УНИВЕРЗИТЕТ СИНЕРГИЈА

БИЈЕЉИНА

ФАКУЛТЕТ ЗА БЕЗБЈЕДНОСТ И ЗАШТИТУ

БАЊА ЛУКА

Предмет: Кризни менаџмент

ТЕМА: Специфичности кризног менаџмента

-Семинарски рад-

1. УВОД

Нема јасног и једнозначног појмовног садржаја термина кризе, већ постоје
многобројне и међусобно често различите интерпретације.

Pеч криза потиче из грчког језика (κριςις) значила је "пресуду" или "одлуку", тj.

одлучујући   тренутак   који   одлучује   о   даљем   позитивном   или   негатином   развоју.
Модерни   концепт   кризе   потиче   из   медицинске   литературе   у   којој   означава   опасно
стање   здравља   организма.  Научници   у   области   друштвених   наука   позајмили   су
наведену основну медицинску метафору.
         Када несрећа превазилази своје нормалне границе улази се у свет кризе.  Термин
"криза"   се   обично   користи  за  све   типове   негативних   догађаја  и  ситуације   које   су
нежељене, неочекиване, непредвидиве.

Феномен криза побудио је пажњу већег броја истраживача из различитих области
(економије, историје, политике, медицине, екологије, психологије итд.) па се појам
кризе често користи у разним значењима за различита истраживачка поља:
психологија говори о кризи личности, медицина о кризи као врхунцу тешке болести, а
екологија мисли на критичну угроженост животне средине.

Савремену дефиницију кризе даје Полу тХарт:

Криза

је озбиљна претња

основним структурама или фундаменталним вредностима и нормама социјалног
система која, у условима временског притиска и веома несигурних околности,
захтева доношење критичних одлука."

Ова дефиниција има две битне карактеристике.

Прво

, наводи се да се може

применити на све врсте поремећаја (еколошке претње, економске кризе, конфликте уну
тар држава, побуне,ратове, експлозије фабрика и природне катастрофе).

Друго,

ова

дефиниција усмерава нашу пажњу на доношење одлука: кризе се посматрају као
прилика за доношење критичних одлука.
Bellinger (1962.) кризу означава као „

догађаје који наносе штету предузећу на начин

који угрожава његову егзистенцију

“.

Miller(1992.) сматра да постоје два основна приступа кризи:

- спречавање настанка кризе,
- управљање кризом или преокретом.ˡ

                 Иако је предложена дефиниција релативно најприхватљивија, ни она није без
проблема.   Онај   ко   има   власт,  одлучује   о   томе   да   ли   одређени   процес   представља
напредак или поремећај нормалности.  Oна  је оптерећена враћањем у нормалност и
поредак. Не решава проблем субјективности, јер  можемо говорити о кризи само ако
учесници догађаја опажају дату ситуацију као кризну (тзв.Томасова теорема).
                 До кризе долази када институционалне структуре социјалног система доживе
релативно јак пад легитимитета, док су њене централне сервисне функције ослабљене.
У условима кризе политичко и социјално поверење релативно брзо ишчезава.

__________________________________________________________________________

МЕНАЏМЕНТ, др Р. Јосић, Економски факултет пале, Српско Сарајево 2002, стр. 148.

2. ПОЈАМ И СПЕЦИФИЧНИСТИ КРИЗНОГ МЕНАЏМЕНТА

Менаџмент

обично описује вођство у некој организационој јединици и то задатке

и процесе везане за текуће активности организације. Појединачно обухвата планирање,
организовање, примену и контролу. То се може приписати и кризном менаџменту.

Првобитно термин кризни менаџмент приписиван је политичкој сфери. Тврди се да
га je први употребио амерички председник Џ.Ф.Keнeди током Кубанске кризе 1962.
описујући на тај начин управљање неком озбиљном, ванредном ситуацијом.

Речено је да постоје два типа криза "оне којима ви управљате и оне које управљају
вама" (Аугсутин).

