Универзитет у Крагујевцу
Правни факлутет
Семинарски рад из предмета:
Облигационо право
СОЛИДАРНОСТ ПОВЕРИЛАЦА
Наставник: Кандидат:
др Ненад Ђурђевић .....................................................
Крагујевац , април 2010 год.
С А Д Р Ж А Ј
Садржај...................................................................................................................................... 2
Солидарност поверилаца кроз правну теорију и закон .................................................. 3
а) појам и садржина солидарности поверилаца .....................................................
3
б) пребијање .................................................................................................................
5
в) отпуштање дуга и пренов ......................................................................................
6
г) поравнање .................................................................................................................
8
д) сједињење .................................................................................................................
9
ђ) доцња ......................................................................................................................
10
е) признање дуга ........................................................................................................
12
ж) застарелост ........................................................................................................
13
з) однос солидарних поверилаца након што дужник испуни обавезу...................
14
и) више поверилаца код недељиве обавезе ..............................................................
16
Солидарност поверилаца кроз судску праксу ...................................................................17
- Случај 1. ...............................................................................................................
17
- Случај 2. ...............................................................................................................
19
- Случај 3. ...............................................................................................................
20
- Случај 4. ...............................................................................................................
21
Општи поглед на солидарност поверилаца и генерални закључак ................................21
Списак коришћене литературе ..........................................................................................23
2
„Од солидарности поверилаца треба разликовати случај када више поверилаца
имају право да захтевају испуњење
само за једног од њих
.“
5
„Активна солидарна облигација је она у којој постоје саповериоци, који могу,
сваки за себе да захтевају испуњење чинидбе у целини . Поверилац у складу са
правилом ко може више може и мање, има право , али не мора , да захтева испуњење
читаве престације , јер је она по природи дељива“
6
„ Са становишта дужника, пак , испуњење обавезе у целини једном повериоцу
значи гашење облигације. Дужник дакле има право избора,
facultas alternativa
, коме ће
повериоцу испунити обавезу. То је погодност за дужника јер може, у складу са својим
интересом сам изабрати место и време испуњења. Али
facultas alternativa
престаје када
један поверилац захтева испуњење , јер у таквом случају дужник има обавезу да
чинидбу изврши њему у складу са правилом
prior tempore, potior iure
.“
7
„ Код активне солидарне облигације постоји онолико тражбина колико има
поверилаца , али с тим да сваки поверилац има право да захтева исплату целе тражбине
и у случају наплате облигација се гаси и према осталим повериоцима. Дужник има
право да изврши исплату било ком повериоцу. Њему припада право избора све дотле
док неко од слоидарних поверилаца не захтева да њему испуни целу тражбину. У том
случају исплату ће извршити оном ко је исплату тражио.“
8
„ Активна солидарност се не претпоставља, већ се одређује уговором или
законом. Уговором настаје кад странке изричито или посредно предвиде солидарност
поверилаца. Оне то могу чинити употребом различитих израза који исказују намеру
странака да сваки од поверилаца може захтевати исплату целе тражбине, а могуће је и
да солидарност поверилаца произилази из посредно изражене воље и околности
конкретног посла. (нпр. сувласници неке ствари дате у закуп солидарно потражују
закупнину).“
9
„ Активна солидарност може настати и на основу тестамента којим се више
поверилаца (нпр.више легатара) овлашћује да сваки од њих може захтевати исплату
целе обавезе од дужника, односно универзалних наследника. Могуће је да настанак
активне солидарности предвиди и закон (нпр. активна солидарност у меничном
праву.)“
10
Закључак :
Дакле, како из самог закона тако и из цитираних одломака следи да се
солидарност поверилаца јавља код тзв. солидарних обилгација и то у случају када се на
страни повериоца налази више лица. При том, свако од тих лица може захтевати
испуњење читаве обавезе од стране дужника али и мањег дела обавезе, односно оног
који се дугује само њему. Када један од поверилаца упути захтев за испуњење обавезе
5
Радишић, Ј ,
Обилгационо право
, НОМОС Београд , Београд 2004
6
Антић, О,
Облигационо право
, Београд 2008
7
Антић, О,
Облигационо право
, Београд 2008
8
Милошевић , Љ ,
Обилигационо право
, Београд 1970
9
Перовић , С, Стојановић , Д ,
Коментар закона о облигационом односима
, Правни факултет у Крагујевцу , Крагујевац 1980.
10
Перовић , С, Стојановић , Д ,
Коментар закона о облигационом односима
, Правни факултет у Крагујевцу , Крагујевац 1980.
4
дужнику, дужник мора да је испуни управо њему, али док тај захтев не стигне
дужник има могућност да бира према коме ће од поверилаца учинити дуговану
чинидбу. Након што дужник изврши дуговану чинидбу у целости према једном од
поверилаца он се ослободио обавезе и према осталим повериоцима.
