Seminarski rad
Predmet:
Sociologija u biznisu
Tema:
Sociološke dimenzije odnosa
poslovne politike i
menadžmenta
Mentor: Student:
Đurić Aleksandra Grudić Dragana 2C1/0100/13
Beograd, April 2014.
2
Sociološke dimenzije odnosa poslovne politike i menadžmenta
Sadržaj
Definisanje predmeta poslovne politike.....................................................3
Poslovne informacije, ponašanja potrošača i poslovna politika.................6
Promocija determinanta poslovne politike.................................................7
Poslovna pravila, promotivno komuniciranje i poslovna politika.............8
Promocija etiologija poslovnih vrednosti i poslovna politika....................8
Struktura posla i poslovne politike.............................................................9
Svojinski odnosi i poslovna politika..........................................................12
Institucionalni okviri ponašanja potrošača i poslovne politike................13
Literatura...................................................................................................16
4
Sociološke dimenzije odnosa poslovne politike i menadžmenta
Predmet poslovne politike je prilaz poslu i poslovanju koji se čini sa
stanovišta kao politike kao specifičnog oblika društvene svesti,
politikologije kao posebnog naučnog prilaza, ali i posebne veštine u
vodenju posla, odnosno razrešavanja odnosa izmedju elemenata koji čine
posao iz čega nastaju ciljne promene, što čini suštinu poslovanja.
Kada je u pitanju naučni pristup, posao i poslovanje su predmet
interesovanja brojnih naučnih pristupa, posebno zbog svoje životne
vitalnosti.
Među relevantnim pristupima je i onaj zbog koga buržoazija, kao
strateški preduzetnik devetnaestog veka, razvija globalni preduzetnički
odnos i u njegovoj strukturi stvara uslove da se razvije nauka, odnosno
obezbedi naučni pristup poslu i poslovanju, kako bi se kontrolisao
socijalni, a preko njega poslovni ambijent i uređivali odnosi između
elemenata koji čine poslovni sistem, odnosno posao kao posebnu pojavu i
poslovanje, kao posebni proces.
Pored pragmatskog pristupa poslu u smislu politike ili vođenja
posla svojstvenom postupku koji se neguje u politici, sve više se oslanja
na drugi i treći kriterijum izgrađenosti nauke a to je naučna metodologija
i naučni opus koga čine hipoteze, činjenice, zakonitosti i teorijsko
osmišljavanje posla i poslovanja, to predmet poslovne politike i
predstavlja na poseban način razrešavanje odnosa izmedju poslovnih
resursa i poslovnih funkcija u kojima sve više preovladavaju naučni
sadržaji u strukturi pristupa poslu, koga neguje poslovna politika.
Poslovna politika u svom pristupu podrazumeva generičku i
etiološku dimenziju karakterističnu za politiku, kao veštinu u vođenju
posla, ali uz sve aktuelniji naučni pristup poslu i poslovanju.
Misli o poslu i poslovanju su stare koliko i samo poslovanje, a to
znači koliko i sam ljudski rod. Istorija misli i iskustva o poslu, koja se u
isto vreme može uzeti i kao istorija poslovne politike, pokazuje da
poslovna politika u sadržinskom pogledu počela da se razvija sa pojavom
prvih pisanih misli i shvatanja posla, preko razvoja različitih koncepcija
nastanka i organizacije posla, do zasnivanja potpunijih teorija o njemu.
5
Sociološke dimenzije odnosa poslovne politike i menadžmenta
Poslovnoj politici se još uvek na ovim prostorima osporava mesto u
sistemu naučnih aktivnosti, što se može ilustrovati činjenicom da ona
izostaje iz strukture ozbiljnih programa studija posla i poslovanja, ili se
vrlo često javlja pod imenom srodnih naučnih apiikacija o poslu, kao što
je planiranje ili razvoj, strategija poslovanja, dugoročne koncepcije
razvoja i sl.
Dominacija pragmatskog pristupa u odredivanju predmeta
poslovne politike, sa elementima veštine u vođenu posla i odsustva
naučne zasnovanosti aktivnosti koje čine opus poslovne politike je
determinanta stanja da poslovne politike nema u strukturi programskih
sadržaja kojima se otvara naucno iskustvo i isto kao svojevrsni resurs
ugrađuje u sam posao, odnosno poslovanje.
Pojam i predmet nauke bliže se određuje utvrđivanjem njenog
mesta u sistemu nauka i granica između nje i srodnih nauka i naučnih
disciplina. U takvoj povezanosti treba posmatrati i pitanje pojma
poslovne politike i njenog predmeta.
Teškoće u utvrđivanju validnih i relijabilnih kriterijuma ponekad
dovode do odustajanja od bilo kakve klasifikacije naučnih disciplina, pa
se mesto odgovarajuće klasifikacije jednostavno vrši nabrajanje, što
dovodi do toga, da se predmeti nauka poklapaju, odnosno vrši
neopravdana podela ili sinteza odredenih naučnih disciplina, veštačka
podela jedne nauke na više posebnih nauka ili se sputava pojava drugih
za koje ima potrebe.
Ovakvi problemi u klasifikaciji nauka najčešce nastaju zbog toga
što se klasifikacija shvata statično, što joj se pridaje statična uloga.
Klasifikacija treba da bude sredstvo za podsticaj razvoja naučne
aktivnosti u određenoj oblasti, ali mora biti i podložna promenama kada
se na osnovu te aktivnosti dođe do rezultata kojim se bitno menjaju
uloga, položaj i karakteristike nauke-na osnovu čega ona treba da
promeni mesto u klasifikacionom sistemu, da unutar nje dođe do
određene deobe, ili da izmedu naučnih disciplina srodnih nauka, na
principu multidisciplinarnog pristupa, dođe do određene sinteze, pa i
nastanka posebne naučne discipline.
