Социологија - 1 – Лукијана Радовановић
СОЦИОЛОГИЈА
СОЦИОЛОГИЈА
Социологија - 2 – Лукијана Радовановић
П
П
ОЈАМ
ОЈАМ
И
И
ПРЕДМЕТ
ПРЕДМЕТ
СОЦИОЛОГИЈЕ
СОЦИОЛОГИЈЕ
С
С
АМА
АМА
РЕЧ
РЕЧ
СОЦИОЛОГИЈА
СОЦИОЛОГИЈА
ЈЕ
ЈЕ
СЛОЖЕНИЦА
СЛОЖЕНИЦА
НАСТАЛА
НАСТАЛА
ОД
ОД
ДВЕ
ДВЕ
ЛАТИНСКЕ
ЛАТИНСКЕ
РЕЧИ
РЕЧИ
:
:
1.
1.
SOCIETAS
SOCIETAS
-
-
ДРУШТВО
ДРУШТВО
2.
2.
LOGOS
LOGOS
–
–
НАУКА
НАУКА
З
З
А
А
ОВАЈ
ОВАЈ
ПОЈАМ
ПОЈАМ
ЗАСЛУЖАН
ЗАСЛУЖАН
ЈЕ
ЈЕ
О
О
ГИСТ
ГИСТ
К
К
ОНТ
ОНТ
. О
. О
Н
Н
ЈЕ
ЈЕ
ЈЕДАН
ЈЕДАН
ОД
ОД
ЗАЧЕТНИКА
ЗАЧЕТНИКА
ПОЗИТИВИЗМА
ПОЗИТИВИЗМА
. У
. У
ТО
ТО
ВРЕМЕ
ВРЕМЕ
ЈЕ
ЈЕ
ВАЖИЛО
ВАЖИЛО
ДА
ДА
СВЕ
СВЕ
ДРУШТВЕНЕ
ДРУШТВЕНЕ
НАУКЕ
НАУКЕ
ТРЕБА
ТРЕБА
ДА
ДА
СЕ
СЕ
РАЗВИЈАЈУ
РАЗВИЈАЈУ
ПО
ПО
УГЛЕДУ
УГЛЕДУ
НА
НА
ПРИРОДНЕ
ПРИРОДНЕ
,
,
И
И
ЗАТО
ЗАТО
ЈЕ
ЈЕ
ПРВИ
ПРВИ
НАЗИВ
НАЗИВ
СОЦИОЛОГИЈЕ
СОЦИОЛОГИЈЕ
БИО
БИО
СОЦИЈАЛНА
СОЦИЈАЛНА
ФИЗИКА
ФИЗИКА
.
.
С
С
ОЦИОЛОГИЈА
ОЦИОЛОГИЈА
НАСТАЈЕ
НАСТАЈЕ
СРЕДИНОМ
СРЕДИНОМ
19.
19.
ВЕКА
ВЕКА
. О
. О
СНИВАЧИ
СНИВАЧИ
СУ
СУ
: О
: О
ГИСТ
ГИСТ
К
К
ОНТ
ОНТ
, Х
, Х
ЕРБЕРТ
ЕРБЕРТ
С
С
ПЕНСЕР
ПЕНСЕР
И
И
К
К
АРЛ
АРЛ
М
М
АРКС
АРКС
.
.
С
С
ОЦИОЛОГИЈА
ОЦИОЛОГИЈА
КАО
КАО
НАУКА
НАУКА
О
О
ДРУШТВУ
ДРУШТВУ
НАСТАЈЕ
НАСТАЈЕ
ОД
ОД
СЛЕДЕЋИХ
СЛЕДЕЋИХ
МИСЛОЛАЦА
МИСЛОЛАЦА
: Е
: Е
МОЛ
МОЛ
Д
Д
ИРКЕМ
ИРКЕМ
,
,
М
М
АКС
АКС
В
В
ЕБЕР
ЕБЕР
.
.
П
П
ОДЕЛА
ОДЕЛА
НАУКА
НАУКА
:
:
1.
1.
ПРЕМА
ПРЕМА
ПРЕДМЕТУ
ПРЕДМЕТУ
ИСТРАЖИВАЊА
ИСТРАЖИВАЊА
НА
НА
:
:
ПРИРОДНЕ
ПРИРОДНЕ
И
И
ДРУШТВЕНЕ
ДРУШТВЕНЕ
2.
2.
ПРЕМА
ПРЕМА
ОБИМУ
ОБИМУ
ПРЕДМЕТА
ПРЕДМЕТА
ИСТРАЖИВАЊА
ИСТРАЖИВАЊА
НА
НА
:
:
ОПШТЕ
ОПШТЕ
И
И
ПОСЕБНЕ
ПОСЕБНЕ
. О
. О
ПШТЕ
ПШТЕ
ИСТРАЖУЈУ
ИСТРАЖУЈУ
ПОЈАВУ
ПОЈАВУ
У
У
ЦЕЛИНИ
ЦЕЛИНИ
,
,
А
А
ПОСЕБНЕ
ПОСЕБНЕ
САМО
САМО
НЕКЕ
НЕКЕ
ДЕЛОВЕ
ДЕЛОВЕ
ПОЈАВЕ
ПОЈАВЕ
.
.
o
o
ПРЕМА
ПРЕМА
МЕТОДУ
МЕТОДУ
ИСТРАЖИВАЊА
ИСТРАЖИВАЊА
НА
НА
:
:
ТЕОРИЈСКЕ
ТЕОРИЈСКЕ
И
И
ИСТОРИЈСКЕ
ИСТОРИЈСКЕ
. Т
. Т
ЕОРИЈСКЕ
ЕОРИЈСКЕ
СТАВЉАЈУ
СТАВЉАЈУ
АКЦЕНАТ
АКЦЕНАТ
НА
НА
ОБЈАШЊЕЊЕ
ОБЈАШЊЕЊЕ
ПОЈАВЕ
ПОЈАВЕ
,
,
А
А
ИСТОРИЈСКЕ
ИСТОРИЈСКЕ
СТАВЉАЈУ
СТАВЉАЈУ
АКЦЕНАТ
АКЦЕНАТ
НА
НА
ОПИС
ОПИС
ПОЈАВЕ
ПОЈАВЕ
.
.
3.
3.
