masovno izrazava putem sredstava masovnih komunikacija (stampa, tv);javnih ili

politicik skupova,religijskih ili zakonskih tekstova.. Bitan je oblik poruke-ne samo sta je iskazano vec i kako je
receno.
A.s. karakterise

kvantifikacija-

brojcano izrazavanje pojedinih sastojaka koji cine sadrzaj poruke.

Cilj a.s

.-da tumacenjem poruka saznamo nesto novo o drustvu ili otkrijemo uticaj tih poruka na drustvo.

Sociolosku dimenziju a.s. dobija kada na osnovu protumacenih poruka pokusamo da sagledamo razne aspekte
drusvenog zivota.
Takodje se istrazuje i uticaj masovnih poruka na drustvo(stavovi politicara,sportista,glumaca) koliko njihovi
stavovi uticu na sistem jednog drustva.

Ispitivanje

Sustina ispitivanja je postavljanje pitanja na koja ispitanici daju odgovore.
Postoje 2 vrste:

Intervju i Anketa

(upitnik).

Intervju

je usmeno ispitivanje tj. usmeno prikupljanje podataka o stavovima i osobinama ispitanika.

Postoje 2 vrste :

Stukturiran

(cvrsta forma, unapred pripremljena pitanja, postavljaju se svima istim redosl. i na isti nacin; slican je

upitniku samo sto je usmeno;

Prednosti

: veci br. ispitanika, manje vremena, manje troskova.

Mane

: podaci o

osobama su vise spolj.karakt. (pol,uzrast), a redje se koristi za ispitivanje stavova i misljenja ispitanika)

Nestrukturiran

(

Prednosti

:korekcija strukturiranog, vise forma razgovora, mogu se menjati pitanja po potrebi,

moze se prepustiti inicijativa ispitaniku..

Mane

: dobijeni podaci se tesko mogu kvantifikovati i relativno dugo

traje).
Mane obe vrste –u formi.
Usmeno ispit.remeti objektivnost istraz.Ljudi koji se ispit. nisu spontani

Upitnik

(anketa) je pismeno prikupljanje podataka o stavovima i osobinama ispitanika.

Moze biti:

zatvoren

(pitanja i njihov redosled su unapred fiksirani i ugl.se odg.u alternaciji(da,ne)),

otvoren

(pitanja

na koja ispit.odg.tako sto iznose svoje stavove) i

kombinovan

(najcesci,pitanja na koja se daju otvoreni odg).

Upitnici sadrze

skaliranje

(neka vrsta merenja) - ispitanici iznose stav u kojoj meri se slazu

(potpuno,delimicno).Najveca

vrlina

upitnika je anonimnost;ne zahteva mnogo vrem. I sredstava,moze zahvatiti

veci br.ispitanika..

Mane

:unapred je odredjeno u kom pravcu ide ispit.i koji su stavovi relevantni,tesko je licne I

vrednosne stavove podvrgnuti kvantifikaciji..
Teskoce prilikom sastavljanja itrevjua i upitnika: izbor pitanja, kvantifikacija pitanja, formulisanje pit.,redosled,
formiranje uzorka.
Kada imamo problem istrazivanja ili hipotezu prvi zadatak je napraviti adekvatan

izbor pitanja

,zatim

formulisanje pitanja

; posebnu paznju treba posvetiti i

redosledu pitanja

-ugl. od opstih i manje bitnih ka

sustinskim;i najzad potrebno je

formirati uzorak

(uzorak je deo koji predstavlja celinu tj istrazivanje celine neke

pojave na osnovu jednog njenog dela;matematickim metodama se vrsi izbor uzoraka.Izbor jednog mnogo manjeg
dela populacije ciji stavovi reprezentuju misljenja citave te populacije u velikoj meri utice na tacnost istazivanja.

Statistički metod

S.metod je

brojcano izrazavanje masovnih pojava kojim se otkrivaju njihova ucestalost,varijacije I medjusobna

zavisnost. To je pokusaj da saznamo nesto o drustvu na osnovu brojki tj. da brojcanim prikazivanjem drustvenih
pojava otkrijemo neke pravilnosti o njima.