Проактивно планирање и реаговање

омогућава менаџерима да

контролишу и реше кризу, а игнорисање могућности да до кризе дође, с друге стране,
води   ка   томе   да   криза   крене   властитом   инерцијом.   Доношење   одлука   у   условима
стреса, узбуђења и опасности који са собом носи криза знатно је теже од реаговања на
кризу у оквирима раније усвојеног плана за такве ситуације.
          Многи теоретичари у покушају дефинисања изједначавају кризни менаџмент са
поступањем   у   непредвиђеним   ситуацијама  и   за   све   врсте   активности   усмерене   на
поступање   са   системом   у   стању   поремећаја:   превенцију,   припрему,   ублажавање   и
опоравак.

                Кризни   менаџмент   се   може   примјенити   у   скоро   свакој   области   људске
дјелатности, али се данас најчешће повезује са међународним одмаосима, политичим
наукама и пословном сфером.
Основни задаци - да се избегне криза или да се штета од већ настале кризе умањи.
        Добар кризни менаџер има одговоре на питања "шта ако". Први задатак кризног
менаџера   је   да   препозна   сигнале   и   симптоме   кризе   чим   се   они   појаве   као   и   да
проактивно реагује.
             Специфичност кризног менаџмента је што проблем, односно кризна ситуација
настају нагло и неочекивано. Појављујући се он систему руковођења поставља задатке
који не одговарају стандардном режиму рада организације и њеном ранијем искуству.
Постојећи   планови   рада   не   одговарају   предходном   искуству   а   истовремено   стижу
велике количине информација које треба обрадити и анализирати.

Сложеност савремених криза отежава менаџерима да оцјене праву природу кризе.
             Кризни менаџер је спутан суштинском сложеношћу услова и каректеристика
неразвијене кризе и резултатским неизвјесностима.
Кризним   менаџерима   је   обично   потребно   извјесно   бријеме   да   прилагоде   своју
дефиницију ситуација, такође морају да одржавајау равнотежу између потребе да знају
оно што има је неопходно и потребе да држе ствари код контролом .

___________________________________________________________________________

3. Системи кризног менаџмента, Желимир Кешетовић и Зоран Кековић, Бања Лука, 2008.

Традиционални системи руковођења

Системи руковођења у ванредним
ситуацијама

Стални режим функционисања

Различити режими функционисања

Чврста структура и јасна подела функција у
дугом временском периоду

Непостојање чврсте структуре и јасне поделе
функција у дугом временском периоду,
флексибилност, агресивност

Уска функционална усмереност

Широка и делимично непредвидљива област
активности

Моноструктура

Полиструктура

Прописани доток информација

Зависност дотока информација од конкретне
ситуације

Прецизне информације

Непоуздане информације

Прекомерне информације

Недовољне информације

Низак степен промена

Висок степен промена

Предвидљивост ситуације

Непредвидљивост ситуације; оријентисаност на
претходно искуство, по правилу, нема ефекта

Принцип јединства овлашћења и одговорности

Комбинација принципа недељивости руковођења и
поделе овлашћења и одговорности

Функционални потенцијал

Организациони потенцијал

Доминантност социјално-економских циљева и
критеријума функционисања

Циљеви – ефикасност, успешност у отклањању
узрока ванредних ситуација и њихових последица;
критеријуми – минимизација времена за постизање
циљева, минимум губитака (жртава) при
отклањању ванредних ситуација

Табела 1. Упоредне карактеристике система за руковођење.
Архипова, Н.И и КулбаВ.В. Руковођење ванредним ситуацијама.

2.1.

Управљање модерним кризама

                Кризни   менаџмент   се   најлакше   повезује   за   ужурбаним   тренуцима   кризног
доношења одлука, али он такође покрива и менаџерско подручје превенције, припрема
и непосредног одговора на кризу.
               Променљива природа савремених криза има директне импликације на кризни
менаџмент.   Административни   репертоар   стратегија   превенције   и   интервенције   није
одговарајући   за   савремене   кризе   које   су   све   сложеније   и   све   више   међузависне.
Штавише,   конвенционални   организациони   модел   координације   је   неприкладан   за
поступање са мноштвом организација и појединаца укључених у процес..
       Све већа политизација кризног процеса ставља нове захтеве пред кризне менаџере.
Пример модерне кризе са упливом политике је болест лудих крава, где је економија