ПРЕМА
ПРЕМА
САЗНАЈНИМ
САЗНАЈНИМ
ЦИЉЕВИМА
ЦИЉЕВИМА
И
И
ПРАКТИЧНИМ
ПРАКТИЧНИМ
ЗАДАЦИМА
ЗАДАЦИМА
НА
НА
:
:
ОСНОВНЕ
ОСНОВНЕ
(
(
ФУНДИМЕНТАЛНЕ
ФУНДИМЕНТАЛНЕ
)
)
И
И
ПРИМЕЊЕНЕ
ПРИМЕЊЕНЕ
(
(
ТЕХНИЧКЕ
ТЕХНИЧКЕ
). О
). О
СНОВНЕ
СНОВНЕ
НАУКЕ
НАУКЕ
СУ
СУ
ОНЕ
ОНЕ
НАУКЕ
НАУКЕ
КОЈЕ
КОЈЕ
ДРУГЕ
ДРУГЕ
НАУКЕ
НАУКЕ
УЗИМАЈУ
УЗИМАЈУ
КАО
КАО
ОСНОВУ
ОСНОВУ
ИЛИ
ИЛИ
ЗА
ЗА
ОСНОВУ
ОСНОВУ
СВОЈИХ
СВОЈИХ
ИСТРАЖИВАЊА
ИСТРАЖИВАЊА
.П
.П
РИМЕЊЕНЕ
РИМЕЊЕНЕ
НАУКЕ
НАУКЕ
СУ
СУ
ОНЕ
ОНЕ
НАУКЕ
НАУКЕ
КОЈЕ
КОЈЕ
СЕ
СЕ
ПРИМЕЊУЈУ
ПРИМЕЊУЈУ
У
У
ПРАКСИ
ПРАКСИ
И
И
И
И
ОНЕ
ОНЕ
КАО
КАО
ОСНОВУ
ОСНОВУ
ИМАЈУ
ИМАЈУ
ОСНОВНЕ
ОСНОВНЕ
НАУКЕ
НАУКЕ
.
.
П
П
РЕМА
РЕМА
ОВОМЕ
ОВОМЕ
,
,
СОЦИОЛОГИЈА
СОЦИОЛОГИЈА
ЈЕ
ЈЕ
ОПШТА
ОПШТА
,
,
ТЕОРИЈСКА
ТЕОРИЈСКА
,
,
ОСНОВНА
ОСНОВНА
НАУКА
НАУКА
О
О
ДРУШТВУ
ДРУШТВУ
ПРИ
ПРИ
ЧЕМУ
ЧЕМУ
ЈЕ
ЈЕ
ДРУШТВО
ДРУШТВО
СХВАЋЕНО
СХВАЋЕНО
КАО
КАО
ЦЕЛИНА
ЦЕЛИНА
СВИХ
СВИХ
ДРУШТВЕНИХ
ДРУШТВЕНИХ
ПОЈАВА
ПОЈАВА
.
.
Д
Д
РУШТВЕНЕ
РУШТВЕНЕ
ПОЈАВЕ
ПОЈАВЕ
ОБУХВАТАЈУ
ОБУХВАТАЈУ
ДРУШТВЕНО
ДРУШТВЕНО
ПОНАШАЊЕ
ПОНАШАЊЕ
,
,
ДРУШТВЕНО
ДРУШТВЕНО
ДЕЛОВАЊЕ
ДЕЛОВАЊЕ
,
,
ДРУШТВЕНЕ
ДРУШТВЕНЕ
ОДНОСЕ
ОДНОСЕ
И
И
КОЛЕКТИВНЕ
КОЛЕКТИВНЕ
ДРУШТВЕНЕ
ДРУШТВЕНЕ
ПОЈАВЕ
ПОЈАВЕ
.
.
З
З
А
А
СОЦИОЛОГИЈУ
СОЦИОЛОГИЈУ
ЈЕ
ЈЕ
КАРАКТЕРИСТИЧАН
КАРАКТЕРИСТИЧАН
ТКЗ
ТКЗ
.
.
ГЛОБАЛНИ
ГЛОБАЛНИ
СОЦИОЛОШКИ
СОЦИОЛОШКИ
ПРИСТУП
ПРИСТУП
,
,
ТО
ТО
ЗНАЧИ
ЗНАЧИ
ДА
ДА
КАД
КАД
ПРОУЧАВАМО
ПРОУЧАВАМО
НЕКУ
НЕКУ
ПОЈАВУ
ПОЈАВУ
МОРАМО
МОРАМО
ЈЕ
ЈЕ
УВЕК
УВЕК
ДОВОДИТИ
ДОВОДИТИ
У
У
ВЕЗУ
ВЕЗУ
СА
СА
ДРУГИМ
ДРУГИМ
ПОЈАВАМА
ПОЈАВАМА
И
И
ПРОУЧАВАТИ
ПРОУЧАВАТИ
ЊИХОВ
ЊИХОВ
МЕЂУСОБНИ
МЕЂУСОБНИ
УТИЦАЈ
УТИЦАЈ
.
.
М
М
АКРОСОЦИОЛОГИЈА
АКРОСОЦИОЛОГИЈА
–
–
ПРОУЧАВА
ПРОУЧАВА
ГЛОБАЛНУ
ГЛОБАЛНУ
ДРУШТВЕНУ
ДРУШТВЕНУ
КУЛТУРУ
КУЛТУРУ
.
.
М
М
ИКРОСОЦИОЛОГИЈА
ИКРОСОЦИОЛОГИЈА
–
–
ПРОУЧАВА
ПРОУЧАВА
ОДНОСЕ
ОДНОСЕ
ИЗМЕЂУ
ИЗМЕЂУ
ЗАЈЕДНИЦА
ЗАЈЕДНИЦА
.
.
Социологија - 4 – Лукијана Радовановић
1.
1.
МЕРЕЊЕ
МЕРЕЊЕ
–
–
СЕ
СЕ
ПРИМЕЊУЈЕ
ПРИМЕЊУЈЕ
ДА
ДА
БИСЕ
БИСЕ
ПОВЕЋАО
ПОВЕЋАО
НИВО
НИВО
ПРЕЦИЗНОСТИ
ПРЕЦИЗНОСТИ
–
–
ТО
ТО
ОЗНАЧАВА
ОЗНАЧАВА
БРОЈНО
БРОЈНО
ОЗНАЧАВАЊЕ
ОЗНАЧАВАЊЕ
ДРУШТВЕНИХ
ДРУШТВЕНИХ
ПОЈАВА
ПОЈАВА
.
.
2.
2.
КЛАСИФИКАЦИЈА
КЛАСИФИКАЦИЈА
–
–
ЈЕ
ЈЕ
РАЗВРСТАВАЊЕ
РАЗВРСТАВАЊЕ
ПОЈАВА
ПОЈАВА
НА
НА
ОСНОВУ
ОСНОВУ
ЊИХОВИХ
ЊИХОВИХ
СЛИЧНИХ
СЛИЧНИХ
ОСОБИНА
ОСОБИНА
ДА
ДА
НЕ
НЕ
БИ
БИ
ДОШЛО
ДОШЛО
ДО
ДО
ПРЕКЛАПАЊА
ПРЕКЛАПАЊА
.
.
3.
3.
