СОЦИОЛОГИЈ
А СЕЛА
(
)
скрипте
ПИТАЊА
1.
?
НАСТАНАК И РАЗВОЈ СОЦИОЛОГИЈЕ СЕЛА
2.
ПРЕДМЕТ СОЦИОЛОГИЈЕ СЕЛА И ЊЕН ОДНОС СА ДРУГИМ
НАУКАМА
?
3.
ОСНОВНЕ
КАТЕГОРИЈЕ И ТЕОРИЈСКЕ ВИЗИЈЕ У СОЦИОЛОГИЈИ
?
СЕЛА
4.
МОНОГРАФСКИ ПРИСТУП
?
5.
ТИПОЛОШКИ ПРИСТУП
?
6.
АНАЛИТИЧКИ ПРИСТУП
?
7.
САВРЕМЕНО СТАЊЕ И ПРОБЛЕМИ У СОЦИОЛОГИЈИ СЕЛА
?
8.
ВУК КАРАЏИЋ
?
9.
СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ
?
10.
СТОЈАН НОВАКОВИЋ
?
11.
ВАЛТАЗАР БОГИШИЋ
?
12.
ЈОВАН ЦВИЈИЋ
?
13.
ВЕСЕЛИН ЧАЈКАНОВИЋ
?
14.
МИХАЈЛО АВРАМОВИЋ
?
15.
ДРАГОЉУБ ЈОВАНОВИЋ
?
16.
СРЕТЕН ВУКОСАВЉЕВИЋ
?
17.
САВРЕМЕНО СТАЊЕ И ПРОБЛЕМИ У НАШОЈ СОЦИОЛОГИЈИ
СЕЛА
?
18.
ГЛОБАЛНИ РАЗВОЈНИ ПРОЦЕСИ КАО ЧИНИОЦИ ПРОМЕНА АГРАРНЕ И РУРАЛНЕ
ДРУШТВЕНЕ СТРУКТУРЕ
?
19.
ПОЈАМ
И
ЕЛЕМЕНТИ
АГРАРНЕ
И
РУРАЛНЕ
ДРУШТВЕНЕ
СТРУКТУРЕ
?
20.
ЕКОЛОШКИ ПРОБЛЕМИ ТРАДИЦИОНАЛНОГ СЕЛА
?
21.
:
ЕКОЛОШКИ
ПРОБЛЕМИ
МОДЕРНЕ
ПОЉОПРИВРЕДЕ
ПАРАДИГМА
''
ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА
''?
22.
НАЧЕЛА ТРАДИЦИОНАЛНЕ СЕЉАЧКЕ ЕКОНОМИЈЕ
?
23.
ТРАДИЦИОНАЛНИ СЕЉАЧКИ РАДОВИ
?
24.
ОД ПРОСТИХ СЕЉАЧКИХ ОРУЂА ДО МОДЕРНИХ ПОЉОПРИВРЕДНИХ МАШИНА И НАУЧНО
ЗАСНОВАНЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ
?
25.
ОСВРТ НА ИСТОРИЈУ АГРАРНИХ ОДНОСА КОД ЕВРОПСКИХ
НАРОДА
?
26.
СТАРИ АГРАРНИ ОДНОСИ У ЈУЖНОСЛОВЕНСКИМ ЗЕМЉАМА
?
2
•
СОЦИОЛОГИЈА СЕЛА
•
01.
НАСТАНАК И РАЗВОЈ СОЦИОЛОГИЈЕ СЕЛА
•
Неко подручије стварности обично доспева у средиште мисаоне
рефлексије и научног разматрања онда када се у њему појаве процеси који до
тада нису постојали и када се јави тежња људи да схвате, објасне и овладају
тим процесима.
•
Социологија села тако настаје крајем 19. и почетком 20. века када се
сусрећу село и сељачко друштво захваћено модернизацијом са социологијом као
глобалном теоријом таквих промена.
