UVOD
(zašto izučavamo sociologiju, sociološka mašta, uslovi nastanka, pojam i
metode sociologije)
1)
ZAŠTO IZUČAVAMO SOCIOLOGIJU?
Sociologija kao opšta i osnovna nauka u društvu nastala je u XIX veku
(1839.
godine). Sociologije je zasnovao je francuski filozof, matematičar i
sociolog Ogist Kont.
Zašto izučavamo sociologiju? Zar nam nije poznato društvo u kome
živimo? Obično posedujemo sledeći model odnosa prema društvu: sl. 1
Zadatak sociologije kao naučne discipline, između ostalog, sastoji se
preorjentaciji te predstave u sledeću: sl. 2 Individidua nije odvojena
nevidljivim zidom od društva, individue su upućene jedne na druge, u
mrežama različitih ravnoteža moći. Tim ljudima u mrežama pripadamo mi
sami.
Z
adatak sociologije sastoji se u prevladavanju rascepljenosti između
naših egocentričnih fantazija i naučnog pogleda na svet. Fantazije, interesi,
želje određuju našu sliku o društvu. Tako i danas vladajuće elite ili pripadnici
vladajućih nacija, vide sebe u centru sveta, izazivajući i povećavajući konflikte,
teško dopirući do samoosvešćenja.
2) SOCIOLOŠKA MAŠTA
Sociolog je onaj, smatra Entoni Gidens, ko je u stanju da se oslobodi
neposrednog uticaja najužih okolnosti i da posmatra stvari u jednom širem
društvenom kontekstu. Bavljenje sociologijom zavisi od onoga čemu je Rajt
Mils da čuveni naziv sociološka imaginacija.
Šta je to sociološka imaginacija? To je sposobnost da se „udaljimo od
uobičajenih postupaka u našem svakodnevnom životu kako bismo ih sagledali
iz jednog novog ugla. Uzmimo, na primer, čin ispijanja kafe. Svi mi u toku
svoga života nebrojeno puta ispijamo svoju šoljicu kafe. Šta to znači iz
sociološkog aspekta? Šta je sve čin ispijanja šoljice kafe?
Simbolička vrednost. Kafa nije samo osvežavajući napitak, kao deo naših
svakodnevnih aktivnosti. Često je sam ritual daleko važniji od samog ispijanja
kafe, i za mnoge čini centralan čin u započinjanju novog dana, reč je o
društvenog ritualu. Kada dvoje ljudi ispijaju kafu, verovatno im je važnije da
budu zajedno nego da piju kafu. Kafa i jelo predstavljaju oblike društvenog
opštenja.
Kafa je droga, stimulativna supstancija koja deluje na naš mozak. Mnogi
ljudi piju kafu radi „dodatnog buđenja, posao do kasno u noć, celodnevno
učenje i sl., bolje se podnose uz kafu. Kafa je, kao i alkohol, društveno
prihvatljiva droga. Međutim, postoje društva koje dozvoljavaju upotrebu na
primer opijuma, a mrko gledaju na kafu i zabranjuju alkohol. Sociologe
interesuje zašto je to tako.
Pojedinac koji pije kafu deo je složenog skupa društvenih i ekonomskih
odnosa koji su zahvatili čitav svet. Kafa je proizvod koji povezuju ljude iz
najsiromašnijih i najbogatih zemalja sveta. Da li biste prestali da pijete kafu
kada biste znali da je u njenu cenu uključen dečiji rad. Kafa je pored nafte,
jedna od najdragocenijih roba u međunarodnoj trgovini. Kafa je deo globalnih
transakcija. Ispijanje kafe pretpostavlja postojanje čitavog jednog procesa
ranijeg drutšvenog i ekonomskog razvoja.
Zajedno sa drugim danas uobičajenim artiklima u ishrani, kafa je počela
masovno da se upotrebljava poslednjih godina 19. veka. Kafa potiče sa
Srednjeg istoka, a njena masovna potrošnja počinje sa periodom osvajačkih
pohoda zapadnih država pre jednog i po veka. Kafa potiče iz kolonizovanih
oblasti, Južna Amerika, Afrika, i ona je deo nasleđa kolonijalizma. Na kraju,
kafa je proizvod koji je u središtu savremenih rasprava o globalizhaciji,
međunarodnoj trgovini, ljudskim pravima i uništavanju čovekove okoline.
Kafa postaje pitanje izbora životnog stila. Da li ćemo kupiti kafu bez kofeina,
prirodnog porekla, koja je plod „poštene trgovine“, koja će biti
skuplja jer
plaćamo punu cenu malim proizvođačima iz zemalja u razvoju, kupovati samo
onu kafu čiji proizvođač garantuje visok stepen ljudskih prava i zaštitu
čovekove okoline, ili ćemo se založiti za celovitu promenu okolnosti u kojima
je kafa rezultat dominacije i masivne eksploatacije.
Literatura 1 Norbert Elias, Što je sociologija, prev. S. Horvat, Zagreb
2007, str. 8
-
9 2 Entoni Gidens, Sociologija, str. 2
-4.