СОЦИОМЕТРИЈА
СОЦИОМЕТРИЈА
–
–
ЗА
ЗА
ЊУ
ЊУ
ЈЕ
ЈЕ
ЗАСЛУЖАН
ЗАСЛУЖАН
БЕЧКУ
БЕЧКУ
ЛЕКАР
ЛЕКАР
Ј
Ј
АКОВ
АКОВ
М
М
ОРЕНО
ОРЕНО
–
–
ОН
ОН
ГОВОРИ
ГОВОРИ
О
О
МОДЕЛУ
МОДЕЛУ
ИНТЕРПЕРСОНАЛНОГ
ИНТЕРПЕРСОНАЛНОГ
ПОВЕЗИВАЊА
ПОВЕЗИВАЊА
(
(
ГОВОРИ
ГОВОРИ
О
О
ЗАЈАМНОМ
ЗАЈАМНОМ
ПРИВЛАЧЕЊУ
ПРИВЛАЧЕЊУ
ОДНОСНО
ОДНОСНО
ОБИЈАЊУ
ОБИЈАЊУ
ЧЛАНОВЕ
ЧЛАНОВЕ
ЈЕДНЕ
ЈЕДНЕ
ГРУПЕ
ГРУПЕ
И
И
ДА
ДА
У
У
ДРУШТВУ
ДРУШТВУ
МОГУ
МОГУ
ФУНКЦИОНИСАТИ
ФУНКЦИОНИСАТИ
САМО
САМО
ОНИ
ОНИ
КОЈИ
КОЈИ
ГАЈЕ
ГАЈЕ
ПОЗИТИВНА
ПОЗИТИВНА
ИНТЕРЕСОВАЊА
ИНТЕРЕСОВАЊА
). М
). М
ОЖЕ
ОЖЕ
СЕ
СЕ
ПРИМЕНИТИ
ПРИМЕНИТИ
У
У
МАЊИМ
МАЊИМ
ДРУШТВЕНИМ
ДРУШТВЕНИМ
ГРУПАМА
ГРУПАМА
ПОМОЋУ
ПОМОЋУ
ТЕСТОВА
ТЕСТОВА
СОЦИОМЕТРИЈЕ
СОЦИОМЕТРИЈЕ
.
.
4.
4.
АНАЛИЗА
АНАЛИЗА
САДРЖАЈА
САДРЖАЈА
–
–
ОВОМ
ОВОМ
ТЕХНИКОМ
ТЕХНИКОМ
СЕ
СЕ
МЕРИ
МЕРИ
УЧЕСТАЛОСТ
УЧЕСТАЛОСТ
ПОНАВЉАЊА
ПОНАВЉАЊА
НЕКИХ
НЕКИХ
ПОЈМОВА
ПОЈМОВА
,
,
РЕЧЕНИЦА
РЕЧЕНИЦА
,
,
ПРЕДМЕТА
ПРЕДМЕТА
. Н
. Н
ПР
ПР
.
.
У
У
НОВИНСКОМ
НОВИНСКОМ
ЧЛАНКУ
ЧЛАНКУ
БРОЈИМО
БРОЈИМО
КОЛИКО
КОЛИКО
ПУТА
ПУТА
ЈЕ
ЈЕ
ПОНОВЉЕНА
ПОНОВЉЕНА
ЈЕДНА
ЈЕДНА
РЕЧЕНИЦА
РЕЧЕНИЦА
КОЈА
КОЈА
МОЖДА
МОЖДА
НИЈЕ
НИЈЕ
ДОСЛОВНО
ДОСЛОВНО
ИСТА
ИСТА
АЛИ
АЛИ
ИМА
ИМА
ИСТИ
ИСТИ
СМИСАО
СМИСАО
И
И
ПО
ПО
БРОЈУ
БРОЈУ
РЕЧЕНИЦА
РЕЧЕНИЦА
КОЈА
КОЈА
СЕ
СЕ
ПОНОВИЛА
ПОНОВИЛА
ВИДИМО
ВИДИМО
КОЛИКО
КОЛИКО
ЈЕ
ЈЕ
НЕКОМЕ
НЕКОМЕ
КО
КО
ЈЕ
ЈЕ
ПИСАО
ПИСАО
ТАЈ
ТАЈ
ЧЛАНАК
ЧЛАНАК
БИЛО
БИЛО
ВАЖНО
ВАЖНО
ДА
ДА
МИ
МИ
ТЕ
ТЕ
ПОЈМОВЕ
ПОЈМОВЕ
,
,
ТЕРМИНЕ
ТЕРМИНЕ
...
...
УСВОЈИМО
УСВОЈИМО
.
.
Т
Т
ЕХНИКЕ
ЕХНИКЕ
ЗА
ЗА
АНАЛИЗУ
АНАЛИЗУ
И
И
ТУМАЧЕЊЕ
ТУМАЧЕЊЕ
ПОДАТАКА
ПОДАТАКА
:
:
1.
1.
УПОРЕДНИ
УПОРЕДНИ
МЕТОД
МЕТОД
–
–
КАРАКТЕРИСТИЧАН
КАРАКТЕРИСТИЧАН
ЈЕ
ЈЕ
ЗА
ЗА
ИСТРАЖИВАЊА
ИСТРАЖИВАЊА
ДРУШТВЕНИХ
ДРУШТВЕНИХ
НАУКА
НАУКА
КАДА
КАДА
НЕ
НЕ
МОШЕМО
МОШЕМО
ДА
ДА
ИЗВЕДЕМО
ИЗВЕДЕМО
ЕКСПЕРИМЕНТ
ЕКСПЕРИМЕНТ
ДА
ДА
БИ
БИ
СМО
СМО
УПОРЕДИЛИ
УПОРЕДИЛИ
ПОЈАВУ
ПОЈАВУ
,
,
ВЕЋ
ВЕЋ
ЈЕ
ЈЕ
УПОРЕЂУЈЕМО
УПОРЕЂУЈЕМО
ИСТОМ
ИСТОМ
,
,
СЛИЧНОМ
СЛИЧНОМ
ИЛИ
ИЛИ
СРОДНОМ
СРОДНОМ
ПОЈАВОМ
ПОЈАВОМ
. И
. И
ТУ
ТУ
ИМАМО
ИМАМО
:
:
a)
a)
2
2
ВАРИЈЕНТЕ
ВАРИЈЕНТЕ
ЈЕДНЕ
ЈЕДНЕ
ПОЈАВЕ
ПОЈАВЕ
У
У
ЈЕДНОМ
ЈЕДНОМ
ДРУШТВУ
ДРУШТВУ
. П
. П
РИМЕР
РИМЕР
: 2
: 2
ВАРИЈАНТЕ
ВАРИЈАНТЕ
:
:
ГРАДСКА
ГРАДСКА
И
И
СЕОСКА
СЕОСКА
, 1
, 1
ПОЈАВА
ПОЈАВА
:
:
ПОРОДИЦА
ПОРОДИЦА
, 1
, 1
ДРУШТВО
ДРУШТВО
:С
:С
РБИ
РБИ
b)
b)
1
1
ВАРИЈАНТЕ
ВАРИЈАНТЕ
ЈЕДНЕ
ЈЕДНЕ
ПОЈАВЕ
ПОЈАВЕ
У
У
2
2
ДРУШТВА
ДРУШТВА
. П
. П
РИМЕР
РИМЕР
: 1
: 1
ВАРИЈАНТА
ВАРИЈАНТА
:
:
ГРАДСКА
ГРАДСКА
, 1
, 1
ПОЈАВА
ПОЈАВА
:
:
ПОРОДИЦА
ПОРОДИЦА
, 2
, 2
ДРУШТВА
ДРУШТВА
: С
: С
РБИ
РБИ
И
И
Х
Х
РВАТИ
РВАТИ
К
К
АДА
АДА
СЕ
СЕ
ИСПИТУЈУ
ИСПИТУЈУ
ИСТЕ
ИСТЕ
ИЛИ
ИЛИ
СРОДНЕ
СРОДНЕ
ПОЈАВЕ
ПОЈАВЕ
У
У
РАЗЛИЧИТИМ
РАЗЛИЧИТИМ
ВРЕМЕНИМА
ВРЕМЕНИМА
И
И
НА
НА
РАЗЛИЧИТИМ
РАЗЛИЧИТИМ
ППОСТОРИМА
ППОСТОРИМА
.
