1. POJAM I PREDMET SOCIOLOGIJE
Sociologija je društvena nauka. SOCIETAS - društvo, LOGOS - nauka. Spada u red mladihdruštvenih
nauka, ali ima svoje preteće kao i većina društvenih nauka u filozofiji.Pre sociologije razvio se čitav niz
društvenih nauka koje su se bavile različitim aspektimadruštva. Sama sociologija, kao posebna nauka,
izdvasa se sredinom 19.veka. Utemeljivačisociologije su Ogist Kont, Sen Simon i Karl Marks. Nastanak
sociologije potvrđujemeđusobnu povezanost i uslovljenost ekonomskih, političkih i socijalnih zbivanja u
jednomdruštvu. Nastanak sociologije kao nauke ima 2 osnovna društvena uporišta:1.Nastanak
građanskog društva u čijem epicentru je slobodan građanin sa ljudskim pravima i slobodama2.Razvoj
tržišne robne privrede odnosno tržišne utakmice koja je utakmica ljudskihsposobnosti i znanja.U
praktičnom, političkom, ekonomskom životu društva i razvoju naučnih misli, uočava senedovoljnost
parcijalnog proučavanja društva sa stanovišta postojećih nauka (tada postojećih) i upravo na toj osnovi
konstituiše se sociologija kao posebna društvena nauka.
2. KAKO NAM SOCIOLOGIJA MOŽE POMOĆI U SVAKODNEVNOM ŽIVOTU
Sociologija ima mnogo praktinih implikacija u svakodnevnom životu. Omogućava nam da posmatramo
društveni svet iz drugačijem ugla nego što je naš. Ako pravilno razumemo kakodrugi ljudi žive, bolje
ćemo razumeti prirodu njihovih problema. Sociološka istraživanja pružaju praktičnu pomoć vrednovanju
rezultata.Program praktičnih reformi može da ne ostvari ono što su njegovi kreatori zamislili ili da
proizvede neželjene posledice. Primer: posle II svetskog rata, izgrađeni su veliki stambeni blokovi u
centrima gradova mnogih zemalja i njihova namera bila je da se obezbede visokistandardi smeštaja za
grupe sa niskim primanjima iz siromašnih četvrti- U blizini tih zgradanalazila se infrastruktura (tržni
centri, obdaništa, škole, prodavnice). Istraživanja su pokazalada su se ljudi koji su tu nastanjeni osećali
odbačeno, neprihvaćeno, usamljeno i ubrzo su ti blokovi počeli da propadaju i iz njih su dolazili
prestupnici.Sociologija nam može omogućiti samoposvećenost, bolje razumevanje sopstvenog ja, štoviše
znamo zbog čega postupamo na određen način i što više znamo o sveukupnomdelovanju društva u
kome živimo, treba da nam bude jasno kako da utičemo na svoju budućnost.
3. DRUŠTVENI USLOVI U KOJIMA NASTAJE SOCIOLOGIJA
Sam nastanak sociologije kao posebne društvene nauke potvrđuje međusobnu povezanost,socijalnih,
ekonomskih i političkih zbivanja jednog društva. Naučni misao tog vremenaodlikuje sledeće
karakteristike:
-Intenzivan razvoj prirodnih nauka i veliki broj tehničkih pronalazaka
-veliki uticaj prirodinih nauka na društvene nauke
-precizno definisanje predmeta proučavanja društvenih nauka i razgraničavanje sa predmetom
proučavanja ostalih nauka Na društveno-istorijskom planu teče proces razvoja građanskog buržoskog
društva, slobodatržišne utakvime, razvoj velikih nacionalnih društava, a na ekonomskom planu razvoj
velikihtržišta i uspostavljanje vladavine prava i slobode čoveka. Svi ovi procesi vode ka sve
većoj međuzavisnosti svih delova i slojeva društva, i sve se jasnije uočava nedovoljnost parcijalnog
proučavanja društva sa stanovišta već postojećih društvenih nauka.
4. OSNIVAČI SOCIOLOGIJE
To su Ogist Kont, Karl Marks i Sen Simon.Ogist Kont je tvorac reči sociologije. U početku je koristio izraz
društvena fizika koja se delina društvenu statiku i društvenu dinamiku. Društvena statika proučava u
stanju mirovanja,dok socijalna dinamika proučava društvo u procesu njegovog kretanja.Ogist Kont je
nastojao da stvori nauku o društvu koja bi mogla da objasni zakone društvenogsveta isto onako kao što
prirodne nauke objašnjavaju funkcionisanje fizičkog sveta.Karl Marks stvara dinamičku sociološku teoriju
društva. on tretira društvo i sve njegovečinioce kao skup međusobno sukobljenih elemenata u
konfliktnom odnosu koji pokrećetočak društvenog progresa. Sen simon smatra da je sociologija nauka
koja će usrećitidruštvo. Smatrao je da pravac u kome društvo treba da se kreće određuju naučnici.
5. POZITIVISTIČKA TEORIJA OGISTA KONTA
Ogist Kont smatra da sociologija treba da primeni iste, stroje, naučne metode u iziučavanjudruštva, kao
što ih koriste i prirodne nauke. Njegova vizija sociologije jeste sociologija kao pozitivna nauka. To
nejgovo učenje zove se pozitivizam. Pozitivizam se zasniva na mišljenjuda bi nauka trebalo da se bavi
samo činjenicama koje su podložne posmatranju i koje su poznate direktno iz iskustva. Prema njemu,
ljudi su prošli kroz tri stupnja u pokušaju dashvate svet. To su:
-teološki
-metafizički
- pozitivan
1.U teološkoj fazi mislima su upravljale religijske ideje i verovanja da je društvo izraz Božje volje
2.U metafizičkoj fazi, društvo se posmatra kao nešto prirodno a ne natprirodno
3.U pozitivnoj fazi, koju su najavila otkrića Kopernika, Galileja i Njutna, uz podsticanje primene naučnih
tejnika na društvene sfere. U kasnijim fazama životaOgist Kont se sastavio planove za rekonstrukciju
francuskog društva i zalagao se zauspostavljanje religije HUMANITETA. Znači da se napusti vera i dogma i
da se sverazvija na naučnom utemeljenju.
6. KRITIČKO-KONFLIKTNA TEORIJA KARLA MARKSA
Ideje Karla Marksa u oštroj su suprotnosti sa idejama Ogista Konta. Tretira društvo kao skupsukobljenih
elemenata koji su u konfliktnom odnosu. Usredsredio se na promene u modernojepohi i te promene
usko su vezane za kapitaliziam.Uočio je dva glavna elementa u okviru kapitalističkog preduzeća:
1.Kapital - pod kojim se podrazumeva bilo koja imovina, novac, fabrike i slično, kojase može iskoristiti
kako bi se proizvela nova imovina.