3)
USLOVI NASTANKA SOCIOLOGIJE
U XIX veku sazrela je ideja da su svi ljudi slobodni kao i da su svi ljudi
pred zakonom jednaki (osim što određeni imaju privilegije). Za sam nastanak
sociologije, vezujemo ličnost Ogista Konta SOCIJALNA FIZIKA je prvi naziv za
sociologiju, koji je dao Ogist Kont, zato što se trudio da osmisli sociologiju
prema prirodnim naukama. Onog trenutka kada ljudi počnu da proučavaju
ljude u njihovoj povezanosti, tada nastaje nauka u društvu. Sociologija ima
svoje metode i predmet. Društvo je načinilo potrebu za sociologijom, a ne sam
Kont. Sledeći momenti su presudno uticali a nastanak sociologije: 1)
korisnike, a socijalne službe dužne su da ih zaštite. Da li je to problem koji se
tiče samo zajednice (porodica i rođaci) ili pripada društvu (svima nama). Erik
Hobsbaum tvrdi da globalizacija pretvara čitavu planetu u udaljenu vrstu
Gesellschafta, tako da politike kolektivnog identiteta zahtevaju fiktivno
prepravljanje kvaliteta Gemeinschafta veštačkim preoblikovanjem grupnih
veza i identiteta. Jednostavno rečeno, kada društvo zakaže, obraćamo se
zajednici ili fantaziji o zajednici. Dakle, fantazija je u korenu zajednice.
Izmišljaju se nove karakteristike i bliži identiteti
(na primer, narodne nošnje i
narodna muzika, navodna tradicionalna nastala je u dvadesetom veku).
https://www.youtube.com/watch?v=2AzpHvLWFUM&t=23s
Narodni ples sirtaki je izmišljen u filmu "Grk Zorba"
Poznat je primer mafije, odnosno naše fantazije o mafiji. To je rođačko
-
zemljačka zajednica koja postoji mimo društva, a opet, pripadnici društva, kao
više instance, pokazuju zavist prema njoj i divljenje prema “dobrim starim
vremenima”
–
dok glavni krivac, uznapredovali kapitalizam, ostaje sakriven.
(Fredrik Džejmson)
Čovek se odvaja od više razvijenih životinja po tome što mora
prerađivati sirovine i sam proizvoditi sredstva za život. Proizvodnja dobara
neminovno je vezana za društvo, jer
samo u vremenskoj sukcesivnosti, radu
generacija, čovek ostvaruje proizvodnju dobara. Zajednica koja proizvodi i
vlada se shodno impersonalnim pravilima, naziva se društvo. Za savremena
društva važno je ostvarivanje ljudskih prava, sloboda i socijalne pravde.
Naučna misao i to interdisciplinarnog karaktera je utvrdila da je planeta
Zemlja stara milijardu i petsto hiljada godina. Prvi čovekoliki majmun se
pojavio pre više od 1.000.000 godina. Naučna misao smatra da se današnji
čovek sa svojim organima koje i danas ima naziva Homo sapiens (humani
čovek i on se pojavio 120.000 godina p.n.e. Celokupna istorija razvoja ljudskog
društva, od pojave humanog čoveka, se po određenim kriterijumima deli na tri
velike etape, a to su divljaštvo, varvarstvo i civilizacija. Svaka od ovih etapa
ima po svoje tri faze: nižu, srednju i višu.
1
5) POJAM METODE I OSNOVNI METODSKI POSTUPCI
Metode su pored predmeta, osnovni element svake naučne discipline.
Metod je put, način, sredstvo, instrument koji se koristi
u izučavanju predmeta
date nauke. Metod je istovremeno, polazno i nepotpuno znanje koje se koristi
1
Vidi
i: H.
Hromadžić
https://www.portalnovosti.com/leksikon
-
tranzicije
-
drustvo
prilikom proučavanja novih odnosa i procesa. Osnovni metodski postupci
zajednički skoro svim naukama jesu merenje, posmatranje, posmatranje sa
učestvovanjem, razgovor (intervju, anketa), eskperiment
–
a danas je sve
važnija uloga statistike. Merenje može biti kvalitativno (opisom) i
kvantitativno (brojevima). Statistika je naziv za metode kvantitativnog
izučavanja pravilnosti u javljanju određenih pojava. Posmatranje: odrediti
predmet i svrhu. Posmatranje može biti pasivno i receptivno, zato se uvodi
posmatranje sa učestvovanjem, kada posmatrač učestvuje u životu predmeta
posmatranja, na primer, navijačke grupe. Prednost
–
mogućnost da iznutrtra
iskusimo neku pojavu, da aktivno u njoj učestvujemo, a mana je, gubitak
objektivnosti. Eksperiment je veštačko izazivanje pojava čiji tok nastojimo da
proučimo. Eksperiment se sastoji iz eksperimentalne grupe, kontrolne grupe,
faktora x i razlike y. Eksperiment je uspeo
ukoliko se pojavi razlike izeđu
eksperimentalne grupe, grupe na koju deluje faktor x, i kontrolne grupe.