.
2.
2.
МЕТОД
МЕТОД
МУЛТИВАРИЈАНТНЕ
МУЛТИВАРИЈАНТНЕ
АНАЛИЗЕ
АНАЛИЗЕ
–
–
ГОВОРИ
ГОВОРИ
О
О
УЗРОЧНО
УЗРОЧНО
-
-
ПОСЛЕДИЧНИМ
ПОСЛЕДИЧНИМ
ВЕЗАМА
ВЕЗАМА
У
У
ПОЈАВАМА
ПОЈАВАМА
. К
. К
АЖЕ
АЖЕ
ДА
ДА
СУ
СУ
ВАРИЈАНТЕ
ВАРИЈАНТЕ
УЗРОЦИ
УЗРОЦИ
ПРОМЕНЉИВИ
ПРОМЕНЉИВИ
. У
. У
ЗРОК
ЗРОК
ДОВОДИ
ДОВОДИ
ДО
ДО
ПОСЛЕДИЦЕ
ПОСЛЕДИЦЕ
И
И
МОЖЕ
МОЖЕ
СЕ
СЕ
ЈАВИТИ
ЈАВИТИ
КАО
КАО
:
:
a)
a)
НОПХОДАН
НОПХОДАН
УСЛОВ
УСЛОВ
–
–
КАДА
КАДА
ЈЕ
ЈЕ
НЕКИ
НЕКИ
УЗРОК
УЗРОК
НЕОПХОДАН
НЕОПХОДАН
ДА
ДА
БИ
БИ
ДОВЕО
ДОВЕО
ДО
ДО
ПОСЛЕДИЦЕ
ПОСЛЕДИЦЕ
b)
b)
ДОВОЉАН
ДОВОЉАН
УСЛОВ
УСЛОВ
–
–
КАДА
КАДА
ЈЕ
ЈЕ
НЕКИ
НЕКИ
УЗРОК
УЗРОК
ДОВОЉАН
ДОВОЉАН
ДА
ДА
И
И
ДОВЕО
ДОВЕО
ДО
ДО
ПОСЛЕДИЦЕ
ПОСЛЕДИЦЕ
Р
Р
АД
АД
И
И
ПОДЕЛА
ПОДЕЛА
РАДА
РАДА
Д
Д
РУШТВЕНО
РУШТВЕНО
ДРЛОВАЊЕ
ДРЛОВАЊЕ
ЈЕ
ЈЕ
ШИРИ
ШИРИ
ПОЈАМ
ПОЈАМ
ОД
ОД
РАДА
РАДА
. Т
. Т
О
О
ЗНАЧИ
ЗНАЧИ
ДА
ДА
ЈЕ
ЈЕ
СВАКИ
СВАКИ
РАД
РАД
ДРУШТВЕНО
ДРУШТВЕНО
ДЕЛОВАЊЕ
ДЕЛОВАЊЕ
,
,
А
А
ДРУШТВЕНО
ДРУШТВЕНО
ДЛОБАЊЕ
ДЛОБАЊЕ
НЕ
НЕ
МОРА
МОРА
УВЕК
УВЕК
ДА
ДА
БУДЕ
БУДЕ
РАД
РАД
.
.
И
И
МАМО
МАМО
ДВЕ
ДВЕ
ДЕФИНИЦИЈЕ
ДЕФИНИЦИЈЕ
(
(
СХВАТАЊА
СХВАТАЊА
)
)
РАДА
РАДА
:
:
1.
1.
А
А
НТРОПОЛОШКА
НТРОПОЛОШКА
ДЕФИНИЦИЈА
ДЕФИНИЦИЈА
–
–
РАД
РАД
ЈЕ
ЈЕ
СВРСИСХОДНА
СВРСИСХОДНА
ПРАКСА
ПРАКСА
КОЈОМ
КОЈОМ
ЧОВЕК
ЧОВЕК
ОБЛИКУЈЕ
ОБЛИКУЈЕ
СЕБЕ
СЕБЕ
У
У
КУЛТУРНО
КУЛТУРНО
И
И
ИСТОРИЈСКО
ИСТОРИЈСКО
БИЋЕ
БИЋЕ
.
.
2.
2.
Е
Е
КОНОМСКА
КОНОМСКА
ДЕФИНИЦИКЈА
ДЕФИНИЦИКЈА
–
–
РАД
РАД
ЈЕ
ЈЕ
СТВАРАЊЕ
СТВАРАЊЕ
МАТЕРИЈАЛНИХ
МАТЕРИЈАЛНИХ
ДОБАРА
ДОБАРА
АЛИ
АЛИ
ПОДРАЗУМЕВА
ПОДРАЗУМЕВА
И
И
ПРОФЕСИОНАЛНЕ
ПРОФЕСИОНАЛНЕ
ДРУШТВЕНЕ
ДРУШТВЕНЕ
ДЕЛАТНОСТИ
ДЕЛАТНОСТИ
КОЈИМА
КОЈИМА
СЕ
СЕ
ЗАДОВОЉАВАЈУ
ЗАДОВОЉАВАЈУ
ПОТРЕБЕ
ПОТРЕБЕ
ДРУШТВА
ДРУШТВА
А
А
И
И
ОНОГА
ОНОГА
КО
КО
РАДИ
РАДИ
.
.
Социологија - 5 – Лукијана Радовановић
К
К
АРАКТЕРИСТИКЕ
АРАКТЕРИСТИКЕ
РАДА
РАДА
КАО
КАО
ПРОФЕСИЈЕ
ПРОФЕСИЈЕ
(
(
ЗАНИМАЊА
ЗАНИМАЊА
):
):
1.
1.
РАД
РАД
ИМА
ИМА
ПРИМАРНИ
ПРИМАРНИ
ЗНАЧАЈ
ЗНАЧАЈ
ЗА
ЗА
ОБЕЗБЕЂИВАЊЕ
ОБЕЗБЕЂИВАЊЕ
ЕГЗИСТЕНЦИЈЕ
ЕГЗИСТЕНЦИЈЕ
ЗА
ЗА
ОНОГА
ОНОГА
КО
КО
РАДИ
РАДИ
И
И
ЧЛАНОВЕ
ЧЛАНОВЕ
ПОРОДИЦЕ
ПОРОДИЦЕ
.
