Geografski položaj Sparte
“Južno od Arga
1
, udaljeni od mora, dižu se vrhovi lanca
Parnona. Oni su divni, ali još mnogo ugodnija za oko je reka
Eurota koja teče između njih i viši, mračniji, snegom
okrunjeni venac Tajget na zapadu. U toj seizmičkoj dolini
ležao je Homerov ”prazni Lakedemon” ravnica koju su
planine čuvale toliko da Sparti, njenoj prestonici, nisu bili
potrebni zidovi.”
2
Na ovaj način, geografskim i strateškim
položajem Sparte, kao i Lakonije
3
, Vil Djurant nas uvodi u
priču o Sparti.
Sparta pre Likurga
Ovaj tekst o Sparti, neću početi na uobičajen način.
Većina ljudi koja se bavila ovom temom, uglavnom je priču
počinjala od Likurga, njegovog ustava i Spartanskog
vaspitanja. Međutim, moje je mišljenje da, da bi se na pravi
način sagledala istorija Sparte, mora se poći od malo ranijeg
perioda. Naime pre Likurgovog ustava, Spartanci gotovo da
se nisu razlikovali od ostalih Grka. U tom periodu cvetala je
1
Nalazi se na severoistočnom delu Peloponeskog poluostrva
2
Vil Djurant- “Život Grčke” str. 89.
3
Lat. Laconica, zauzima istočni deo Peloponeza sa centrom u Sparti
1
muzika i umetnost više nego u bilo kom periodu posle njega.
Ne pokušavam poreći da je čak i tada u velikoj meri Sparta
bila vojnički uređena, ali je za umetnost, a naročito muziku,
uvek bilo mesta. To se vidi na primeru festivala pesama i
igara gde su se horovi takmičili međusobno. Ipak, bez obzira
što je u pitanju muzika, i tu se oseća prisustvo Spartanskog
vaspitanja. Retko su se Spartanci individualno bavili
muzikom, tako da su uglavnom pevali u horu, a ono je
pružalo Spartancima još jednu priliku za disciplinu i
masovne formacije, jer je svaki glas bio podređen vođi.
Tokom festivala Gimopedije, Spartanci su se, bez obzira na
starost i pol pridruživali masovnoj igri i antistrofnoj pesmi, a
zabeleženo je da je na svečanosti Hijakintije, čak i kralj
Agestilaj poslušno pevao na mestu i u vreme koje mu je bilo
određeno.
Kako je Likurg dobio svoj zakon
Prva stvar koja se mora istaći u vezi sa Likurgom
jeste da godine vezane za njega nisu precizno određene,
Smatra se da je živeo između devetsto i šesto godina pre
nove ere. Takođe postoje suprotnosti i u vezi stvaranja
njegovog ustava kao i u vezi načina donošenja njegovog
ustava na snagu.
Jedna grupa istoričara, na čelu sa Herodotom
smatrala je da je Likurg od proročista u Delfima dobio
izvesne edikte, koje jedni tumače kao zakone samog Likurga
a drugi smatraju da je on u Delfima dobio božansku potvrdu
zakona koje je on predložio. Međutim, prema Plutarhu je
priča drugačija. On kaže da je Likurg putovao svetom, i za to
2
postavljenih zakona i da ništa ne menjaju i ne izvrću dok se
on ne vrati iz Delfa; a kad se vrati, on će postupiti kako ga
bog bude savetovao.”
4
Odmah posle toga je otišao u Delfe
gde je izgladneo sebe do smrti, a Spartanci su se, kao što su
se i zakleli, držali Likurgovog ustava dugo posle njegove
smrti.
Državno uređenje Sparte
Starešinsko veće
Kada se uzmu u obzir sve promene koje je Likurg
izdejstvovao donoseći svoj ustav, možda je od svih
najvažnija, stvaranje Starešinskog veća. Ustav koji je
varirao, i čas se priklanjao narodu a čas kraljevima, konačno
je pronašao oslonac, i to baš u Starešinskom veću. Gerusija
5
,
koja je brojala dvadeset i osam članova, imala je osim
zakonodavne još jednu funkciju. Morala je da uspostavi, što
je moguće više, normalan odnos između kraljeva i naroda.
Kada bi kraljevi postali suviše jaki i kada bi njihova vlast
pretila da preraste u tiraniju, gerusija bi u tom slučaju,
pristala uz narod. Ako bi bilo potrebno da se obuzda narodna
moć, u tom slučaju bi se gerusija pridružila kraljevima. Kao
što sam rekao, Starešinsko veće ima dvadeset i osam
članova. Kandidati su bili spartijati
6
stariji od šezdeset
godina, jer se smatralo da su građani koji su bili mlađi, bili
4
Dr. Miloš N. Đuričin- “Istorija Starih Grka do smrti Aleksandra Makedonskog” str. 13.
5
Gerusija je dobila naziv po gerontima koji sačinjavaju Starešinsko veće
6
Objašnjenje na str. 7
4