•
Тада се јавља потреба а постоји и могућност да се читав низ проблема
наглог преображаја сељачког друштва објасни у светлу социологије.
•
ФРАНЦУСК
А:
Социологија се прво конституише и афирмише. Као земља са
јаком аграрном компонентом има богату традицију научног истраживања села,
сељаштва и пољопривреде.
o
Ту је доминантно
Физиократско учење
економске мисли које
пољопривреду издиже
изнад свих других привредних грана а
сељаке
сматра основном класом друштва
. Сматрали су да се чисти приноси
постижу само у пољопривреди. Најутицајнији је био
Жак Тирго
који
формулише
ЗАКОН ОПАДАЈУЋИХ ПРИНОСА
.
o
Иако је касније превазиђено направило је простора за социологију
села.
o
Фредерик Ле Плеј
спроводио је истраживања типова сеоских
породица и тиме је основао руралну социологију. Затим
Емил Диркем
са
својим разликовањем друштава механичке и органске солидарности,
колективне свести, поделе рада разликује традиционална сељачка и модерна
грађанска друштва и пружа руралној социологији класичну подлогу.
•
САД:
Прагматична клима и потреба за посебним социологијама због лакше
применљивости.
o
Чикашка школа и проучавање града али самим тим и потреба за
однос према селу.
o
Књига Виљема Томаса и Флоријана Знаниецког –
Пољски сељак у
европи
. Прва емпиријска студија сељаштва о променама пољака на тлу
америке што је дало фундаментални значај за социологију села. Фармерско
организовање и увођење социологије села у пољопривредне школе ради
модернизације села.
4
•
ЕНГЛЕСКА:
o
Адам Смит
– побијао основне поставке физиократа о пољопривреди
као јединој производној грани, истицао значај економске поделе рада, ренте
и релативизовао дејство природних фактора.
o
Роберт Малтус
– изазива шок да пољопривреда не може да
исхрани све већи број људи на земљи. Изазива Аграрни песимизам
•
НЕМАЧКА:
Рурална социологија се ослања на традицију
Аграризма
–
идеологије о прворазредном значају села, сељаштва и пољопривреде и
исторјско-феноменолошке школе
– тежи удаљавању од позитивизма ка
историјском разумевању и не свођењу на специфичности што одговара селу јер
је другачије од града, специфичније, тражи више разумевању, нису општа.
o
Фердинанд Тенис –
поставља поделу на Заједницу и Друштво.
o
Макс Вебер –
проучавао типове друштвеног делања, друштвено-
културне механизме, последице модернизације традиционалних друштава.
•
РУСИЈА
:
Посебна због идеолошке превласти бољшевика над народњацима
а расправе се гасе 1929 и Стаљиновим усиљеним индустријализмом и
колективизацијом села.
•
Социологија села увек је пратила као допуна проблеме у другим
дисциплинама тако да је њен настанак тесно везан са њеним односом са другим
наукама.
02.
ПРЕДМЕТ СОЦИОЛОГИЈЕ СЕЛА И ЊЕН ОДНОС СА ДРУГИМ
НАУКАМА
•
Научне дисциплине се обично разликују по свом предмету, методу и
сазнајним циљевима. Ипак, реч је о посебној социологији чије су везе са општом
социологијом непосредне па је разграничење условно.
•
Ако се крене од тога да је
социологија општа, теоријска и
фундаментална наука о друштву као целини друштвених појава
онда се
посебне социологије баве једним делом те целине.
•
Предмет социологије села јесте село као друштвено-просторна
скупина, као људско насеље и локална друштвена заједница – са својим
особеним начиномдруштвеног живота, са специфичном социјалном
структуром и одговарајућим развојем.
•
Разлика је у обиму а не врсти друштвених појава између опште и
посебних социологија. Спаја их приступ и циљ.
•
Општа социологија се бави
глобалним друштвом
(структуром,
променама и развојем), социологија села се бави само једним његовим делом -
традиционалним сељачким друштвом
.
