Visoko zdravstveno-sanitarna škola strukovnih studija
“VISAN”
Seminarski rad
Predmet: Zdravstvena nega u infektivnim bolestima
TEMA:
SPECIFIČNOSTI NEGE BOLESNIKA SA CREVNIM INFEKCIJAMA
Mentor: Student:
Prof. Dr Dušan Vešović
br. Indeksa:
Beograd, novembar 2017.
Sadržaj
1.UVOD...........................................................................................................................................1
2.SPECIFIČNOSTI NEGE BOLESNIKA SA CREVNIM INFEKCIJAMA.................................2
2.1.Klinička slika.............................................................................................................................3
2.2.Dijagnoza...................................................................................................................................3
2.3.Lečenje.......................................................................................................................................3
2.4.Uloga medicinske sestre u organizaciji i sprovođenju zdravstvene nege..................................4
2.4.1.Ishrana pacijenta sa crevnim infekcijama.............................................................................12
3.ZAKLJUČAK.............................................................................................................................14
Literatura........................................................................................................................................15
2. SPECIFIČNOSTI NEGE BOLESNIKA SA CREVNIM INFEKCIJAMA
Smatra se da dugotrajna terapija antibioticima širokog spektra može dovesti do disbioze
crevne flore i razmnožvavanja bakterija. Jedan od značajnih faktora rizika za nastanak bolesti je
hospitalizacija (ostali faktori rizika: starije osobe, primena inhibitora protonske pumpe,
komorbiditet). C. difficile u formi spore preživljava i u nepovoljnim uslovima i da se u toj formi
lako prenosi neposredno sa bolesnika na bolesnika ili posredstvom zdravstvenog osoblja.
Clostridium difficile izaziva pseudomembranozni kolitis. Pseudomembranozni kolitis je
retko i teško oboljenje kolona sa karakterističnim membranama na sluznici.
Pseudomembrаnozni kolitis predstavlja zapaljenje sluzokože debelog creva (kolona)
najčešće uzrokovano bаkterijom Clostridium difficile usled prekomerne upotrebe određenih vrsta
antibiotika. Kada antibiotici naruše ravnotežu saprofitnih (korisnih) bakterija koje se normalno
nalaze u crevima, dolazi do razmnožavanja patogenih bakterija koje produkuju odredjene toksine
što dovodi do ovog oboljenja. Gotovo svaki antibiotik može da dovede do pseudomembranoznog
kolitisa, ali najčešće su to hinoloni (ciprofloksаcin), penicilini (аmoksicilin i аmpicilin),
klindаmicin (Cliacil) i cefаlosporini.
Iаko su аntibiotici nаjčešće povezаni sа rаzvojem pseudomembrаnoznog kolitisa i drugi
lekovi mogu biti odgovorni za njegovu pojavu, poput nekih hemoterapijskih agenasa.
Faktori rizika za pojavu pseudomembranoznog kolitisa su dugotrajno korišćenje antibiotika,
godine starosti (naročito preko 65 godina), dugotrajna hospitalizacija, poremećaj imuniteta,
druge zapaljenske bolesti creva (ulcerozni kolitis i Kronova bolest), hirurške intervencije na
trbušnim oganima, dijabetes.
Komplikacije nelečenog pseudomembranoznog kolitisa su dehidratacija sa poremećajem
elektrolitnog statusa i hipotenzijom (nizak krvni pritisak), toksični megakolon, perforacija zida
creva sa izlivanjem crevnih sadržaja u trbušnu duplju, peitonitis, sepsa i smrtni ishod.
Terapija podrazumeva prekid ordiniranja antibiotika na kom je pacijent bio i ordiniranje
metronidаzola, ili vаnkomicina oralnim putem. U slučaju ozbiljnijih infekcija, dolazi u obzir i
intravensko ordiniranje antibiotika. Lečenje vankomicinom tаkođe predstаvljа rizik zbog
potencijalnog rаzvojа vаnkomicin-rezistentnih enterokokа.
Holestirаmin i druge žučne kiseline ne trebа koristiti kаo dopunsku terapiju, jer mogu
inhibirati uticaj antibiotika. Probiotik u terаpiji pomaže da se obnovi flora u debelom crevu i
2
omogućava lakše dejstvo antibiotika protiv C. difficile. Obično se simptomi i znaci
pseudomembranoznog kolitisa povlače nekoliko dana od početka adekvatne terapije.
Ukoliko lečenje аntibioticima ne eliminiše infekciju, dolazi u obzir i hirurško lečenje koje
podrazumeva resekciju delova debelog creva, ali je ovo izuzetno retko i više je rezervisano za
komplikacije nelečene bolesti.
2.1.
Klinička slika
Simptomi se mogu pojaviti u toku primene antibiotika ili 7 do 10 dana nakon terapije.
Najčešći simptomi su dijareja (proliv), sa ili bez krvi, grčeviti bolovi i povišena temperatura. U
teškim oblicima bolesti nastaju dehidratacija, elektrolitski disbalansi, toksični megakolon, šok,
mentalni poremećaji.
2.2.
Dijagnoza
Dijagnoza se uglavnom postavlja testom na C. difficile toksin u stolici. Postavlja se i na
osnovu kliničke slike, endoskopskog nalaza i koprokultutre.
2.3.
Lečenje
Lečenje treba započeti odmah. Primenjuju se infuzije rastvora radi nadoknade tečnosti i
elektrolita. Indikovani su lekovi za smirivanje peristaltike, zatim vankomicin, metronidazol,
preparati laktobacila za uspostavljanje crevne flore. U fulminantnom obliku je potreban hirurški
zahvat.
Metronidazol je jeftin i efikasan preparat, koji se preporučuje za lečenje blage do umerene
KDI. U lečenju blagih do umerenih formi bolesti ima sličnu efikasnost kao i vankomicin.
Uobičajena doza je 500 mg tri puta dnevno 10-14 dana. U poslednje vreme se pojavljuju radovi
koji pokazuju da je metronidazol u lečenju KDI manje efikasan nego u prošlosti.
Fidaksomicin je makrociklični antibiotik uskog spektra delovanja protiv gram-pozitivnih
aerobnih i anaerobnih bakterija, uključujući C. difficile. Fidaksomicin deluje lokalno u crevima
jer ima malu, praktično beznačajnu sistemsku apsorpciju nakon oralne primene. Deluje
baktericidno tako što inhibira sintezu bakterijske RNK.
3
