4
услед аутоматизације, организације се све више усмеравају према
инфраструктурним функцијама – припрема, планирање, одржавање и друго,
хијерархија се потискује системом комуникације,
виши степен аутоматизације,
повећава се степен флексибилности организације,
аутоматизација доводи и до трансформације традиционалних радних места –
људи се све више баве надзором, информатиком, контролом,
трансформација функције руковођења – задаци руководиоца односе се на
контролу, евиденцију, праћење, делегирање послова, анализу информација,
налажење оптималних решења,
„културна револуција“ – модификација релације човек – човек и релације
човек – радни морал,
повезивање различитих професија, односно експерата, у један „ад хоц тим“,
интензивирање иновација и њихово продубљивање,
подстицање иновација одвијаће се на основу флексибилних и неформалних
информација и одлука.
Тенденције у развоју организације могу се посматрати у неколико фаза:
1) фаза – прелазак аутократске у бирократску организацију,
2) фаза – трансформација бирократске организације у организацију као
систем,
3) фаза – примена концепта децентрализоване организације,
4) фаза – односи се на релацију децентрализација – професионализам
(специјалисти, експерти),
5) фаза – прелазак професионализма у федерализам (повезивање
специјалиста, експерата –стварање посебних институција),
6)
фаза – односи се на релацију федерализам – егалитаризам.
Без обзира на различите ставове појединих аутора, у вези са развојем организације
могу се формулисати следећи закључци:
Не постоји јединствена теорија организације. Постоје бројни и разноврсни
приступи и прилази, односно теорије.
Развој теорије организације мора бити у складу са развојем одређених наука и
одређених услова. Због тога је стално присутан сукоб постојећих и модерних
концепција организације.
У развоју теорије организације издвајају се две основне тенденције: прва,
оријентисана ка концепцији демократске интерне организације, „културна
револуција“, и друга, која укључује и екстерне услове: развој науке, технике,
технологије, институционалне услове, тржишне услове и друго.
Виши степен усклађености организације са перманентно променљивим
будућим околностима и потребама.
Научна област Организација обухвата следећа четири основна подручја:
1) Организационе теорије и дизајн – проучавање структуралне, формалне
елементе организације.
2) Организационо понашање – фокус истраживања у овој области јесте
човек.
3) Менаџмент људских ресурса - методе и технике управљања људским
ресурсима у организацијама.
5
4)
Организационе промене и развој – изучавају узроци који доводе до промена,
садржај организационих промена као и сам процес промена.
Илустрација 1.Место организације у менаџменту
2. ОРГАНИЗАЦИОНИ СИСТЕМИ
Организација - систем који се састоји од већег или мањег броја подсистема који
заједно функционишу ради остваривања одређеног циља.
Боулдинг – девет нивоа:
1. Први ниво обухвата статичку структуру.
2. Други ниво једноставне динамичке системе.
3. Трећи механизме или кибернетичке системе.
4. Четврти отворене системе или системе самоодржања структуре.
7
одређене инпуте и одговарајуће оутпуте систем се прилагођава променама у
окружењу.
8.
Прости и сложени
– подела на основу критеријума комплексности структуре
система, односно броја елемената који чине систем. Сложени системи садрже
велики број елемената, док прости системи имају једноставну структуру.
Њихову структуру чини мањи број елемената.
3. ОРГАНИЗАЦИОНО ПОНАШАЊЕ
Приступ организационог понашања темељи се на фандаменталним наукама о
човеку и на емпиријским истраживањима организације и управљања. У складу са овим
развија се и нова филозофија менаџмента. Она се односи на чланове организације - начин
и узроке њиховог понашања у радној средини, односно у предузећу.
Организационо понашање подразумева засебну научну дисциплину која се бави
изучавањем понашања људи у процесу рада, односно у организацији или другом радном
колективу (теоријски аспект). Управљачке активности којима се обликује понашање
људи у процесу рада, односно у организацији (практични аспект).
