ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЗА ОБРАЗОВАЊЕ ВАСПИТАЧА
У КИКИНДИ
СЕМИНАРСКИ РАД
ПРЕДМЕТ:
Активности из методике музиког васпитања
ТЕМА:
Специфични задаци музичког васпитања према узрасту и
могућностима деце-припрема за непосредан рад
МЕНТОР: СТУДЕНТ:
Слободан Балаћ, спец.
Кикинда, 2017/2018.
4
2. Значај музике за развој детета
2.1. Непосредно деловање музике и развијање позитивних емоција
Значај коришћења музике у раду са децом од најранијег узраста се не исцрпљује у
правовременом подстицају развоја музичких способности. Музика има знатно важнију
улогу. Уз помоћ ње се отварају простори за спонтану, топлу комуникацију у
међусобном олштењу деце и деце са одраслима. Непосредност деловања, једна од
основних одлика музике, од највећег је значаја баш у предшколско доба – доба
најбурнијег развоја личности. Радост, туга или неко друго расположење исказано
музиком доживљавамо и онда када нисмо у стању да објаснимо на који начин је музика
подстакла одређено раеположење у нама. Дете, искрено и отворено за нова сазнања,
спонтано прихвата оно што му музиком нудимо, a то је од посебног аначаја у периоду
кад оно мења средину и већи део дана проводи у вртићу, посебно у периоду адаптације
и реадаптације. Осмишљеним избором и применом музике ведрог карактера може се
ублажити туга и несигурност детета, које пати не само због одвајања из породичног
амбијента, здравственог или неког другог разлога (љубомора, тешкоће у комуникацији
са људима, неправилан однос родитеља према детету, неадекватно одевање и слично).
Моћ музике да пробуди у човеку одређено расположење има значаја и за рад са децом
која су већ прихватила вртић као други животни простор. Музика доприноси стварању
пријатне васпитне средине за игру и рад. Опуштено, расположено дете са радошћу
прима подстицаје били они музички или не. Многобројне су игре и садржаји који у
преплетају са музичком грађом значе за дете радост у игри уз музику, a дограђују
залочете процесе развоја личности. Узмимо, примера ради, веома једноставан музички
садржај – песму коју деца изводе групним певањем уз покрете:
Јабучице црвена, на црвеној грани,
хајде, хајде јабуко, дај на земљу падни!
Ти висока, мала ја, зар то није шала?
Да сам већа, са гране ја бих тебе брала.
Једноставна и лепа мелодија ове песме креће се у опсегу квинте и деца је без тешкоћа
усвајају и уживају у покрету док је изводе, и то и деца млађе и деца оредње васпитне
групе. Осврнимо се на стихове. Колико појмова, чије значење деца тек усвајају и
колико лакоће и шеретлука у говору, који подстичу мисаони процес („да сам већа, са
гране ја бих тебе брала“). Колико је тек могућности за продужене активности:
5
обликовање јабука ваљањем, отагскивањем, сликањем; разговор o боји; o појмовима
„шала“, „високо“, „мало“ итд.
2.2. Развијање способности запажања и синтетизовања стечених знања
Слушајући музику, дете је у прилици да развија способност запажања, најпре разлика у
висини тонова, дужини њиховог трајања, боји и јачини извођења. Временом, оно
запажа и промене у ритму, различитост мелодијских токова и расположења – карактер
музичког дела. Из низа појединачних искустава дете развија способност закључивања,
систематизује претходно стечена знања и, не ретко, изненади логичким закључивањем.
У васпитној групи старијег узраста изведен је мали експеримент. Деца су повремено
слушала Моцартов „Турски марш“ у извођењу на клавиру. Уз музику деца су пљескала,
ходала у ритму или свирала на удараљкама. Након десетак активности (увек уз
наведену музику), у временском периоду од око шест недеља, музички педагог је донео
нову плочу. Навикнута на овакве ситуације деца су притрчала ишчекујући музику. Била
је то иста композиција, али сада у оркестарском извођењу. Тражен је одговор на питање
да ли ће деца препознати музику и на који начин ће реагавати, јер им ни раније није
посебно скретана пажња на музику, нити су упозната са називом дела.