Примећује се и да неки аутори у својим делима овакву облигацију називају –
АКТИВНОМ солидарном облигацијом и тако је диференцирају од солидарне облигације
у којој се више лица налази на страни дужника (ПАСИВНА солидарна облигација). Код
активних солидарних облигација, солидарност се не претпоставља док код пасивних
важи супротно. Код активних облигација , солидарност мора бити или уговорена или
проистицати из закона а могуће је и да проистиче из тестамента. Ваља међутим
приметити да 425. члан (ЗОО) предвиђа да солидарност поверилаца може проистећи
само из уговора и закона, а не помиње могућност проистицања исте из тестамента.
Да та могућност ипак постоји, саматрају проф.др. Слободан Перовић и проф.др.
Драгољуб Стојановић у делу – „Коментар закона о облигационим односима.“
Потребно је такође уочити и да правна теорија прави разлику између
солидарности поверилаца и случаја када се на страни повериоца такође јавља више
лица, али при том та лица имају право да захтевају испуњење обавезе само за једног
од њих. Дакле у том ,другом случају , солидарних поверилаца нема. Типичан пример
овог другог случаја је ситуација која настаје код уговора у корист трећег лица. Тада се
као повериоци према промитенту налазе и стипулант и бенефицијар али они немају
положај солидарних поверилаца.
б) П Р Е Б И Ј А Њ Е
члан 427. ( ЗОО )
–
(1) Дужник може извршити пребијање своје обавезе
са потраживањем које има према повериоцу који
му захтева испуњење.
(2) Пребијање са потраживањем које има према неком
другом повериоцу, дужник може извршити само до
висине дела солидарног потраживања које припада
том повериоцу.
„ Што се тиче пребијања (компензације), као скраћене исплате, треба рећи да
дужник може извршити компензацију своје обавезе са потраживањем које има према
повериоцу који му захтева испуњење“
11
11
Перовић ,С, Стојановић , Д ,
Коментар закона о облигационом односима
, Правни факултет у Крагујевцу , Крагујевац 1980.
5
„ Одредбе овог члана (428.) односе се на отпуштање дуга , односно отпуст дуга и
пренов , када један од солидарних поверилаца отпусти дуг једном солидарном дужнику,
или са њим сачини пренов уговора , у ком случају солидарна обавеза свих дужника се
смањује према осталим солидарним повериоцима за онолико колико износи део тог
потраживања повериоца.“
14
„ Према томе , ако један солидарни поверилац отпусти дуг и преновом измени
своје потраживање према једној солидарној обавези , смањује се солидарна обавеза за
онолико колико износи део тог потраживања повериоца. Нису довољно јасне речи –
отпуштањем дуга и преновом - , јер могу упућивати на закључак да се отпуштање дуга
односи на пренов , када се гаси стара обавеза , али с обзиром на то да су два посебна
института, потраживање једног повериоца се у једном случају гаси према солидарном
дужнику – отпуштањем дуга , а у другом случају његов дуг који има према солидарном
дужнику уговором о пренову претвара се у нову обавезу , са новим предметом уговора
или новим правним односом. Променом тог стања остали повериоци решавају свој
однос потраживања према дужнику према преосталом износу потраживања и ка оном
повериоцу који је извршио опрост дуга или учинио пренов. “
15
„ У колико је један поверилац у споразуму са дужником извршио отпуштање дуга
in personam
онда то отпуштање ослобађа дужника и према осталим повериоцима само
за онолико колико износи део тог повериоца. Међутим у колико је један поверилац по
овлашћењу других поверилаца , извршио у споразуму са дужником отпуштај дуга in
rem , онда је дужник потпуно ослобођен обавезе испуњења . Исто је и у случају пренова
(новације) тј . када обавеза престаје кад се поверилац и дужник сагласе да постојећу
обавезу замене новом и ако нова обавеза има различит предмет или различит правни
основ. Новација само смањује обавезу дужника према осталим повериоцима за онолико
колико износи део повериоца који је закључио новацију. Али, ако је намера странака
била да се новацијом угаси обавеза дужника и према осталим повериоцима који су
такву сагласност дали , онда је дужник ослобођен старе обавезе према свим
повериоцима.“
16
Закључак:
Овде се из напред приложеног види, да је потребно направити разлику
између појмова –
отпуштање дуга и пренов (новација).
Наиме јасно проистиче да
отпуштање дуга представља случај у ком поверилац изјављује да неће тражити
испуњење дуговане обавезе а дужник да се са тим саглашава. Са друге стране пренов
(новација) представља ситуацију у којој се поверилац и дужник саглашавају да
постојећу обавезу замене новом при чему та нова обавеза има другачији предмет или
другачији основ у односу на стару обавезу.
Отпуштање дуга и пренов међутим на исти начин утичу на солидарну
обавезу који дужник има према повериоцима. Наиме она се смањује за висину
14
Вељковић , Д ,
Облигационо право кроз коментар закона о облигационим односима са регистром појмова за практичну примену
уговора , тужби и судске праксе
, Београд 2005 .
15
Вељковић , Д ,
Облигационо право кроз коментар закона о облигационим односима са регистром појмова за практичну примену
уговора , тужби и судске праксе
, Београд 2005 .
16
Перовић ,С, Стојановић , Д ,
Коментар закона о облигационом односима
, Правни факултет у Крагујевцу , Крагујевац 1980.
7
