1
AKADEMIJA STRUKOVNIH STUDIJA ŠABAC
-Agromenadžment-
SEMINARSKI RAD
VOĆARSTVO
Tema:
SORTE TREŠNJE
MENTOR:
STUDENT:
Prof. Dr Nemanja Stošić Aleksandar
Stevanović
Indeks br.
SP163/1/
2
Smederevska Palanka, 2020.
SADRŽAJ
1) Uvod ...........................................................................................
3
2) Agroekološki uslovi za gajenje trešnje .......................................
4
3) Izbor položaja za podizanje zasada ............................................
5
4) Priprema zemljišta za sadnju .....................................................
7
5) Izbor podloga .............................................................................
7
6) Najznačajnije bolesti i štetočine trešnje ....................................
8
7) Vreme i tehnika sadnje ..............................................................
9
8) Održavanj zasada .....................................................................
10
9) Berba ........................................................................................
10
10)
Sorte trešnje ....................................................................
11
11)
Zaštita trešnje ..................................................................
23
12)
Zaključak ..........................................................................
25
13)
Literatura .........................................................................
26
4
smeđe do tamno-smeđe, sa karkterističnim horuzontalnim linijama.
Ove linije su, kada je stablo mlado, neprimetne, međutim, kako drvo
raste i razvija se, postaju sve uočljivije i deblje. Na tim mestima,
kasnije se javljaju pukotine. Listovi trešnje su elipsoidnog oblika, a na
obodima testerasti. Cvetovi su bele boje, brojni su, ali i grupisani.
Ponekad može da zbuni činjenica da stabla prelepog izgleda i sa
obilno cvetalom krošnjom ne donose plodove. Za to postoji više
objašnjenja, ali je samo jedno pravo oprašivanje. Iako postoji
nekoliko samooplodnih sorti, trešnja je samobesplodna vrsta i
zahteva unakrsno oprašivanje. Da bi unakrsno oprašivanje bilo
uspešno potrebne su 2 do 3 unakrsno kompatibilna oprašivača sa
istim vremenom cvetanja ili čije se vreme cvetanja preklapa. Da bi
trešnja dobro rodila i iznela zdrave i lepe plodove, veoma bitna stvar
je da osvetljenost krune mora da bude vrlo dobra.
AGROEKOLOŠKI USLOVI ZA GAJENJE TREŠNJE
TEMPERATURA
Trešnja je izrazit heliofit (traži mnogo sunca i toplote). Cvetanje
počinje kad prosečne dnevne temperature dostignu 10 - 11 °C, a
5
najbolje se oplođuje pri prosečnoj dnevnoj temperaturi između 15 i
20 °C. Trešnja dobro podnosi vrlo niske temperature u doba
dubokog mirovanja. Stablo može izdržati do -30 °C, a rodni pupoljci
do -25 °C. Ako je stablo ušlo u zimu sa slabijom kondicijom (suša u
protekloj vegetaciji, prevlažna godina bez tople jeseni, preobilan
rod, iscrpljenost od napada biljnih štetočina i si.), onda izmrzavanje
može nastupiti i na -24 °C. U jesen, u novembru, kada nema zimskog
mirovanja, uz temperaturu -15 °C do -17 °C stradaju debla i račvaste
grane. Trešnje žute ili svetlocrvene boje ploda otpornije su od sorata
tamnocrvene i crvene boje ploda, jer im je kora svih vegetativnih
organa svetlija. Pri kretanju vegetacije cvetni pupoljci izdrže od -2,8
°C (žute sorte), otvoreni cvetovi izdrže od -2 do -3 °C (žute sorte)
odnosno samo -1 °C (tamne sorte), zametnuti plodići izdrže -1,2 °C
(žute sorte), a na toj temperaturi plodići tamnih sorti najverovatnije
će izmrznuti.
VODA
Dovoljna joj je mala količina vlage u zemljištu jer njen koren ima
veliku adsorpcionu moć. Trešnji je dovoljno oko 500 mm padavina
godišnje, naročito ako su dobro raspoređene. Ne podnosi visoku
relativnu vlagu vazduha, a pogoduje joj suv vazduh. Povećana
relativna vlažnost vazduha podstiče na trešnji znatnu pojavu biljnih
bolesti, a povećane padavine ometaju diferencijaciju (zametanje)
cvetnih pupoljaka, i izazivaju slabu oplodnju, opadanje plodića i
pucanje plodova.
ZEMLJIŠTE
7
Slika 1 – Podizanje zasada trešnje
PRIPREMA ZEMLJIŠTA ZA SADNJU