Жарко Јовановић, стар 5 година и 9 месеци, већ након прве музичке мисли је
изговорио: „Па то треба да је клавир, a није“! Била је то потврда да је дете препознало
музику, али је запазило и разлику тонских бoja, пa је на свој начин закључило – треба
да је клавир, a није!
2.3. Музика као ритмичка подлога и подстицај на дечје исказивање покретом
Кретање је природна потреба детета, па се тај унутарњи импулс спонтано развија у
покрету уз музику. Музика играчког карактера је довољан подстицај на који већина
деце спремно реагује. Од давнина сачуване цупкалице и ташунаљке су прве у низу
народних и других игара које подстичу дете, уводећи га у ритмизиран покрет и стицање
сазнања да су музика и покрет склад који пружа задовољство.
Игра уз музику са правилима, истина, доприноси развијању осећаја за организовање
кретања, извођење одређеног покрета или фигуре, али при оваквим поступцима
занемарује индивидуална креативност појединца јер све морају чинити задано. Значи,
исти задатак за сву децу, a једна могу више, друга мање. Једне задржавамо у развоју,
пред друге постављамо претешке задатке. Васпитач у оваквој организацији игре према
потреби, слободније, мења начин игре, тражи простор за игру крај детета окоје се теже
ослобађа за исказивање покретом. Можда је само близина васпитача и благ осмех
7
ритму музике, музиком из аутомата, сa грамофонске плоче, аудио диска, радио апарата
итд. Оно са подједнаком знатижељом прати песму, дакле музику са јасним текстуалним
садржајем, као и успаванку певану слоговима ни-на, на-на... или вокализацијом на ла,
ла…
Одмах по рођењу дете сабира утиске o музици певаној људским гласом и оној која се
изводи инструментима. Kao прву особеност запажа боју људског гласа. Како би иначе
препознавало мајку и најближе, који му се најчешће обраћају. У оквиру те особине оно
врло брзо развија способност разликовања нежности и прекора, забране. To je пут за
разумевање говора, али и карактера музике, који ће дете у већини случајева, касније,
када буде и говорно спретније, опредељивати дете за врсту емоције и асоцијације – чије
ће описивање бити садржај његове говорне активности, на пример.
Елементе музичког начина казивања деца упознају континуирано и када сакупе
довољно искустава и спретности у исказивању говором васпитач приступа
осмишљеним активностима у којима је музика повод за дечји креативан говорни израз.
Резултат оваквих настојања зависиће од:
1.
избора музичких садржаја,
2.
врсте активности,
3.
организације средине,
4.
претходних дечјих искустава ове врсте,
5.
дечје отворености и спретности у исказивању говором и других
околности.
Подстицању на говор музиком треба да претходе активности уз музику. To могу бити
игре лутки иза луткарске позорнице; успаванке за лутке смештене у кутак лутака
(након купања и припреме за одмор); игра оловних војника; игре са тракама или
марамама живих боја или других средстава; вежбање у сали за физичко васпитање;
свирање дечјим удараљкама Орфовог инструментарија, уз најразноврснију музику и
друге игре и активности.
Избор композиција или фрагмената великих музичких форми треба извршити тако да
они буду привлачни a различити по карактеру. Композиције у којима се смењују соло
фрагменти са извођењем камерног састава или оркестра унутар исте композиције снаже
интересовање, подстичу машту. Музички дијалог (соло инструмент и већи састав)
наводи на драмски приказ говором. Композиције писане за лимене или дрвене дувачке
инструменте, инструменте са клавијатуром, гудачке инструменте или инструменте са
жицом препознатљиве су по особеном тонском звучењу. Разлике у боји често уводе