.
2.
2.
ПРОФЕСИОНАЛНИ
ПРОФЕСИОНАЛНИ
РАД
РАД
ЗАХТЕВА
ЗАХТЕВА
СТУЧНУ
СТУЧНУ
ПРИПРЕМУ
ПРИПРЕМУ
,
,
ИСКУСТВО
ИСКУСТВО
И
И
ЗАИНТЕРЕСОВАНОСТ
ЗАИНТЕРЕСОВАНОСТ
3.
3.
ПРОФЕСИОНАЛНИ
ПРОФЕСИОНАЛНИ
РАД
РАД
ОДНОСИ
ОДНОСИ
НАЈВЕЋИ
НАЈВЕЋИ
ДЕО
ДЕО
ВРЕМЕНА
ВРЕМЕНА
КОЈИМ
КОЈИМ
ПОЈЕДИНАЦ
ПОЈЕДИНАЦ
РАСПОЛАЖЕ
РАСПОЛАЖЕ
. Т
. Т
О
О
ЈЕ
ЈЕ
РАДНО
РАДНО
ВРЕМЕ
ВРЕМЕ
. И
. И
МАМО
МАМО
И
И
ИЗВАНРАДНО
ИЗВАНРАДНО
ВРЕМЕ
ВРЕМЕ
И
И
ТО
ТО
ЈЕ
ЈЕ
ВРМЕ
ВРМЕ
ЗА
ЗА
СПАВАЊЕ
СПАВАЊЕ
,
,
ЈЕЛО
ЈЕЛО
,
,
ПУТ
ПУТ
ДО
ДО
ПОСЛА
ПОСЛА
И
И
НАРАГ
НАРАГ
. И
. И
ИМАМО
ИМАМО
СЛОБОДНО
СЛОБОДНО
ВРЕМЕ
ВРЕМЕ
ЈЕ
ЈЕ
ВРЕМЕ
ВРЕМЕ
КОЈЕ
КОЈЕ
ПРОВОДИМО
ПРОВОДИМО
У
У
КОМУНИКАЦИЈИ
КОМУНИКАЦИЈИ
СА
СА
ДРУГИМ
ДРУГИМ
ЉУДИМА
ЉУДИМА
ИЛИ
ИЛИ
НА
НА
НАЧИН
НАЧИН
КОЈИ
КОЈИ
МИ
МИ
ЖЕЛИМО
ЖЕЛИМО
.
.
О
О
ЗНАЧАЈУ
ЗНАЧАЈУ
ПОДЕЛЕ
ПОДЕЛЕ
РАДА
РАДА
ГОВОРИЛИ
ГОВОРИЛИ
СУ
СУ
:
:
П
П
ЛАТОН
ЛАТОН
–
–
ОН
ОН
ЈЕ
ЈЕ
ТВРДИО
ТВРДИО
ДА
ДА
ЋЕ
ЋЕ
НАЈБОЉЕ
НАЈБОЉЕ
ФУНКЦИОНИСАТИ
ФУНКЦИОНИСАТИ
ОНА
ОНА
ДРЖАВА
ДРЖАВА
У
У
КОЈОЈ
КОЈОЈ
МУДРИ
МУДРИ
ВЛАДАЈУ
ВЛАДАЈУ
,
,
ХРАБРИ
ХРАБРИ
ЈЕ
ЈЕ
БРАНЕ
БРАНЕ
А
А
ВРЕДНИ
ВРЕДНИ
РАДЕ
РАДЕ
И
И
ПРОИЗВОДЕ
ПРОИЗВОДЕ
МАТЕРИЈАЛНА
МАТЕРИЈАЛНА
ДОБРА
ДОБРА
. Т
. Т
О
О
ЗНАЧИ
ЗНАЧИ
ДА
ДА
СВАКО
СВАКО
ТРЕБА
ТРЕБА
ДА
ДА
РАДИ
РАДИ
ОНО
ОНО
ШТО
ШТО
НАЈБОЉЕ
НАЈБОЉЕ
УМЕ
УМЕ
.
.
Е
Е
МИЛ
МИЛ
Д
Д
ИРКЕМ
ИРКЕМ
-
-
ЈЕ
ЈЕ
ГОВОРИО
ГОВОРИО
ДА
ДА
РАД
РАД
ПОВЕЋАВА
ПОВЕЋАВА
СТЕПЕН
СТЕПЕН
СОЛИДАРНОСТИ
СОЛИДАРНОСТИ
МЕЂУ
МЕЂУ
ЉУДИМА
ЉУДИМА
,
,
И
И
ПОВЕЋАВА
ПОВЕЋАВА
УПУЋЕНОСТ
УПУЋЕНОСТ
ЉУДИ
ЉУДИ
ЈЕДНИХ
ЈЕДНИХ
НА
НА
ДРУГЕ
ДРУГЕ
.
.
П
П
ОДЕЛА
ОДЕЛА
РАДА
РАДА
П
П
РИРОДНА
РИРОДНА
ПОДЕЛА
ПОДЕЛА
РАДА
РАДА
ЗАСНИВА
ЗАСНИВА
СЕ
СЕ
НА
НА
ПОЛУ
ПОЛУ
И
И
СТАРОСТИ
СТАРОСТИ
,
,
ОДНОСНО
ОДНОСНО
ТО
ТО
ЈЕ
ЈЕ
ПОДЕЛА
ПОДЕЛА
РАДА
РАДА
ИЗМЕЂУ
ИЗМЕЂУ
МУШКАРЦА
МУШКАРЦА
И
И
ЖЕНА
ЖЕНА
И
И
ПОДЕЛА
ПОДЕЛА
МЕЂУ
МЕЂУ
ГЕНЕРАЦИЈАМА
ГЕНЕРАЦИЈАМА
(
(
ДЕЦА
ДЕЦА
,
,
ОДРАСЛИ
ОДРАСЛИ
У
У
ПУНОЈ
ПУНОЈ
СНАЗИ
СНАЗИ
,
,
И
И
СТАРИ
СТАРИ
). О
). О
ВА
ВА
ПОДЕЛА
ПОДЕЛА
ПОСТОЈИ
ПОСТОЈИ
У
У
СВИМ
СВИМ
ДРУШТВИМА
ДРУШТВИМА
АЛИ
АЛИ
ЈЕ
ЈЕ
КАРАКТЕРИСТИЧНА
КАРАКТЕРИСТИЧНА
ЗА
ЗА
НЕРАЗВИЈЕНА
НЕРАЗВИЈЕНА
И
И
ТРАДИЦИОНАЛНА
ТРАДИЦИОНАЛНА
ДРУШТВА
ДРУШТВА
.
.
