Садржај:
1.Увод
.....................................................................................................................................................2
2.Болести зависности
...........................................................................................................................3
2.1.Појмовно одређење болести зависности
................................................................................3
2.1.1. Врсте болести зависности
................................................................................................4
2.2. Класификација психоактивних супстанци
.........................................................................4
2.2.1. Опијати и опиоиди
.............................................................................................................6
2.2.2. Ефекти опиоида
..................................................................................................................7
2.2.3. Хероин
..................................................................................................................................9
2.3. Болести зависности
.................................................................................................................11
2.3.1. Дефиниције и основни појмови у болестима зависности
.........................................11
2.3.2. Одређење појма наркоманија
........................................................................................12
2.3.3. Дијагностика наркоманије
............................................................................................14
2.4. Фактори ризика и узроци наркоманије
.............................................................................16
2.4.1.Теорије и приступи узроцима настанка наркоманије
..............................................17
2.4.1.1. Социјалне теорије
.....................................................................................................17
2.4.1.2. Интеракциона теорија
.............................................................................................17
2.4.1.3. Теорије личности
......................................................................................................17
2.4.1.4. Генетички и биолошки приступ
............................................................................19
2.4.1.5. Теоријски приступ условљавања
..........................................................................19
2.4.1.6. Теорија адаптације
...................................................................................................19
2.4.1.7. Биопсихосоцијални приступ
...................................................................................19
2.4.2. Ментални поремећаји изазвани психоактивним супстанцама
..............................20
2.5.Личност наркомана
.................................................................................................................21
3. Компаративно истраживање у Србији, БиХ и Црној Гори
...................................................26
Закључак
.............................................................................................................................................35
Литература:
.........................................................................................................................................38
Увод
Кад говоримо о дрогама, треба знати да је у другој половини XX века дошло је
до експанзије злоупотребе дрога, као и до драматичног пораста броја особа које су
зависници од различитих дрога, било да су оне природног или синтетског порекла.
Наиме, у древним цивилизацијама људи су користили природне дроге из своје
околине најчешће у магијским и религиозним обредима. Коришћење дрога изван тог
контекста било је ретка појава.
Митови и легенде кажу да су светом некада давно
ходали богови који су уређивали сфере живљења и бринули да у њиховом делокругу
све буде у реду. Тада је небо било ближе, заинтересованије и отвореније за ствари
обичних смртника. Од човека се очекивало да поштује оно од њега узвишеније и
моћније. И тада, као и данас, без сваке сумње није било лако бити човек, али као да се
бити човек доказивало управо кроз опстајање човеком и успркос свим тешкоћама.
Додуше, сами циљеви којима је тај неки давнашњи човек тежио били су много јасније
одређени, неспорни, практично саморазумљиви. Имали су, штавише, статус
универзалних вредности. Поменути богови били су залог њихове универзалности и
вечности, као и означитељи самих принципа, самих вредности по којима су се често и
називали.
У данашње време ова појава је раширена нарочито међу младима.
Карактеристично је и то да су у свим крајевима света доступне све дроге, без обзира
где се оне производе. Све више се користе синтетизоване дроге чије је дејство јаче, а
тиме и опасније од дејства природних дрога.
Наркоманија се по ICD-10 класификацији сврстава у групу „Ментални
поремећаји и поремећаји понашања због употребе психоактивних супстанција", под
дијагнозом F10-F19. Овај дијагностички блок обухвата спектар психичких поремећаја
различите тежине, од акутне интоксикације без компликација и штетне употребе до
тешких поремећаја у виду психоза и деменције. Заједничка карактеристика свих ових
поремећаја је употреба једне или више психоактивних супстанци. У последњих
неколико деценија, ова група поремећаја је, по наводима Светске здравствене
организације, попримила размере епидемије. ICD-10 дели психоактивне супстанце,
поред алкохола, на следеће категорије: опијате, односно опиоиде, канабиноиде,
2
5. Психолошки и често физички дисконфорт при уздржавању која се може
манифестовати емоционалном напетошћу, нестрпљивошћу, нервозом и понекад,
агресивношћу. Неретко долази до досаде, тескобе, депресије. Обично се увећава
жудња, патолошка жеља за обнављањем стереотипа зависности
6. Склоност обнављању и настављању употребе супстанце или нездравог начина
живота упркос нарастајућој штетности по здравље, породичном, друштвеном,
економском статусу. Понекад и упркос смртној опасности.
