ЈУ СШЦ „Алекса Шантић“ Школска година:
Невесиње 2015/2016 .
Матурски рад из предмета:
Историја
МЕНТОР: КАНДИДАТ:
Свјетлана Кардум Горан Рупар
Невесиње, мај 2016. године
ТЕМА:
„ШПАНСКИ ГРАЂАНСКИ РАТ“
1. СТАЊЕ У ЕВРОПИ 30-ИХ ГОДИНА
У наступајућој деценији након исцрпљујућег Првог свјетског рата, чинило се да
свијет улази у завјетрину тихог опорављања од посљедица прохујале рушилачке стихије.
Мировни уговори који су потписивани по француским дворцима, требали су да учврсте
вјеру у дуготрајни мир. Европа се није мирила са тим да живи у нади без изгледа. Први
пут су се осиромашене европске масе покренуле у тражењу пута за бољи и праведнији
поредак, који ће измјенити друштвене структуре и неправедне односе унутар њих.
Појавиле су се снаге које ће силом покушати обуздати ове токове и зауставити их у
њиховој тежњи ка прогресу. Већ 1922. године након марша на Рим у Италији на власт
долазе фашисти. Њихов вођа Бенито Мусолини носилац је идеје о стварању нове
Империје. Идуће године у Њемачкој, Адолф Хитлер креће сличним путем, покушавајући
да поведе тим за преузимање власти. Док су либерални демократи водећих држава Европе
сматрале да су на сигурном путу санкционисања резултата Првог свјетског рата, у исто
вријеме у Њемачкој полувојнички нацизам ближио се тренутку када ће се домоћи власти.
Успавана Западна Европа није хтјела видјети да су италијански фашизам и њемачки
нацизам једина стварна пријетња миру и хуманизму. Француска, која се представљала као
главна побједничка сила на континенту послије Првог свјетског рата, проживљавала је
унутрашње потресе који су је слабили. Повучени на своје острво Британци су
политизирали бескорисно. Хитлерова Њемачка иступила је из Друштва народа 1933.
године, пола године послије милитаристичког Јапана, убрзано пришла наоружавању и у
марту 1936. године ушла у Рајнску област, док је Мусолинијева Италија 1935. године
напала Етиопију. У њиховим земљама сурово се обрачунавало са свим напредним
елементима.
Све до половине 1936. године Шпанија је била изван свих ових потреса. Па, ипак, иако
одвојена од остале Европе масивом Пиринеја и морима, све оно што је притискало друге
земље тога времена одражавало се и у њој, можда снажније него другдје. Њена привидна
географска изолација није је учинила имуном од друштвених потреса који су захватили
остале земље.
2. РАЂАЊЕ РЕПУБЛИКЕ
У априлу 1931. године рађа се Шпанска република
. На изборима су побиједили
републиканско-социјалистички кандидати, што изазива манифестације подршке широм
Шпаније. Краљ Алфонсо XIII морао се одрећи пријестола.
Образована је скупштина
(Кортес)
, нова влада и донесен је нови Устав.
Проблеми који стоје пред Шпанском републиком су бројни:
од аграрног до националног
питања, од питања војске која је под утицајем деснице, па све до питања цркве, чија се
вjековна духовна моћ преплиће са свjетовном моћи
.
Основно питање је било спровођење
аграрне реформе
. Једну трећину становништва
Шпаније чинило је пољопривредно становништво. Велики је број крупних посjеда и
латифундиста. Католичка црква има огромне посједе и велики број свештеника.
Војска је оруђе владајућих кругова с несразмјерно великим бројем официра. На шест
војника је долазио један официр. Национално питање је посебно сложено. Каталонија и
Баскија траже своју аутономију.
У септембру 1932. године
Кортес доноси закон о аграрној реформи, који је ограниченог
карактера. Закон не дотиче проблем ситних земљопосједника и закупаца. Каталонци су
добили аутономију, али Баскијци не. Реорганизује се војска и смањује се број официра,
што изазива незадовољство у војним круговима.
После једне провокације монархиста неколико цркава је спаљено, што је изазвало још
већу затегнутост у односима цркве и владе. Влада наступа још радикалније према цркви.
Лишава их права наставе, док нижим свештеницима укида помоћ државе коју су редовно
добијали, тако да и то свештенство окреће против себе. Својим мјерама влада је фактички
ишла на руку цркви и десници. Државни апарат је доживио само незнатне промјене тако
да су у њему у доброј мјери остале старе структуре.
Влада је у сталном страху од анархиста и комуниста који су повукли масе за собом. На
челу
Комунистичке партије су Хозе Дијас и Долорес Ибарури (Ла Пасионарија)
.
Анархо-синдикални покрет се нагло шири. Током 1933. влада спроводи брутално гушење
овог покрета. Извршен је покољ сељака у Кадизу.
3. СТВАРАЊЕ НАРОДНОГ ФРОНТА У БОРБИ ПРОТИВ
ФАШИЗМА И ДОЛАЗАК НА ВЛАСТ
У јуну 1935. године Хозе Дијас у име комуниста обзнањује идеју о стварању
Народног фронта под сљедећим тачкама:
конфискација земље велепосједника без
накнаде и одмах њена подјела сељацима; ослобађање народа који угњетава шпански
империјализам; право на самоопредјељење Каталоније, Галиције; побољшање услова
рада радника, ослобађање свих ухапшених затвореника
.
Петнаестог јануара 1936. године потписан је споразум о
Народном фронту
у који су
ушли:
комунисти, социјалисти, УГТ (синдикат), републиканска љевица, ПОУМ
(троцкисти), синдикалистичке партије
. Програм Народног фронта предвиђа:
општу
амнестију политичких затвореника, враћање у службу оних који су изгубили посао
због репресије, обнављање закона о аграрној реформи, регулисање статуса Каталоније,
реформа просвјетног и социјалног законодавства
.
Главне партије Народног фронта биле су:
УР
- Републиканска унија која је црпила главну подршку од обучених радника и
прогресивних бизнисмена;
ИР
- Републиканска љевица, коју је водио бивши премијер, Мануел Асања. Главну
подршку су давали обучени радници, ситни бизнисмени и службеници. Азања је водио
Народни фронт и постао предсједник Шпаније. ИР је формирала окосницу прве владе
након побједе Народног фронта.
ПСОЕ
- Шпанска социјалистичка радничка партија, која се за вријеме грађанског рата
подијелила на десно крило под Индалесиом Приетом и Хуаном Негрином и десно крило
под Ларгом Кабаљером. Након побједе Народног фронта, била је друга по величини
партија у парламенту, након ЦЕДА; подржавала је Асању и Квариогу, али није активно
учествовала док није почео грађански рат. Главну подршку су јој давали градски физички
радници;
ПСУК
- Уједињена социјалистичка партија Каталоније, алијанса разних социјалистичких
партија из Каталоније, формирана 1936. године;