И
И
СТИЈСКА
СТИЈСКА
ПОДЕЛА
ПОДЕЛА
СЕ
СЕ
ДЕЛИ
ДЕЛИ
НА
НА
ТРИ
ТРИ
ДЕЛА
ДЕЛА
:
:
1.
1.
ПОЈАВА
ПОЈАВА
ЗЕМЉОРАДЊЕ
ЗЕМЉОРАДЊЕ
И
И
ИЗДВАЈАЊЕ
ИЗДВАЈАЊЕ
РАТАРСКИХ
РАТАРСКИХ
И
И
СТОЧАРСКИХ
СТОЧАРСКИХ
ПЛЕМЕНА
ПЛЕМЕНА
ОД
ОД
ВАРВАРА
ВАРВАРА
2.
2.
ИЗДВАЈАЊЕ
ИЗДВАЈАЊЕ
ЗЕМЉОРАДЊЕ
ЗЕМЉОРАДЊЕ
ОД
ОД
ПОЉОПРИВРЕДЕ
ПОЉОПРИВРЕДЕ
3.
3.
ПОЈАВА
ПОЈАВА
ТРГОВИНЕ
ТРГОВИНЕ
КОЈА
КОЈА
ТРЕБА
ТРЕБА
ДА
ДА
ПОВЕЖЕ
ПОВЕЖЕ
ПОЉОПРИВРЕДУ
ПОЉОПРИВРЕДУ
И
И
ЗАНАТСТВО
ЗАНАТСТВО
О
О
ПШТА
ПШТА
,
,
ПОСЕБНА
ПОСЕБНА
И
И
ПОЈЕДИНАЧНА
ПОЈЕДИНАЧНА
ПОДЕЛА
ПОДЕЛА
РАДА
РАДА
:
:
1.
1.
О
О
ПШТА
ПШТА
ПОДЕЛА
ПОДЕЛА
ЈЕ
ЈЕ
ПОДЕЛА
ПОДЕЛА
РАДА
РАДА
НА
НА
ВЕЛИКЕ
ВЕЛИКЕ
ПРИВРЕДНЕ
ПРИВРЕДНЕ
ОБЛАСТИ
ОБЛАСТИ
(
(
НПР
НПР
.
.
ТРГОВИНА
ТРГОВИНА
,
,
ИНУСТРИЈА
ИНУСТРИЈА
,
,
САОБРАЋАЈ
САОБРАЋАЈ
...)
...)
2.
2.
П
П
ОСЕБНА
ОСЕБНА
ПОДЕЛА
ПОДЕЛА
РАДА
РАДА
ЈЕ
ЈЕ
ПОДЕЛА
ПОДЕЛА
ВЕЛИКИХ
ВЕЛИКИХ
ПРИВРЕДНИХ
ПРИВРЕДНИХ
ОБЛАСТИ
ОБЛАСТИ
НА
НА
ЊИХОВЕ
ЊИХОВЕ
ВРСТЕ
ВРСТЕ
И
И
ПОДВРСТЕ
ПОДВРСТЕ
(
(
НПР
НПР
.
.
ПОДВРСТА
ПОДВРСТА
САОБРАЋАЈА
САОБРАЋАЈА
ЈЕ
ЈЕ
ДРУМСКИ
ДРУМСКИ
САОБРАЋАЈ
САОБРАЋАЈ
)
)
3.
3.
П
П
ОЈЕДИНАЧНА
ОЈЕДИНАЧНА
ПОДЕЛА
ПОДЕЛА
РАДА
РАДА
ЈЕ
ЈЕ
ПОДЕЛА
ПОДЕЛА
ПОСЛОВА
ПОСЛОВА
МЕЂУ
МЕЂУ
ПОЈЕДИНЦИМА
ПОЈЕДИНЦИМА
.
.
Т
Т
ЕХНИЧКА
ЕХНИЧКА
ПОДЕЛА
ПОДЕЛА
РАДА
РАДА
(
(
СПЕЦИЈАЛИЗАЦИЈА
СПЕЦИЈАЛИЗАЦИЈА
)
)
ЈЕ
ЈЕ
ПОВЕЗАНА
ПОВЕЗАНА
СА
СА
ПОЈЕДИНАЧНОМ
ПОЈЕДИНАЧНОМ
ПОДЕЛОМ
ПОДЕЛОМ
. Н
. Н
АСТАЛА
АСТАЛА
ЈЕ
ЈЕ
ПОЈАВОМ
ПОЈАВОМ
МАНУФАКТУРЕ
МАНУФАКТУРЕ
КРАЈЕМ
КРАЈЕМ
СРЕДЊЕГ
СРЕДЊЕГ
ВЕКА
ВЕКА
. Т
. Т
АДА
АДА
ЈЕ
ЈЕ
ПРОИЗБОДЊА
ПРОИЗБОДЊА
ЈЕДНОГ
ЈЕДНОГ
ПРОИЗВОДА
ПРОИЗВОДА
ПОДЕЉЕНА
ПОДЕЉЕНА
НА
НА
ВИШЕ
ВИШЕ
ПОЈЕДИНАЦА
ПОЈЕДИНАЦА
ОД
ОД
КОЈИХ
КОЈИХ
НИ
НИ
ЈЕДАН
ЈЕДАН
НЕ
НЕ
ПРОИЗВОДИ
ПРОИЗВОДИ
ЦЕО
ЦЕО
ПРОИЗВОД
ПРОИЗВОД
ВЕЋ
ВЕЋ
САМО
САМО
ЈЕДАН
ЈЕДАН
ЊЕГОВ
ЊЕГОВ
ДЕО
ДЕО
(
(
НПР
НПР
.
.
УКОЛИКО
УКОЛИКО
СЕ
СЕ
ПРОИЗВОДИ
ПРОИЗВОДИ
КАПУТ
КАПУТ
НИЈЕДАН
НИЈЕДАН
ПОЈЕДИНАЦ
ПОЈЕДИНАЦ
НЕЋЕ
НЕЋЕ
ПРОИЗВОДИТИ
ПРОИЗВОДИТИ
ЦЕО
ЦЕО
КАПУТ
КАПУТ
,
,
НЕГО
НЕГО
ЋЕ
ЋЕ
НЕКО
НЕКО
ПРОИЗВОДИТИ
ПРОИЗВОДИТИ
РУКАВ
РУКАВ
,
,
НЕКО
НЕКО
КРАГМУ
КРАГМУ
,
,
НЕКО
НЕКО
ШИТИ
ШИТИ
ДУГМАД
ДУГМАД
...)
...)