•
Социологија села као и свака друга тежи теоријском и целовитом
објашњењу свога предмета али за разлику од опште специјалне социологије
долазе до практично применљивих решења.
•
Везана је са:
социологијом породице
јер ова не може да проучи
породицу без традиционалне сељачке породице,
социологијом рада
која
проучава рад као и село што проучава сељачки рад, ту је и
социологија
политике и културе
.
•
Тесно повезана са
социологијом града
са којом дели и предмет тј
проучавање типова људских насеља. Везана са
историјом
јер село представља
прошлост у садашњости.
•
Са
социјалном антропологијом
(која је корективна компонента
редукционизма) и
етнологијом
. Веза са
социологијом пољопривреде
која је
била снажан подстицај настанку социологије села.
•
Сазнања социологије села битно је за сваку аграрну политику.
5
o
По
обиму
, могу бити
мале и велике
.
o
По
броју
типова су
биполарне дихотомије
или
сложене
вишестепене класификације
.
o
По
временској
димензији су
континуалне
(историјске) типологије
добре за динамичку анализу друштва и
дисконтинуалне
(структуралне)
типологије добре за попречни пресек друштвене структуре.
•
Сва три типолоша приступа се подједнако користе преи приступању
проблему али из његове природе или теоријско методолошке организације
научника преовлађује нека од њух.
•
Седамдесетих година у Југославији покренута је идеја о остваривању
пројекта о типологији руралних насеља али никада није завршена.
•
Почетак типологија је у Тенисовом разликовању
заједнице и друштва
.
•
У социологији села најпрецизнију дихотомију су приказали Ларсон и
Роџерс:
o
Традиционалну друштвену
организацију карактеришу:
неразвијена технологија, низак ниво образовања, друштвени односи на нивоу
локалне заједнице, примарни односи међу појединцима, мањак економске
рационалности, затвореност према модернизацији.
o
Модерну друштвену организацију
одређују супротности:
развијена технологија и подела рада, висок степен образовања,
космополитска орјентација, секундарни односи уз разбијање сродничких
веза, економска рационалност, лако преузимање нових улога.
•
Дихотомије се динамички отварају увођењем трећег прелазног типа.
•
Талкот Парсонс разликује:
o
Првобитно примитивно друштво
– засновано на породичним
односима, неиздиференцирано, локализам и ниво свести у коме доминира
мит, магија и религија.
o
Интермедијално друштво
– постојање писмености, постоји
архајско и историјско.
o
Модерно друштво
– модерно право, универзалне норме и
формална процедура.
•
На крају се стиже до рурал-урбан континуума где између села и града
не постоје јасне границе него континуирана ступњевитост.
•
Сорокин и Зимерман распоређују насеље по једној линији али и такве
идеје су спорне јер се на почетку налази типично село а на крају типичан град
што доводи до закључка да је село прошлост града што је спорно.
06.
АНАЛИТИЧКИ ПРИСТУП
•
Аналитички приступ је усмерен на објашњење тј. на искуствено
проверавање теоријских хипотеза и тумачење узрочних веза унутар једног типа
друштвених појава.
•
Аналитичким приступом се улази у унутрашњу природу
детерминистичких односа унутар и између села и града, традиционалног и
модерног друштва.
•
Наизменичном употребом и комплементарним коришћењем
монографских, типолошких и аналитичких метода који су у основи комплексни
сазнајни поступци социологија се приближава прецизнијем дефинисању и
теоријској артикулацији својих основних онтолошких и гносеолошких категорија
– села, сељаштва и сељачког друштвеног живота.
07.
САВРЕМЕНО СТАЊЕ И ПРОБЛЕМИ У СОЦИОЛОГИЈИ СЕЛА
•
Приказивање стања, проблема и приступа у социологији села мора имати у
виду разлике између земаља које су раније захваћене индустријализацијом,
урбанизацијом и модернизацијом традицијалног сељачког друштва и оних код
којих се ти процеси управо одвијају.
7