Ljudi menjaju ponasanje kada znaju das u predmet posmatranja.

Logicka struktura eksp

-Dzon Stjuart Mil 2/5 njegovih metoda se koriste u analizi odnosa izmedju drust.pojava i

to su

metod slaganja-

isti uzroci izazivaju iste posledice

I metod razlike-

razlicite posledice moraju imati razlicite uzroke

Metod slaganja

nastaje kada proredimo dejstva 2 uzrocna meganizma koja izazivaju istu vrstu promene, odnosno

iste posledice. Ako se oni medjusobno razlikuju u svim faktorima osim za jedan(AB

DE),za zajednicki factor

kazemo da je uzrok identicnih posledica u oba slucaja. Zajednicka okolnost u svim slucajevima ispitivane pojave
jeste uzrok njenog nastanka.

Metod razlike

Kada se 2 uzrocna mehanizma razlikuu samo po 1 faktoru (AB,AB

) dok su ostali identicni. Tada

u 1 situaciji nema promene ponasanja tj posledice, a u drugoj ima.Ako promena ponasanja nastaje samo kod
uzrocnog mehanizma koji sadrzi jedan razlicit factor (C) za taj cinilac kazemo da je uzrok nastaka promene
ponasanja tj. posledice.

Eksperiment sa izlozenom log.strukturom primenjuje se u istrazivanju drust.uzrocnosti u 4 oblika sto nam daje 4
razl.oblika eksp.:

1. labaratorijski eks.,
2. eks. u prirodnim uslovima,
3. prirodni eks.
4. I ex post facto eks

.(on donekle uspeva da zahvati slozenost drust.determinizma.

Ex post facto

eksperiment se cesce oznacava kao multivarijantna analiza

Uporedjivanje

Uporedni metod

se sastoji u poredjenju dve pojave kako bi se otkrile slicnosti i razlike koje eventualno postoje

izmedju njih.

Funkcije:



dopuna

eksperimentalnog posmatranja (medjusobna povezanost drustvenih pojava dovodi do

neizvesnosti u pogledu toga da li smo identifikovali sve pojave koje mogu biti uzrok nastanka neke
pojave i dovodi do pitanja da li smo na pouzdan nacin utvrdili koliki je pojedinacni udeo svake
pojave; neizvesnost se mora otkloniti u najvecoj mogucoj meri. Dopuna se koristi da bi se
pouzdanost izvedenog zakljucaka izdigla na visi nivo),



zamena

za eksperiment (istrazivanje pojava velike slozenosti i obima koje se ne mogu vestacki

izazvati, rat-uzroci se mogu istrazivati samo poredjenjem raznih takvih dogadjaja kako bi se
utvrdile opste zakonitosti),



sredstvo provere naucnih teorija

(poredjenje raznih situacija u pokusaju da se ustanove slicnosti

izmedju njih koje opravdavaju njihovo podvodjenje pod jednu teoriju).

Uslovi primene:

pojave moraju biti slicne u jednom ili vise elenata koji omogucavaju njihovo poredjenje i

podaci moraju biti pouzdani.

Vrste uporedjivanja:

srodna (tragaju za onim sto je razlicito medju pojavama koje ssu maksimalno slicne)I

nesrodna(cilj da pronadju ono sto je zajednicko za pojave koje su maksimalno razlicite).

Nedostatak:

slozenost I medjusobna povezanost I zavisnost svih drustvenih pojava.

Pojmovi

koje koristimo moraju biti

opst

i u tom smislu da izrazavaju one aspekte pojava koji ih cine slicnim,a

to znaci I

uporedivim

Naučno objašnjenje

Naucno objasnjenje

predstavlja krunu naucnog istrazivanja jer se u ovoj fazi metodoloskog postupka sticu i

objedinjuju svi ostali aspekti, radnje i faze naucno-istrazivackog rada.