Primer eksperimenta: Radnici su u fabrici su radili više, i kada je svetlo
smanjeno, jer su mislili da je i to u skladu sa dobrom namerom. Motivacija je
važnija od stvarnih uslova, što otvara prostor za manipulaciju).
6)
ZADATAK SOCIOLOGIJE JE DA GLEDA KROZ POVRŠINU!
Zadatak sociološkog istraživanjа
jeste prodre dublje od površnog
razumevanjа
svakodnevnog života, а
naše živote treba a razumemo na nov
način. Na primer, u kakvim uslovima žive manjinske grupe, da li se porodica
kao institucija raspada, kako je moguće da glad vlada u svetu koji je bogatiji
nego ikada, zašto informaciona tehnologija utiče na sve aspekte našeg života?
Cilj sociološkog istraživanja mora biti nešto više od pukog nagađanja,
karakterističnog za obične ljude. Dobar sociološki rad pokušava da pitanja
postavi što preciznije kao i da prikupi iskustvene dokaze pre nego što dođe do
zaključka. Danas se ne samo stjuardesama, nego i radnicima u parkingu,
činovnicima u bankama sugeriše: „Smešite se, stvarno se smešite, ali stvarno“.
Prisustvujući časovima obuke za stjuardese Arli Hokšild, profesorka
sociologije na Univerzitetu Kalifornija, zaključila da se zapadne ekonomije sve
više zasnivaju na ppružanju usluga, a zato emocionalna dimenzija posla
postaje sve značajnija. Danas je neophodno pružuti „emocionalni rad", rad koji
zahteva da rukovodim svojim osećanjima, danas se svi smeše kao stjuardese.
Hokšildova je otvorila vrata jednom aspektu života koji zahteva razumevane
na jednom dubljem nivou. Ona je otkrila da radnici u uslužnoj delatnosti,
poput fizičkih radnika, često imaju osećaj udaljenosti od nekih delova svoga
tela dok obavljaju određeni posao. Na primer, fizički radnik oseća svoju ruku
Globalne društvene grupe su upravo one grupe u kojima se odvija
celokupan život čoveka, počev od rođenja, pa do njegove smrti. To drugim
rečima znači zadovoljavaju se potrebe za hranom, odećom, obućom,
edukacijom, zdravstvenim potrebama i mnoštvo drugih potreba koje jedno
društvo nudi. Posmatrajući istorijski, postoje dve vrste ovih globalnih grupa:
Nerazvijene istorijske i primitivne grupe u koje spadaju: horda, rod,
pleme i zajednica plemena; Razvijene istorijske grupe
-
savremene globalne
grupe, a to su: narodi i nacije
.
Osnovni faktor koji je uticao na razvijenost ovih
grupa bio je: proizvodnja i njen stepen razvoja.
10) NAROD
Dugo se smatralo da su narod i nacija dva naziva za isti pojam. Međutim,
postoji suštinska razlika između ta dva pojma. Narod je razvijena i
teritorijalno organizovana kao i pravno uređena zajednica i narod spada u
razvijenu društvenu grupu.
Postoje dva načina nastanka naroda, jedan se zove „istočni put nastanka
naroda“, a drugi je „zapadni put nastanka naroda“.
Istočni put nastanka naroda karakterističan je po tome što su zajednice
plemena u prvobitnoj zajednici prerastale u robovlasničkom društvu u
antičkoj Grčkoj u male narode organizovane u polisima, a to su bili: Egipćani,
Grci, Rimljani, Perzijanci i Feničani. Za ovaj istočni put nastanka naroda
značajno je sledeće: nisu svi stanovnici u robovlasničkim zajednicama bili
pripadnici naroda. Pripanici naroda su bili: robovlasnici, trgovci, zanatlije i
slobodni seljaci i radnici koji su uspeli da prethodno otkupe i plate
robovlasniku da ne budu više robovi. Kad je u pitanju zapadni put nastanka
naroda za njega je karakteristično da on ne prolazi fazu robovlasničkog
društva, nego jednostavno iz prvobitne zajednice ulazilo se u feudalno društvo
i to je bila karakteristika nastanka romanskih, germanskih i slovenskih
naroda. To je period VI veka nove ere. Ono što je bitno i čini razliku u odnosu
na istočni put nastanka naroda jeste da ovim zapadnim putem nastanka
naroda svi građani su bili pripadnici naroda. Osnovne karakteristike zajednice
koja se zove narod, jesu:
a) zajednička teritorijalna organizaciji koja zamenjuje krvo srodstvo,
kao i proizvodnja,
b) veze koje se uspostavljaju unutar naroda jesu zajednički jezik, a ne
srodstvo i tu je došlo asimilacije (pretvaranja) plemena u narod
c) u
okviru naroda postoje zajednički običaji, zajednička groblja i
sakralni verski objekti,
d) zajednička odbrana i zaštita što ih razlikuje od rodovskih zajednica.