У
У
ФАБРУИЧКО
ФАБРУИЧКО
-
-
ИНДУСТРИЈСКОЈ
ИНДУСТРИЈСКОЈ
ПРОИЗВОДЊИ
ПРОИЗВОДЊИ
ОВАКАВ
ОВАКАВ
РАД
РАД
СЕ
СЕ
ОРГАНИЗУЈЕ
ОРГАНИЗУЈЕ
У
У
ОБЛИКУ
ОБЛИКУ
ПОКРЕТНЕ
ПОКРЕТНЕ
ТРАКЕ
ТРАКЕ
,
,
ОН
ОН
ПРЕТВАРА
ПРЕТВАРА
ЧОВЕКА
ЧОВЕКА
У
У
ОБИЧАН
ОБИЧАН
„
„
ДОДАТАК
ДОДАТАК
МАШИНИ
МАШИНИ
“,
“,
БРЗИНА
БРЗИНА
ТРАКЕ
ТРАКЕ
Социологија - 7 – Лукијана Радовановић
П
П
РИАТНИ
РИАТНИ
ВЛАСНИК
ВЛАСНИК
ВИШЕ
ВИШЕ
БРИНЕ
БРИНЕ
ЗА
ЗА
СВОЈЕ
СВОЈЕ
ВЛАСНИШТВО
ВЛАСНИШТВО
И
И
ТЕЖИ
ТЕЖИ
ДА
ДА
ГА
ГА
САЧУВА
САЧУВА
И
И
УВЕЋА
УВЕЋА
.
.
З
З
АТО
АТО
СЕ
СЕ
У
У
ОКВИРУ
ОКВИРУ
ПРИВАТНОГ
ПРИВАТНОГ
ВЛАСНИШТВА
ВЛАСНИШТВА
РАЗВИЈА
РАЗВИЈА
ЕФИКАСНА
ЕФИКАСНА
УПРАВЉАЧКА
УПРАВЉАЧКА
ОРГАНИЗАЦИЈА
ОРГАНИЗАЦИЈА
–
–
МЕНАЏМЕНТ
МЕНАЏМЕНТ
.
.
П
П
ОСЛОДАВЦИ
ОСЛОДАВЦИ
СУВЕРЕНО
СУВЕРЕНО
ОДРЕЂУЈУ
ОДРЕЂУЈУ
ЦИЉЕВЕ
ЦИЉЕВЕ
ПОСЛОВАЊА
ПОСЛОВАЊА
,
,
А
А
УНАМЉЕНУ
УНАМЉЕНУ
И
И
ДОБРО
ДОБРО
ПЛАЋЕНИ
ПЛАЋЕНИ
МЕНАЏЕРИ
МЕНАЏЕРИ
,
,
КОМПЕТЕНТНО
КОМПЕТЕНТНО
И
И
ОДГОВОРНО
ОДГОВОРНО
,
,
ПРЕДЛАЖУ
ПРЕДЛАЖУ
НАЈЕФИКАСНИЈА
НАЈЕФИКАСНИЈА
СРЕДСТВА
СРЕДСТВА
И
И
НАЧИНЕ
НАЧИНЕ
ЗА
ЗА
ОСТВАРИВАЊЕ
ОСТВАРИВАЊЕ
ПОСТАВЉЕНИХ
ПОСТАВЉЕНИХ
ЦИЉЕБА
ЦИЉЕБА
.
.
Р
Р
ЕЧ
ЕЧ
МЕНАЏМЕНТ
МЕНАЏМЕНТ
ПОТИЧЕ
ПОТИЧЕ
ОД
ОД
ЕНГЛЕСКЕ
ЕНГЛЕСКЕ
РЕЧИ
РЕЧИ
MANAGE
MANAGE
(„
(„
МЕНИЏ
МЕНИЏ
“)
“)
КОЈОМ
КОЈОМ
СЕ
СЕ
ОЗНАЧАВА
ОЗНАЧАВА
„
„
УСПЕШНО
УСПЕШНО
РАСПОЛАГАЊЕ
РАСПОЛАГАЊЕ
ОГРАНИЧЕНИМ
ОГРАНИЧЕНИМ
РЕСУРСИМА
РЕСУРСИМА
ИЛИ
ИЛИ
СРЕДСТВИМА
СРЕДСТВИМА
“. Е
“. Е
НГЛЕСКА
НГЛЕСКА
РЕЧ
РЕЧ
MANAGE
MANAGE
ПОТИЧЕ
ПОТИЧЕ
ОД
ОД
ЛАТИНСКЕ
ЛАТИНСКЕ
РЕЧИ
РЕЧИ
MANUS
MANUS
(
(
РУКА
РУКА
),
),
ШТО
ШТО
ЈЕ
ЈЕ
ПОВЕЗАНО
ПОВЕЗАНО
СА
СА
РУКОВОЂЕЊЕМ
РУКОВОЂЕЊЕМ
.
.
М
М
ЕНАЏМЕНТ
ЕНАЏМЕНТ
,
,
ДАКЛЕ
ДАКЛЕ
,
,
ОЗНАЧАВА
ОЗНАЧАВА
ВЕШТИНУ
ВЕШТИНУ
УПРАВЉАЊА
УПРАВЉАЊА
ИЛИ
ИЛИ
РУКОВОЂЕЊА
РУКОВОЂЕЊА
КОЈА
КОЈА
СЕ
СЕ
ОГЛЕДА
ОГЛЕДА
У
У
КОМБИНОВАЊУ
КОМБИНОВАЊУ
ЧИНИЛАЦА
ЧИНИЛАЦА
ПРОИЗВОДЊЕ
ПРОИЗВОДЊЕ
,
,
КОЈЕ
КОЈЕ
ОБЕЗБЕЂЈЕ
ОБЕЗБЕЂЈЕ
ЕФИКАСНО
ЕФИКАСНО
ОСТВАРИВАЊЕ
ОСТВАРИВАЊЕ
ПОСТАВЉЕНИХ
ПОСТАВЉЕНИХ
ЦИЉЕВА
ЦИЉЕВА
,
,
ШТО
ШТО
СЕ
СЕ
ОБИЧНО
ОБИЧНО
СВОДИ
СВОДИ
НА
НА
„
„
ЗАВРШАВАЊЕ
ЗАВРШАВАЊЕ
КОРИСНИХ
КОРИСНИХ
ПОСЛОВА
ПОСЛОВА
“.
“.
Р
Р
АЗЛИКА
АЗЛИКА
МЕ
МЕ
Н
Н
АЏРА
АЏРА
И
И
ЛИДЕРА
ЛИДЕРА
. М
. М
ЕНАЏЕРИ
ЕНАЏЕРИ
„
„
ЗНАЈУ
ЗНАЈУ
КАКО
КАКО
“,
“,
А
А
ЛИДЕРИ
ЛИДЕРИ
„
„
ЗНАЈУ
ЗНАЈУ
ЗАШТО
ЗАШТО
“
“
НЕШТО
НЕШТО
ТРЕБА
ТРЕБА
ЧИНИТИ
ЧИНИТИ
. Д
. Д
ОБРИ
ОБРИ
МЕНАЏЕРИ
МЕНАЏЕРИ
НАЛАЗЕ
НАЛАЗЕ
НАЈЕФИКАСНИЈА
НАЈЕФИКАСНИЈА
СРЕДСТВА
СРЕДСТВА
,
,
А
А
ДОБРИ
ДОБРИ
ЛИДЕРИ
ЛИДЕРИ
ПРЕДЛАЖУ
ПРЕДЛАЖУ
НАЈРЕАЛНИЈЕ
НАЈРЕАЛНИЈЕ
ЦИЉЕВЕ
ЦИЉЕВЕ
. Л
. Л
ИДЕР
ИДЕР
УОЧАВА
УОЧАВА
И
И
ДЕФИНИШЕ
ДЕФИНИШЕ
ПРОБЛЕМ
ПРОБЛЕМ
,
,
А
А
МЕНАЏЕР
МЕНАЏЕР
ГА
ГА
РЕШАВА
РЕШАВА
–
–
И
И
ЗАТО
ЗАТО
СЕ
СЕ
ОНИ
ОНИ
ДОПУЊУЈУ
ДОПУЊУЈУ
.