Naucno objasnjenje je dobijanje odgovora na pitanje ‘Zasto?’.Zajednicko svim pitanjima je to sto odgovor na
njih podrazumeva povezivanje 2 dogadjaja ili 2 pojave , i to tako da jedan dogadja ili pojava izaziva odnosno
dovodi do nastanka drugog dogadjaja ili pojave. Ona pojava usled cijeg postojanja dolazi do nastanka druge je
uzrok, dok se pojava koja nastaje usled postojanja ili dejstva neke pojave oznacava kao posledica. Ova def.je
genericka (podjednako je vazna i za drustvene I za prirodne nauke)

Pripremne faze naucnog objasnjenja su: opisivanje drustvenih pojava, konstruisanje pojmova, empirijske
generalizacije (pravilnosti u odvijanju dogadjaja) i korelacije.

Priroda drustvenog determinizma

Osobine:

slozenost

(fizicko-hemijski cinioci, bioloski, geografski..);

multiuzrocnost

(uzrok nastanka neke pojave uvek cini vise dugih pojava koje u svom jedinstvu prizvode

posledicu,I to vrlo cesto vise razlicitih posledica);

neodredjenost u dejstvu

(tesko je otkriti pojedinacno uzrocno dejstvo svakog od faktora koji su deo uzrocnog

kompleksa);

vremenski diskontinuitet izmedju uzroka i posledice

(godine I vekovi unazad,posle odredjenog vremena

posledica);

slozenost u dejstvu

(spoljasnji faktori(drustveni,klimatski) uvek deluju preko psiholoskih tj preko covekove

svesti i podsvesti);

posloznjavanje i struktura naucnog objasnjenja i vrste tih objasnjenja

;

oblikuju i prirodu naucnih zakona u drustvu

(statisticki zakoni(zakoni verovatnoce)).

Priroda naucnog objasnjenja u drustvenim naukama:

Objasnjenje u drustvenim naukama sastoji se u otkrivanju spoljnih determinant covekovog ponasanja i saznavanju
kako ovi faktori preko psihe oblikuju (uzrokuju) covekovo delanje.

Nastanak i razvoj sociologije

Sociologija nastaje u XIX veku kao nauka drustvene krize (prelaz iz feudalizma u kapitalizam). Radjanje novih
drustva podrazumevalo je novi sistem vrednosti i drugacije socijalne institucije.

Sociologija je bila zamisljena kao:

slozena

(istrazuje drustvo ukljucujuci u analizu veliki br.faktora koji oblikuju ljudsko ponasanje)

dubinska

(pravi razliku izmedju onoga sto je vidljivo na 1. Pogled(manifestno) i onoga sto je skriveno (latent)

i nomotetska

(cilj je ne samo opis drustva vec i njegovo objasnjenje,otkrivanje zakonitosti strukture i kretanja

drustva)

nauka.

Sociologija je svojim razvojem dokazala da je u teorijskom i metodoloskom smislu

drustvena nauka jedna i

jedinstvena

(njen predmet je drustvo, celina ciji su delovi medjusobno povezani i zavisni, i samo kada ih

posmatramo u jedinstvu mozemo dati pouzdana objasnjenja socijalnih fenomena).
Zato kazemo da je zadatak sociologije objedinjavanje rezultata ostalih drustvenih nauka.
U svom razvoju soc. je bila suocena sa velikim teskocama-

Eksternim

(spoljasnjim;otpori iz tabor avec konstituisanih drust.nauka, kriticki potencijal soc.i odnos vlasti

prema kritici, vladajuca elita totalitarnih rezima)
I

internim

(unutrasjim;velike ambicije,drustvena angazovanost i podvojenost teorijskih i empirijskih

istrazivanja).

10.

Definicija sociologije

Sociologija je opsta i teorijska (fundamentalna) nauka o drustvu kao celini svih drustvenih pojava).

Socioloska perspektiva-

sociologija svoj predmet ne dobija kao odgovor na pitanje ‘sta’ vec ‘

kako

’, ona ima isti

predmet kao i sve druge drustv. nauke, ali uspeva da zauzme drugaciji ugao posmatranja u odnosu na njih zato sto
drustvo posmatra kao specifican sistem (drustveni sistem je zato najvazniji pojam ove nauke).