UNIVERZITET SINERGIJA
FAKULTET ZA BJEZBEDNOST I ZASTITU
BANJA LUKA
SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA:
SOCIOLOGIJA
TEMA: SOCIOLOGIJA RADA SA OSVRTOM NA RADNU SREDINU
Profesor: Student:
Prof. Dr Zoran Arsović Slobodan Tanasić, 1309/11
Banja Luka, maj 2012. godine.
Sociologija Seminarski rad Slobodan Tanasić 1309/11
2
Sadržaj
Uvod............................................................................................................................................3
1. Rad.......................................................................................................................................... 4
2. Pojam ljudskog rada................................................................................................................5
3. Rad i priroda .......................................................................................................................... 6
4. Elementi procesa rad...............................................................................................................7
5. Podjela rada.............................................................................................................................7
5.1. Društvena i tehnička podjela rad......................................................................................8
6. Vrste rada................................................................................................................................ 9
7. Pojam i značaj radne motivacije9
7.1. Teorija hijerarhije potreba i
motiva................................................................................108.
Otuđivanje.............................................................................................................................119.
Stres na radu i radna sposobnost...........................................................................................12
10. Štrajk................................................................................................................................... 12
Zaključak.
13Literatura...................................................................................................................................
14
Sociologija Seminarski rad Slobodan Tanasić 1309/11
4
1. Rad
"Pauk obavlja radnje koje podsećaju na radnje Tkalca, i pčela posramljuje mnoge
arhitekte konstrukcijom sopstvenih saća. Ali što razlikuje najgoreg arhitekta od najbolje pčele
je ovo arhitekta gradi svoje delo u umu prije nego što ga podigne u zbilji. "- Karl Mark,
Kapital, 1. poglavlje.
Karl Mark možda nije bio sociolog po profesiji, ali njegov lik je bio toliko velik da je
postavio temelje i sociologije rada. Pojam 'rad' je bio štabni dio Markova dela. Mark je tvrdio
da je u ljudskoj prirodi mijenjati prirodu i ovaj proces transformacije prirode naziva 'radom', a
mogućnost za obavljanja rada naziva 'snagom rada'. Za Marka, ovo je prirodna mogućnost za
obavljanje fizičke aktivnosti, ali je intimno vezana uz ljudski um i maštu.
Vek i po kasnije pokazalo se da je Mark u mnogo čemu bio u krivom, ali dobre (bolje)
definicije rada još uvijek nema.
"Rad je kreacija materijalnih dobara i usluga, koja mogu biti direktno konzumirana od
strane radnika ili od strane nekoga drugoga. "
Ovo je formalna definicija iz enciklopedije. Nažalost ni izbliza ne pokriva sve što pod 'rad'
spada. Prepuštam čitaocu da se sam prisjeti bar nekih situacija u kojima je radio, a koje ne
zadovoljavaju gornju definiciju. Ljudi rade otkad postoje - ali rad kao koncept je nov pojam.
"Rad je dobro poznat eksperimentalno, ali slabo shvaćen konceptualno"
3
U predindustrijskim društvima radom su se smatrale samo definitivne akcije: rad
poljoprivrednika, rad prodavca, rad preduzetnika i sl. Na taj način na rad je gledao i otac
ekonomije, Adam Smith u svom djelu "Bogastvo nacija"
4
.
Stotinu godina kasnije debate oko rada i njegove definicije narasle su do te mere da je
nemački ekonomista Vilhelm Heinrich Riehl 1862. godine tvrdio da je riječ o "predefiniranoj
riječi koja nosi toliko značenja da više naprosto nema značenja ".
Uprkos svim problemima, s prolaskom vremena, došlo se do zajedničkog dogovora u kome
rad predstavljaju sve one aktivnosti koje se obavljaju na tržištu. Značenje koncepta postalo je
samo-očito i istraživanja rada su se povukla iz teoretskih voda, a kompleksnost koncepta se
svela na jednostavnu formulu:
rad = plaćeni rad
Tu treba biti pažljiv. Većina obavljenog rada u našim životima nije plaćena. Ali iz konteksta
sociologije i ekonomije upravo je plaćeni rad onaj na koji mislimo dok ga spominjemo
3
Cummings i Srivastva, 1997
4
An Inquiry into the Nature and Causes of the Wealth of Nations, 1776