2.1.1. Врсте болести зависности
У зависности од супстанце или радње које изазива зависност, СЗО класификује
следеће болести зависности:
Хемијске зависности:
Хероинска и опијатска наркоманија
Зависност од кокаина и других стимулатора
Зависност од марихуане (канабиса)
Зависност од седатива (таблетоманија)
Пушење
Алкохолизам
Бихевиоралне зависности
:
Патолошко коцкање (игре на срећу)
Зависност од компјутерских игара
Интернет зависност
Зависност од хране
Сексуална зависност
2.2. Класификација психоактивних супстанци
Све врсте дрога, подељене на основу порекла, могу се сврстати у две групе:
природне и синтетичке. Коришћење извесних биљки и њихових сокова за магијске,
терапеутске, и еуфорогене циљеве старо је колико и човекова жеља да избегне физички
и душевни бол. Неке од ових биљака имале су депресивна а неке стимулативна
својства. Посебну групу чиниле су биљке чији су сокови мењали стања свести и
изазивали богате халуцинације и визије. Термин синтетичке дроге углавном се односи,
на бројне супстанце са својствима стварања разних облика зависности, које су се
4
појавиле на тржишту после 1939. године. Ове врсте дрога, чији су главни представници
петидин и метадон, добијају се као нуспродукти из катрана или петролеја
2
.У
медицинској литератури често се помињу различите поделе супстанци па, се тако оне
могу поделити према дејству на ЦНС, према пореклу активне суспстанце и према
легалности.
Подела према дејству на ЦНС Наркотичке и психотропне супастанце које могу
да изазову болести зависности деле се у четири основне групе
3
:
депресори ЦНС-а,
стимуланси,
халуциногени,
канабис.
У депресоре ЦНС-а спада опијум и његови деривати (морфин, кодеин, хероин),
затим барбитурати и бензодиазепини. Морфинске супстанце стварају висок степен
физичке и психичке зависности, барбитурати у нешто мањој мери, а бензодиазепини
најмање. У стимулансе се убраја кокаин, амфетамин, фенилциклидин и различите
антихолинергичке супстанце. Карактеристично је да већина ових супстанци ствара
првенствено психичку зависност. Најпознатији халуциногени су диетил-амид-
лизергинске киселине (ЛСД), псилоцибин, мескалин. Ове супстанце не стварају
физичку, већ само психичку зависност. Канабис ствара и психичку и физичку
зависност средњег степена, с тим што ова супстанца, најмање оштећује организам у
поређењу са супстанцама остале три групе.
На основу начина прераде и начина добијања, супстанце се деле у три групе
4
:
Биљни алкалоиди и њихове прерађевине - морфијум, хероин, кокаин,
псилоцибин, алкохол
Медикаменти - седативи, хипнотици, аналгетици
Индустријски препарати - лакови, боје, разређивачи
2
Петровић, С. (2003). Дрога и људско понашање. Београд, Партенон.
3
Кецмановић, Д., у Бергер, Ј., Биро, М., Хрњица, С. (1990). Клиничка психологија. Београд, Научна
књига
4
Дараган-Савељић, Ј., Вучетић-Арсић, С., Раичевић, С. (2008). Водич за третман зависника од опијата и
опиоида. Београд, Министарство здравља Републике Србије.
5
морфин-хлорид) се добија пречишћавањем опијума, кога у чаури у просеку има око
0.5%. Поред природних састојака (морфина и кодеина), из опијума се прерадом могу
добити полусинтетски деривати: диацетил-морфин/Хероин/ и дилалудин
9
2.2.2. Ефекти опиоида
Клиничка слика дејства опиоида манифестује се градацијском појавом следећих
симптома:
10
могућа појава почетне еуфорије у трајању од око 5 до 15 секунди /у сленгу „
flash “/
поспаност и успореност /у сленгу „кљуцање“/
бледило лица, хладна кожа
неразговетан, успорен говор
успорени покрети и рефлекси
уске зенице
могуће повраћање (уколико се није развила толеранција)
респираторна компромитација
предозираност
смртни исход.
Последице конзумирања опиоида доводе до дисфункционалности на психчком,
физиолошком, бихевиоралном и социјалном плану
11
:
Психичке
јака жеља, жудња да се узме супстанца
наставак узимања суспстанце упркос сазнању о њеном штетном утицају по
здравље
анксиозност
депресивност
инапетиција
9
Дараган-Савељић, Ј., Вучетић-Арсић, С., Раичевић, С. (2008). Водич за третман зависника од опијата и
опиоида. Београд, Министарство здравља Републике Србије.
10
Дараган-Савељић, Ј., Вучетић-Арсић, С., Раичевић, С. (2008). Водич за третман зависника од опијата и
опиоида. Београд, Министарство здравља Републике Србије.
11
Дараган-Савељић, Ј., Вучетић-Арсић, С., Раичевић, С. (2008). Водич за третман зависника од опијата и
опиоида. Београд, Министарство здравља Републике Србије.
7
