КЛАСИФИКАЦИЈA ЈАВНИХ ПРИХОДА
(Семинарски рад)
Класификације јавних прихода
2
УВОД
Финансије су најстарија дисциплина економске науке. Сама појава финансија
везана је прије свега за појаву новца и новчана плаћања. Аналогно овоме финансије као
дисциплина ће постојати докле год постоји и новац. Природа финансија је новчана,
односно монетарна. Наука о јавним финансијама изучава финансијске активности државе,
државних институција и органа. У ширем смислу у јавне финансије спада и изучавање
финансијских трансакција економских оператора у власништву државе. Бављење јавним
финансијама једна је од најстаријих области економије. Ако се развој јавних финансија
посматра кроз управљање државним приходима и расходима може се разграничити
неколико периода развоја људске цивилизације.
Рани облици државних прихода били су приходи од пљачке и ратних похода. У
сљедећој фази, дио државних прихода чинили су поклони примљени од владара
покорених земаља и одређене врсте пореза које су плаћали локални велможе на име
кориштења посједа у власништву државе, тј. у власништву врховног владара. У раном
средњем вијеку приходи државе се допуњују дажбинама за кориштење руда и трговачким
таксама које су трговци плаћали за право продаје или превоза робе.Примарни задатак који
треба ријешити теорија и пракса јавних финансија је покриће расхода државе, а што је
могуће само обезбјеђењем стабилних државних прихода. Адекватна и праведна расподјела
овог терета између грађана и економских оператора циљ је економске и фискалне
политике сваке државе.
У сљедећем излагању ћу покушати да прикажем оно што је најбитније а тиче се
јавних прихода, од њиховог настанка па до класификације јавних прихода и њиховог
значаја. Посебан акценат стављам на класификацију јавних прихода што је и тема мога
рада.
Класификације јавних прихода
4
Јавни приходи се могу остварити на разне начине: на основу опорезивања, прихода
јавних предузећа, накнаде за услуге државних органа, путем јавног дуга и др.
Држава данас располаже разноврсним приходима чија висина и структура зависе од
политичких, економских, социјалних и других фактора унутар сваке привреде. Јавни
приходи се данас јављају у различитим основним облицима. Навешћу само најважније:
o
порези,
o
приходи од јавне имовине,
o
доприноси,
o
таксе,
o
царине,
o
парафискални приходи,
o
новац из примарне емисије централне банке,
o
јавни дуг државе,
o
поклони и др.
Као „нормални“ јавни приходи у класичној теорији сматрали су се само порези,
таксе и приходи од јавне имовине (и могли су служити за покриће редовних расхода), док
се јавни дуг из примарне емисије новца и слична „допунска“ средства нису сматрала
јавним приходима. Држава им је могла прибјегавати само изузетно и за посебне намјене.
Насупрот томе, модерна финансијска теорија прихватила је став да и ови облици прихода
спадају у редовне и нормалне приходе, само се поставља питање када, како и гдје
приступити њиховом формирању и употреби. Истина, и модерна теорија даје предност
употреби класичних јавних прихода (порези, таксе, царине, парафискална давања и сл.), у
односу на јавни дуг, емисију новца централне банке и сл. Овоме треба прибјегавати само у
случајевима када први облици нису довољни или када је нужна евиденција у привреди да
би се утицало на неповољна привредна кретања, односно када треба хитно интервенисати
већим средствима које је тешко прикупити пореским инструментима.
И поред ове диференцијације, и поред разних других „додатних“облика јавних
прихода и даље је остао као основни облик јавних прихода - порез. Порезима се у
развијеним привредама данас формира око 50 % јавних средстава. Функције и задаци
модерне државе све су разноврснији и бројнији, због чега су потребна и све већа средства
Класификације јавних прихода
5
за њихово задовољавање, односно покриће. То доводи до сталног раста јавних прихода,
идентично расту јавних расхода.
Порезима, као редовним изворима јавних средстава у свим развијеним привредама
(без доприноса за социјално осигурање) највећим дијелом се покрива нешто преко 50 %
јавних расхода. Остало су средства јавног дуга и средства социјалног осигурања. Уз
номинални раст јавних прихода врло је значајан и реалан раст (стопа раста прихода
умањена за стопу раста цијена – инфлације). Бржи раст цијена (инфлација) од раста јавних
прихода доводи до њиховог реалног пада, чиме се реална потрошња државе смањује.
2. ВРСТЕ И КЛАСИФИКАЦИЈА ЈАВНИХ ПРИХОДА
Велики број врста и инструмената јавних прихода захтјева да се изврши и њихова
класификација, прије свега, због лакшег изучавања њихових основних карактеристика
(врста, предности, слабих страна, могућности примјене и сл.), а затим могућности њихове
практичне примјене и ефеката у фиксној и уопште финансијској политици. Финансијска
теорија истражује њихове примјене и ефекте који се желе постићи.
Јавне приходе можемо класификовати на различите категорије. Данас је уобичајена
подјела на сљедеће облике:
1. Редовни и ванредни приходи,
2. Оригинарни и дериватни приходи,
3. Јавноправни и приватноправни приходи,
4. Приходи од становништва и правних лица,
5. Парафискалитети – као посебан облик прихода.