.
Д
Д
ОБАР
ОБАР
ЛИДЕР
ЛИДЕР
ТРЕБА
ТРЕБА
ДА
ДА
ИМА
ИМА
И
И
НЕКЕ
НЕКЕ
МЕНАЏЕРСКЕ
МЕНАЏЕРСКЕ
СПОСОБНОСТИ
СПОСОБНОСТИ
,
,
КАО
КАО
ШТО
ШТО
И
И
ДОБАР
ДОБАР
МЕНАЏЕР
МЕНАЏЕР
ТРЕБА
ТРЕБА
ДА
ДА
ИМА
ИМА
НЕКЕ
НЕКЕ
ЛИДЕРСКЕ
ЛИДЕРСКЕ
СПОСОБНОСТИ
СПОСОБНОСТИ
.
.
Д
Д
РУШТВЕНА
РУШТВЕНА
РЕПРОДУКЦИЈА
РЕПРОДУКЦИЈА
Д
Д
РУШТВЕНА
РУШТВЕНА
ПРОИЗВОДЊА
ПРОИЗВОДЊА
–
–
ПОНОВНА
ПОНОВНА
ПРОИЗВОДЊА
ПРОИЗВОДЊА
ИЛИ
ИЛИ
ОБНАВЉАЊЕ
ОБНАВЉАЊЕ
ПРОИЗВОДЊЕ
ПРОИЗВОДЊЕ
.
.
Р
Р
АЗЛИКУЈЕМО
АЗЛИКУЈЕМО
ДВЕ
ДВЕ
ВРСТЕ
ВРСТЕ
РЕПРОДУКЦИЈЕ
РЕПРОДУКЦИЈЕ
:
:
1.
1.
ПРОСТА
ПРОСТА
–
–
ОБНАВЉАЊЕ
ОБНАВЉАЊЕ
ПРОИЗВОДЊЕ
ПРОИЗВОДЊЕ
У
У
ИСТОМ
ИСТОМ
ОБИМУ
ОБИМУ
2.
2.
ПРОШИРЕНА
ПРОШИРЕНА
–
–
ОБНАВЉАЊЕ
ОБНАВЉАЊЕ
ПРОИЗВОДЊЕУ
ПРОИЗВОДЊЕУ
ШИРЕМ
ШИРЕМ
ОБИМУ
ОБИМУ
Ф
Ф
АЗЕ
АЗЕ
РЕПРОДУКЦИЈЕ
РЕПРОДУКЦИЈЕ
:
:
1.
1.
ПРОИЗВОДЊА
ПРОИЗВОДЊА
–
–
ИМА
ИМА
РЕЛАТИВНО
РЕЛАТИВНО
НАЈВЕЋИ
НАЈВЕЋИ
ЗНАЧАЈ
ЗНАЧАЈ
ЈЕР
ЈЕР
ОНА
ОНА
ОДРЕЂУЈЕ
ОДРЕЂУЈЕ
ОСТАЛЕ
ОСТАЛЕ
ФАЗЕ
ФАЗЕ
2.
2.
РАСПОДЕЛА
РАСПОДЕЛА
3.
3.
РАЗМЕНА
РАЗМЕНА
4.
4.
ПОТРОШЊА
ПОТРОШЊА
О
О
ВЕ
ВЕ
ЧЕТИРИ
ЧЕТИРИ
ФАЗЕ
ФАЗЕ
ПОСМАТРАМО
ПОСМАТРАМО
КАО
КАО
КАРИКЕ
КАРИКЕ
У
У
ЛАНЦУ
ЛАНЦУ
ЈЕР
ЈЕР
НЕ
НЕ
МОГУ
МОГУ
ЈЕДНА
ЈЕДНА
БЕЗ
БЕЗ
ДРУГЕ
ДРУГЕ
. Д
. Д
А
А
НЕМА
НЕМА
ПРОИЗВОДЊЕ
ПРОИЗВОДЊЕ
НЕ
НЕ
БИ
БИ
ИМАЛИ
ИМАЛИ
НИ
НИ
ПРОИЗВОДА
ПРОИЗВОДА
А
А
НИ
НИ
ОСТАЛЕ
ОСТАЛЕ
ТРИ
ТРИ
ФАЗЕ
ФАЗЕ
.
.
Д
Д
ВА
ВА
ОБЛИКА
ОБЛИКА
ДРУШТВЕНЕ
ДРУШТВЕНЕ
РЕПРОДУКЦИЈЕ
РЕПРОДУКЦИЈЕ
:
:
I.
I.
НАТУРАЛНИ
НАТУРАЛНИ
–
–
КАРАКТЕРИСТИЧАН
КАРАКТЕРИСТИЧАН
ЗА
ЗА
НЕРАЗВИЈЕНА
НЕРАЗВИЈЕНА
ДРУШТВА
ДРУШТВА
;
;
ЦИЉ
ЦИЉ
МУ
МУ
ЈЕ
ЈЕ
ЗАДОВОЉАВАЊЕ
ЗАДОВОЉАВАЊЕ
ОСНОВНИХ
ОСНОВНИХ
ДРУШТВЕНИХ
ДРУШТВЕНИХ
ПОТРЕБА
ПОТРЕБА
. Т
. Т
У
У
ЈЕ
ЈЕ
:
:
1.
1.
ПРОИЗВОДЊА
ПРОИЗВОДЊА
ЈЕ
ЈЕ
ОСКУДНА
ОСКУДНА
2.
2.
ПОТРОШЊА
ПОТРОШЊА
ЈЕ
ЈЕ
ОСКУДНА
ОСКУДНА
3.
3.
РАЗМЕЊУЈЕ
РАЗМЕЊУЈЕ
СЕ
СЕ
САМО
САМО
СЛУЧАЈНО
СЛУЧАЈНО
НЕ
НЕ
ПОТРОШЕНИ
ПОТРОШЕНИ
ВИШАК
ВИШАК
ПРОИЗВОДА
ПРОИЗВОДА
II.
II.
РОБНИ
РОБНИ
ОБЛИК
ОБЛИК
–
–
ЦИЉ
ЦИЉ
МУ
МУ
ЈЕ
ЈЕ
ПРОИЗВОДЊА
ПРОИЗВОДЊА
РОБЕ
РОБЕ
;
;
