SPECIFIČNA ZAPALJENJA I
MORFOLOŠKI TIPOVI
GRANULOMA
UNIVERZITET ISTOČNO SARAJEVO
MEDICINSKI FAKULTET FOČA
STUDIJSKI PROGRAM ZDRAVSTVENA NJEGA
Studenti: Mentor:
Isidora Pržulj Doc. dr. Mirjana
Ćuk
Ana Popržen
֎
Hronična zapaljenja su prema morfološkoj karakteristici podijeljena na
nespecifična i specifična. Kod hroničnih nespecifičnih zapaljenja
morfološke promjene su nespecifične i na osnovu rutinskih analiza nije
moguće utvrditi koji etiološki faktor je uzrokovao zapaljenje. Hronična
specifična zapaljenja ostavljaju specifične morfološke promjene u
organizmu.
֎
Kod specifičnih zapaljenja sreću se sva
tri faktora zapaljenskog procesa:
alteracija, eksudacija i proliferacija.
Uvijek postoje produktivne promjene u
vidu ograničene nobularne proliferacije
granulacionog tkiva. Ova morfološka
projema se zato označava kao
granulom, a zapaljenje granulomatozno
zapaljenje.
֎
Makroskopski, granulomi se javljaju u vidu
zrnaca ili čvorića. Onu su veličine 0,1-2mm u
prečniku.
Mikroskopski,
granulomatozno
zapaljenje sastoji se iz:
-
Fokalne aglomeracije mononuklearnih fagocita
(makrofaga)
-
Džinovskih ćelija
-
Limfocitnog i plazmocitnog infiltrata (u perifernom
pojasu)
-
Nekroze
-
Proliferacije vezivnog tkiva
֎
Kliničko-morfološke manifestacije ganulomatoznog
zapaljenja su različite, zavisno od uzročnika.
Struktura je nekada toliko karakteristična da može
usmeriti na etiološku dijagnozu.
֎
Nekada različiti etiološki faktori mogu izazvati
mikroskopski identične ganulome. To ukazuje na
značaj postavljanja etiološke dijagnoze.
֎
Neki od granulomatoznih zapaljenja su: tuberkuloza,
sifilis,
sarkoidoza,
bolest
mačijeg
ogreba,
limfogranuloma ingvinale, lepra, bruceloza, berilioza,
reakcija sa iritirajuće lipidne materije, itd.
Makrofagi
(mononuklearni fagociti)
֎
Makrofak je dio MFS (makrofagno-fagocitnog sistema), odnosno MHS
(mononuklearno-histiocitnog sistema). Nastaje u koštanoj srži. U krvi
boravi kratko (poluživot mu je jedan dan) u vidu monocita. Monociti se
pod uticajem limfokina pretvaraju u makrofage, odnosno fagocite, koji
prezentuju antigen.
֎
Prije nego što postanu sposobni za fagocitozu, tj. prije nego što postanu
aktivirani, moraju biti stimulisani:
1.
kontaktom sa antigenom
2.
kontaktom sa stranim materijama egzogenog porijekla
3.
kontaktom sa raspadnutim produktima iz sopstvenog organizma
(endogenog porijekla) npr. sa lipidima
